недеља, 19.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26

Тајанствени отшељник

уторак, 08.11.2011. у 12:06

Оно што је само слутио први од филозофа на Западу, казавши: „Свет је један” (ena ton kosmon), у првој деценији овог столећа је и доказано и награђено –може се рећи и „симболички” – са милион америчких долара. Тако је Талес из Милетасрећно назначио оно што је одиста био превасходни интерес човека загледаног у свеопшту разноликост света одасвуд: да овај увиди радије јединство и поредак у њему, но хаос без краја.

Тај резултат, као математички, припада Григорију Јаковљевичу Перељману (1966), Русу јеврејског порекла из СанктПетербурга, који је довољно строго протумачио да се све оно суштинско што би важило за лопту (а Земља је то), може једнако пренети и на космос као целину. У математичким терминима то се другачије изражава, али по последицама у најразличитијим областима наука, доводи до низа обрата: рецимо,то што је у августу НАСА обелоданила да су нађени састојци ДНК у метеоритима, што указује да је живот, по свему, нешто вантерестрално, само је проста последица става који имамо у виду – да је свет један.

Такосе и пут који су следила открића у космологији током векова одвијао некако у супротном смеру: трагало би се, рецимо, за угљеником, водоником... на Месецу, некој планети да би само откриће постајало (тек) „куриозитет”, уколико би до њега дошло. Да би сеодсад гледало на њих просто као на открића – само на другом месту – у иначе истом свемиру,у смислу „коперниканског обрата”: јер се помрачење Сунца, као појава, може објаснитиако се узме да се оно окреће око Земље, али далеко више појава објашњава, управо, једна хелиоцентрична слика света.

За Ричијевим потоком

Била би онда ствар најдубљег увида у структуру самога доказа Григорија Перељмана: начина на који он прилази феноменима у геометрији (топологији) и захвата их у појмовима које саздаје, виспреност с којом то чини и дубинада се од атома до галаксијадогледају и „попишу” суштинска својства тела нашег тродимензионалног простора и ова протумаче у истом „кључу”. Тако би сад и астрономија, и физика, и биологија, а оне се „односе” на овај простор, могле да поставе питања која се више тичу суштине, бивајући у свом развоју потпомогнуте (новим) математичким теоријама, иницираним тим резултатима.

Даље, оно што се заГригорија Перељмана може рећи јесте да је он решио „миленијумски проблем”, према ознаци Клејовог математичког института из Кембриџа (Масачусетс), који је још 1904. поставио Анри Поенкаре. Наиме, овде се полази од извесног суштинског разликовања два лика, два тела, попут: тачке и кружића (круга и прстена), лопте и торуса, или предмета као што су: јабука и шоља за кафу,зрно пасуља и ђеврек и слично,а онда се претпоставља да непрекидно (без деформације) није могуће први од ликова (тела, предмета) превести у други и обратно, да би овога пута то још и било уопштено до бројева 3, 4… и тако даље и названо „3-многострукост”, „4-многострукост” и слично.

Осим за бројеве 1 (кружница), 2 (површина лопте) и 3, те многострукости није могуће визуелно представити, док се хипотеза Поенкареа односи управо на број 3 када се каже да све 3-многострукости,будући затворене и без рупа (оне, дакле, на „линији”: кружница, сферна површина… из примера), имају иста тополошка својства као и 3-сфера. Ова последња је најпростија 3-многострукост, док израз „иста својства” упућује на истоветност (изоморфизам) свих њих између себе, у микросвету и макросвету, као испољавање оног хераклитовског принципа: „Једно и све”. Проблем је решен за све бројеве, осим за три.

Да би то доказао, Григориј Перељман је занемарио тополошке методе, што се уобичавало дотле, приклонивши се парцијалним диференцијалним једначинама, следећи програм који је, четврт века раније, поставио Американац Ричард Хамилтон (тзв. програм потока Ричи). Но, оно што Хамилтону није пошло за руком, а то је да, колико треба, продужи (поток Ричи) деформацијама Риманове метрике, због тзв. сингуларитета тачака бескрајне закривљености које би искрсавале и то спречавале – и не знајући како да их уклони, Григориј Перељман учинио је 2002. и 2003. године: „изрезивао” је и „крпио” таква места нарочитим телима, што је учинило могућим да настави поменуте деформације, али и да читаву многострукост – попут неке вреће са закрпама, као конгломерат, коначно, 1–1 преслика на 3-сферу.

Живот у општежитију

Уследила је двогодишња експертиза резултата тимова стручњака (амерички, немачки, кинески) на стотинама, чак и хиљаду страница текста, пре но што ће Клеј институт аутору доделити награду и милион америчких долара за решење, јер је овај још 2000. године понудио по милион долара за (прво) решење сваког од седам тзв. миленијумских проблема у математици. Но, Григориј Перељман је изнова одбио да прими и награду и новчани износ, као што је једном раније учинио то исто и с Филдсовом медаљом (2006; а она је ранга Нобелове награде у овој науци), као и с оном Европског математичког друштва (2000) итд.

Одбијајући награду (1. јула 2010), рекао је: „Најкраће, главни је разлог за то у неслагању с организованом математичком заједницом. Не свиђају ми се њихове одлуке и сматрам их неправедним, а и допринос америчког математичара Хамилтона решењу овог проблема није ни по чему мањи од мог доприноса.”

Све је то изазвало најразличитије коментаре, на широкој скали „од просјака до краља”: екстреми су се привлачили, супротности мењале места… Свет се заиста указивао као један. У Мадриду, „отшељник” (пустињак) из Питера (Санкт Петербург) одбио је да прими награду из руку краља и био по томе „највећи”. Није то дотле нико видео, ни учинио.

Или: њему ће, зараслом у косу и браду (он нокте не сече) и већ дуго по шумарцима Петербурга „пребире” по печуркама, Сергеј Миронов, спикер Савета Федерације, написати у телеграму (15. јун 2010): „Од највишег је значаја за нас ваше мишљење о битним питањима реформе и модернизације руског система образовања и науке…”

А Григориј Перељман се „увелико” био разишао с институтом где је радио, јер није могао да удовољи управо захтевима из радног односа. Или: није се ни потрудио да решење које му је донело славу објави у неком научном часопису, већ га је само „окачио” на Интернет.

Парадокс је и то да, иако је лондонски „Дејли телеграф” удостојио овог математичара деветим местом на листи најгенијалнијих људи данашњице, Григориј Перељман не би могао, по свему, да предаје математику на универзитету, јер га звање „доктора наука” није никада занимало и не поседује га.

Од метафора које су се чуле поводом свега, неке су имале мистичан призвук: „Свети грал у математици, космологији”, да би други изрази били по карактеру радије фантастични: „Нађена је формула универзума” (тако је насловљен и један филм), или, пак: „Перељман зна како да управља космосом”, односно: „Може он свемир да претвори у тачку, како је овај и настао” и слично. Да би поводом „миленијумских награда” једна новинарка запитала: „Је л’ милион долара за решење свих седам проблема” (а, рецимо, Фермаов проблем је решаван 357 година)?

И тако наш јунак сад купује пола раженог хлеба (15 рубаља), млеко и сир и с остарелом (полуслепом) мајком проводи дане у неком „општежитију” Санкт Петербурга. Од ње му је остала и љубав према класичној музици и радо би присуствовао тамо где се она изводи. Од новинара се удаљава ужурбано, готово трчећи, или их „не примећује”, чак и кад му се унесу у лице и питају га. Није никада дао ниједан интервју.

Праведност и долари

Но, није овако први пут у историји науке, математике. Слично ће се и Француз Александар Гротендик (Филдсова медаља 1966. године) „изопштити” сам из заједнице математичара да живи у неком селу на Пиринејима, у Андори. Пре но што се повукао, написао је књигу „Жетва и сетва” – о неморалу и непотизму у математичким институцијама.

После свега, што би нам Григориј Перељман могао рећи, или боље: проговоримо унеколико „њим самим” и сами.

Прво је то да друштво има начина да увиди модел успешне организације научног живота у земљи и не приклони се олако његовој бирократизацији. Потом, да ће „индекси цитирања”, „импакт фактори”, „број радова” и слично, који висе над главом сваког истраживача данас, све и да су основани, у билансу развоја друштва изродити радије назадовањем, а онда и то да се међу људским бићима може одиста да „прими” и начин живота посвећен истинским вредностима и до високе мере „с оне стране” новца. И тако даље.

А до промена одиста и долази. У Русији се научни живот већ „преноси” из института на факултете да би се и у Столкову (у Подмосковљу) градио управо огроман научнотехнолошки комплекс на 370 хектара површине. У Кини, у земљама југоисточне Азије, на позив влада враћају се научници са развијеног Запада, иако су једном већ отишли.

Можда је на некој скали (из)мерена с Григоријем Перељманом и праведност: овога пута она износи више од милион америчких долара.

Проф. др Милан Тасић

(Из додатка НИТ - број 6)


Коментари0
99385
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља