среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:52

Човекова претходница

уторак, 08.11.2011. у 12:23
Овако смо изгледали пре 3,5 милијарди година! (Можда ће се неко и препознати!)

Откриће средишне улоге РНК (рибонуклеинске киселине) у ћелији наметнуло је једно интересантно и дуго неодговорено питање: зашто информација садржана у ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) мора да прође преко РНК посредника пре него што се преведе у неки полипептид, протеин?

Непосредно после открића генетског кôда Френсис Крик је предложио једно решење за овај парадокс, сугеришући да је током еволуције РНК претходила ДНК! Он је претпоставио да је РНК морала бити први генетски молекул, у оно примордијално време када је постојао „РНК свет” пре него што је настао данашњи „ДНК свет” који већ постоји неколико милијарди година.

И да различита хемијска структура РНК која у свом скелету садржи шећер рибозу, а не деоксирибозу, што је случај са ДНК, обдарује овај молекул ензимским особинама, а то би онда омогућило и сопствено удвостручавање, умножавање!

Френсис Крик је, такође, расуђивао да РНК има способност да складишти генетске информације на исти начин као и ДНК молекули.

Нико није савршен

Даље, у свим савременим ћелијама постојећег живог света РНК молекули још служе као посредници (медијатори) у преносу генетских информација између геномске ДНК до хемијских апарата-рибозома, углавном направљених од РНК, на којима се синтетишу протеини из својих саставница, аминокиселина.

Слично, и мали молекули који преносе аминокиселине до рибозома, тзв трансфер РНК, опет јесу врста РНК молекула. Све заједно је довело до размишљања да је могао да постоји претходни „РНК свет” заснован искључиво на РНК, без ДНК!

И најзад,нико није савршен, па ни РНК. ДНК је онда морала бити производ каснијег развоја, вероватно као одговор на релативну нестабилност РНК молекула који деградирају много лакше него ДНК молекули. Ако се жели имати добар, стабилан, дуговечан молекул за одржавање генетских података, онда је ДНК много боља од РНК.

Крикова идеја о „РНК свету” је, углавном, остала незапажена све до 1983. године. Тада су Том Чек са Универзитета у Колораду и Сидни Алтман са Универзитета Јејл, независно један од другог, показали да РНК молекули заиста имају каталитичке особине, откриће које је обојици донело Нобелову награду из хемије 1989. године.

Њихово откриће каталитичке улоге РНК везано је за изучавање једне протозое, назване тетрахyмена. У том организму у обради, дотеривању информационе РНК, за процес тзв. транслације не учествују протеини ензими како се до тада претпостављало, већ то чини један од крајева сопствене РНК!

Дакле, аутокаталитички.

Ако је тако, ништа друго и не преостаје него да се додели Нобелова награда!

После овога открића бројни истраживачи су разрађивали ову тему. Листа је поприлична, и ја ћу је прескочити. Непосредан повод за овај есеј јесте недавно откриће групе Филипа Холигера (Phillipp Holliger) из МРЦ лабораторије за молекуларну биологију у Кембриџу (Енглеска). Рад је у априлу објављен у часопису „Сајенс”.

Шта су то они урадили?

Први самоумноживач

Холигерова групе је почела с једним РНК ензимом, обележеним као Р18, који је могао да ствара копије других малих РНК молекула, мада с грешкама. Као и у природној еволуцији, да би га подвргли еволуцији од Р18 ензима су направили 50 милиона клонова, од којих је сваки садржао насумичне генетске промене у редоследу база у РНК.

Затим су одабрали да копирају оне који су имали најбоље особине. Понављајући овај процес велики број пута, они су прогресивно стварали све боље и боље РНК ензиме.
Одабирајући све благотворне мутације акумулиране из бројних селекционих експеримената и спајајући их у један једини молекул, дошли су до једног РНК ензима који су обележили као тЦ19З, а функционисао је као самоумноживач! Пре овог тЦ19З био је познат само речени Р18 РНК ензим који је могао да копира сегмент дугачак само 14 „слова” и при томе је био избирљив – умножавао је само на одређеним матрицама РНК.

Међутим, РНК ензим тЦ19З може поуздано да копира низ од 95 „слова”, што је седмоструко више од Р18. Суштински, нови РНК ензим копира сопствену РНК која је скоро дуга половину од сопствене, тЦ19З. Циљ је, дабоме, да копиран РНК молекул буде дуг као и матрица на којој је синтетисана нова РНК.

И прича није ту завршена.

У раду је, такође, описано да тЦ19З може коректно да прави копије других РНК, а не само сопствених матрица. Све то указује да – једном када се појавио први самоумножавајући молекул РНК – он је могао да се окружи додатним молекулима и да отпочне еволуцију много, много сложенијег живота!

И све се то дешавало пре око 3,5 милијарди година, у неком скривеном кутку земаљског шара. Захваљујући том РНК генијалцу-прапретечи, који није ни био свестан свог постојања, догурасмо до данашњих дана, до човека у стању да разголити, рекао бих, доста прозаичан, неромантичан почетак живота на Земљи!

Тако је све започело, и Quo Vadis Domine.

Проф. др Владимир Глишин 

(Из додатка НИТ - број 6)


Коментари1
ce6fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

uki labos
A onda je nastala Sida, birdflu, swineflu, morgelions itd...i raznovrsni ´lekovi´za ove boljke Pozdrav iz RIA BRIKOVAC

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља