понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Београдски универзитет као Харвард

Аутор: Александра Бркићуторак, 26.12.2006. у 20:12
Бранко Ковачевић (Фото Л. Адровић)

"Београдски универзитет је 15. на ранг-листи свих универзитета у свету."

Овако развој Универзитета у Београду види први човек ове високошколске установе професор др Бранко Ковачевић. А да то није неостварљив сан говори и податак да је у прошлом веку према рангирању међународне заједнице, београдски Електротехнички факултет био на 15. месту у свету, у класи школа тог профила. Било је то, сећа се ректор, пре распада СФРЈ, крајем осамдесетих година. Према његовом мишљењу БУ се тренутно налази негде око 500. места.

– То можда и није лоше пошто постоји више хиљада универзитета, али с обзиром на то да је моја школа била на 15. месту, за мене је то јако слаб резултат. Залажем се за то да се БУ такмичи са првих десет америчких универзитета – истиче ректор Ковачевић, говорећи за "Политику" о новом режиму студија, мастер дипломама, мултидисциплинарности, новој улози института у саставу БУ, финансирању...

Лажни мастери руше реформу

Он очекује да ће у предстојећој реформи високог образовања у Србији Београдски универзитет предњачити, да ће имати водећу улогу. Тежину дипломе одређују знање и употребљивост тог знања на тржишту. У Америци првих десет места на ранг-листи заузимају исте школе већ пола века: Беркли, Јејл, Харвард, Карнеги Мелоун, Принстон, МИТ, Колумбија универзитет... Разлике настају само у њиховом редоследу.

– И свако ко заврши те школе има знатно већу плату од стручњака са других школа, односно универзитета. Јер иза тих диплома је право знање – указује наш сабеседник.

И упозорава да се не сме играти са реформом високог образовања у Србији. Све што се на том пољу ради код нас мораће да се акредитује и у свету, уколико "желимо да постанемо део тог света". Рушење реформе представљало би и дељење мастер диплома свима који су дипломирали или ће дипломирати по старим студијским програмима. За то нема потребе, јер су и по Закону о високом образовању права која проистичу из мастера једнака правима која имају дипломирани. А да су нови студијски програми заиста умногоме различити од старих може се видети и из њихове мултидисциплинарности.

Ректор од предстојеће универзитетске реформе заправо очекује да високошколске установе одговоре новим изазовима времена где више нема чистих струка: – Цео живот је мултидисциплинаран.

Професор наглашава да се не могу увести јединствена правила игре за различите групације научних дисциплина, већ свака групација у договору са факултетима у свом саставу може да дефинише та правила. Рецимо, на мастер студије Електротехничког факултета могу да се упишу студенти који су завршили основне бачелор студије на математици, физици, машинству, технологији, ФОН-у, Саобраћајном факултету.

– Али по новом закону о високом образовању постоји и могућност прављења заједничких студијских програма на нивоу више различитих дисциплина. На пример, Електротехнички факултет може да организује мастер студије из биомедицинске технике заједно са Медицинским, Биолошким, Стоматолошким, Хемијским и другим сличним факултетима. То не значи да ће они који су основне студије завршили на електротехници постати хирурзи, јер су на мастер студијама из биомедицинске технике. Инжењери ће лекаре научити како да користе рачунаре, разне мерне инструменте, да овладају најсавременијом техником, а лекари ће инжењере учити неким најновијим стварима из медицине да би инжењери могли да им буду техничка подршка и помоћ у решавању одређених проблема – образлаже Ковачевић, који је пре него што је изабран за ректора био декан Електротехничког факултета.

Он указује и на то да ће по сличном моделу бити организоване и многе друге мултидисциплинарне мастер студије. Електротехнички факултет ће рецимо мастер студије из менаџмента организовати са ФОН-ом, Економским или Правним факултетом.

– Тако ће се формирати менаџери из електротехнике, финансија, али базична дисциплина одређује струку. Неће се због мастер студија инжењер електротехнике претворити у правника, тужиоца или адвоката. Али инжењер електротехнике не може да прави софтвер за правосуђе без правника, нити за финансије без економисте. Студент клавира ће на мастер студијама на ФОН-у научити да користи модерну опрему као што је електронска музика и одговарајуће софтвере на основу којих се производи таква музика – образлаже први човек БУ, напомињући да се већ и на редовним студијама уводи та мултидисциплинарност. На Електротехничком факултету се тако уводе предмети из права, медицине, економије...

У току акредитација

Професор каже да ће се залагати и за реформу научног рада на БУ и укључивање института у извођење наставе на мастер и докторским студијама. Реч је наравно о институтима који су у саставу БУ.

– Ми ћемо се залагати да држава плати мастер студије свима који их упишу, односно свима који су основне студије завршили у року, на буџету. Али не знам да ли ћемо успети у томе, јер ће држава можда одређивати квоте за упис на мастер у зависности од процене потреба на тржишту – вели ректор.

Каже да је од ове школске године настава на свим факултетима по реформисаним студијским програмима и да је у току поступак акредитације тих програма, како интерна тако и екстерна:

"Прво ће факултети сами оцењивати своје програме, затим ће то учинити групације факултета, па потом Универзитет. Затим иде и спољна акредитација. Даје је не само акредитационо тело које је дефинисао Национални савет за високо образовање, већ и међународна заједница".

"Политикин" саговорник наглашава да нови режим студија захтева велике напоре и студената и наставника и да је неуспех студента заправо и неуспех наставника. Све ово захтева и новац. Неопходан је пре свега нов начин финансирања. Ректор каже да је БУ дужан да направи реалну спецификацију трошкова студија и да свом оснивачу, односно држави предложи решења за финансирање високог образовања.

Коментари0
d2ccd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља