петак, 17.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:14

Праве вредности

Аутор: Жељка Бутуровићуторак, 08.11.2011. у 22:00

Филозофски факултет у Београду је једна од најбољих ствари у Србији. Бизарност чињенице да је од свих проблематичних институција и организација баш он постао главна мета протеста превазилазе само инсинуације у неким медијима да професори факултета шаљу хулигане на обрачун са студентима који блокирају наставу.

Примедбе и захтеви студената се у суштини своде на две основне и повезане тезе: да је студирање прескупо и да је у основи неправедно према лошим студентима. Први проблем се не може решити седницама и декретима, а други проблем не постоји, тј. његово „решавање” само би увећало први проблем.

Иако се државним универзитетима у Србији приписивало и приписује безброј мана, највећа и неспорна мана је просечна дужина студирања.Као што је добро познато, на путу до дипломе код просечног студента се јавља раскорак између формално уписане године и положених испита, тј. појава да студент са собом вуче испите из претходних година. И такорећи сваког октобра студенти захтевају да се тај проблем реши спуштањем услова за упис, прелазак на буџет и (или)увођењем додатних рокова.

Сва та решења су доливање бензина на ватру. Испитни рокови, „преношење” испита и апсолвентски стаж не треба да постоје а сваки испит би смео да се полаже само једном. То је проверен систем полагања предмета у српским средњим школама и на америчким универзитетима који једини може да реши проблем предугог студирања. У целој непотребној збрци са реформом универзитета једна добраствар је што се систем креће у том смеру. Студенти који се против тога буне свесно или несвесно покушавају да поврате вечито „бесплатно” студирање, тј. живот без икаквих обавеза који се протеже у тридесете.

Поготово је тужно када са редовним давањем испита кубуре студенти Филозофског факултета. На Филозофском факултету се не учи ни статика ни анатомија ни – што могу са олакшањем да посведочим – електроника. Оно што се научи на Филозофском факултету има малу практичну вредност и стога психологију, филозофију, археологију или социологију треба да студирају они за које је само учење задовољство. Онај којем је тешко да се као студент потпуно посвети проблемима нпр. развојне психологије или епистемологије, једноставно је погрешио факултет – што није ништа страшно ни трагично,нарочито ако се схвати на време.

Као бивши студент Филозофског факултета, за којег је већ само спремање пријемног представљало узбудљиву и садржајну авантуру, могу да кажем да су ми две године које сам тамо провела и даље остале у врло добром сећању по отвореној размени идеја и озбиљности интелектуалних садржаја.

Наравно да није све било идеално: ту су нпр. били један грешком неоцењен испит, отворена нетрпељивост професора који се у својој књизи жалио тј. хвалио како га је девојка молила да је ,,научи да мисли”, спорадични случајеви драстичне некомпетенције и (како се показало касније) хронична застарелост садржаја. Свеједно, после безмало деценије проведене на одељењима за психологију и филозофију на три врхунска универзитета у САД мој у основи позитиван, па донекле и сентименталан однос према Филозофском факултету се није много променио.

Филозофски факултет се заиста донекле разликује од аналогних (врхунских) институција у свету тј. САД. Али не морамо да залазимо у сферу златних виљушакаи најстаријег народа да бисмо признали да нису баш све разлике нужно на његову штету. На пример, Филозофски факултет је идеолошки мање хомоген и као резултат, мање конформистички од одељења друштвених наука на многимелитним универзитетима на којима се однос гласача Демократске и Републиканске странке креће и до сто према један. Колико год се жалили на утицај странака на државне универзитете, таква драстична хомогенизација мишљења не постоји.

Иако и на Филозофском факултету, као и у Србији генерално, постојипритисак политичке коректности она засад нема идејни монопол. С друге стране, један мој професор на Колумбији сенаљутио кад сам поменула тезу (коју сам први пут чула на вежбама из психологије личности у Београду) да је утицај васпитања на развој личности ограничен. Један чувени професор са Харварда (у међувремену отпуштен због лажирања података) ми је написао „you will have a miserable life” (живот ће вам бити тужан)зато што сам, између осталог, доводила у питање његово инсистирање на правима животиња; трећи професор ми је на завршном раду из политичке филозофије у којем сам указала на сличности између Дјуиа и Берка ставио коментар ,,сад си открила ко си”.

Српско јавно мњење нема јасне вредносне и чињеничне оријентире, и јако лако пада у крајности: прво умишља велики историјски значај и свуда види велике таленте и потенцијал да би већ следећег тренутка пљувало по свему и пристајало на сваку бесмислицу не би ли се уграбила мрваодобравања. У том клацкању између крајности полако се изгубио осећај да у Србији ипак постоје ствари које и без хистеричног улепшавања вреде.

доктор психологије


Коментари14
4bbda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boki S
Prvo bih pozdravila koleginicu Željku sa kojom sam studirala 5 godina na ETF-u u Beogradu. A povodom studentskih protesta imam samo jedan komentar:Jedno je kada studenti protestvuju zbog principa i ideala, a drugo je kada protestvuju zbog ispita koje nisu uspeli da polože. Većini studenata je jedini posao da pohadjaju predavanja, polažu ispite i uče.I realno, tokom studiranja imate najviše slobodnog vremena. Ako neko nije sposoban da za godinu položi potrebne ispite u 5 rokova i ispuni sve obaveze da upiše narednu godinu, taj po meni NE TREBA NI DA STUDIRA! Neko će reči-da ,ali neko i studira i radi,pa nema vremena da uči.Po mom iskustvu ljudi koji su radili i studirali i imali obaveze i pored fakulteta su bili jako dobri studenti.
verni citalac
Interesantne su vam anegdote, Zeljka. Posebno ona o prepisci s Markom Hauserom.
dr Apsolvent Večiti
Mislim da se bavimo lečenjem epilepsije, odnosno uklanjanjem i šminkanjem posledica umesto da lečimo uzroke. Mislim da bi posle 20 godina od uspostavljanja demokratije, Srbija, a i mi zajedno sa njom, već jednom trebala da odluči da li želi da postane kapitalistička ili socijalistička zemlja. Stanje je trenutno takvo da se u njoj prepliću sve najgore osobine i jednog i drugog poretka. Ukoliko već želimo da postanemo zemlja u kojoj se sticanje znanja dobro naplaćuje, hajde onda da to naplatimo svima ali u tom slučaju želim da znam kuda ide novac koji mi se svakog meseca odbija od plate na ime školstva, zdravstva i slično ali te stvari nisu besplatne. Još bolje, neka mi taj novac jednostavno daju u ruke, pa ću sa tih 300 evra moći malo lakše da krojim mesečni trošak. Školarine u EU ipak nisu ništa veće od ovih kod nas.
Magicna Pecurka
Kao prvo, voleo bih da napomenem da "svet" nije jednako SAD, ako biste se slozili? Kao drugo, mislim da je jako lepo i akademski istaci kako odredjeni fakulteti vrede vise od ovih na kojima se samo zabavljamo, zar ne? Uostalom, izucavanje socioloskih teorija, anticke filozofije ili teorija etniciteta je samo zabava i nista u poredjenju sa statistikom ako sam Vas dobro razumeo?
Петар Пешић
Цена студирања је огромна за просечног грађанина Републике Србије, односно за просечну породицу. чак иако дате све испите из првог (што је готово немогуће на неким студијским програмима и то не искључиво због лењих студената, већ због испита од неколико хиљада страница различитог материјала, на неколико језика, па је за припремање таквог испита потребно и неколико месеци и поред све добре воље и труда), јер ће на неком нивоу студирања (на пример на докторским студијама) свако плаћати осим једног или два студента по генерацији. Ја сам на пример у таквом положају, сада треба да завршим мастер студије историје после пет година од почетка студирања, односно без иједне ''изгубљене године'' а сада опет морам на јесен да прикупим 200.000 динара за јенду годину студија! Ако то ниеј скупо онда не знам шта јесте. И то ако се запослим у просвети (што уопште није извесно) мораћу да одвојим преко 50% примања за једну месечну рата. Извините али мислим да гађате у потпуно погрешну мету овим текстом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Погледи

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља