уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Време Надежде Петровић

петак, 11.11.2011. у 22:00
Надежда Петровић, Косовски божури

Прича о личности и уметничком развоју славне сликарке Надежде Петровић биће испричана у 49 слика двадесетак аутора, на изложби, под називом „Српско сликарство Надеждиног доба (1873-1915)”, која ће бити свечано отворена данас у подне у чачанској Уметничкој галерији „Надежда Петровић”. На отварању уприличеном поводом пет деценија постојања овог изложбеног простора, који једини у Србији носи име наше сликарке, присуствоваће Предраг Марковић, министар културе, Велимир Станојевић, градоначелник Чачка и Татјана Цвјетићанин, управница Народног музеја у Београду.

До 18. децембра поштоваоци Надеждиног стваралаштва моћи ће да виде овај изузетан избор дела кустоса Петра Петровића и Љубице Миљковић из две збирке престоничког Народног музеја које носе назив „Српско сликарство 18. и 19. века” и „Југословенско сликарство 20. века”. Тим поводом је Љубица Миљковић за „Политику”, о значају изложбе посвећене сликарки и јубилеју галерије која носи њено име, рекла:

– Најзначајнији уметници и њихова дела која дотичу раздобље од Надеждиног рођења 1873. до њене смрти 1915. године, биће заступљени на овој поставци у Чачку. Изложба почиње сликама њеног учитеља Ђорђа Крстића, а затварају је сликаркина позната дела. Надежда Петровић је учествовала у свему значајном када је реч о нашој модерни. Сви правци, почевши од реализма, који припада 19. веку, су заступљени, ту представљамо поред Крстића још и Уроша Предића и Пају Јовановића. А када говоримо о 20. веку, ту је модерна која код нас почиње управо Надеждином изложбом 1900. у Београду, на којој она први пут представља импресионистичке и сецесионистичке слике.

Кустоскиња Миљковић наводи да је Надежда „осећала и пратила дамаре свог времена, била корифеј свега значајног што се дешавало у првих 15 година 20. века, припадала је токовима сецесије и симболизма и импресионизма и посебно, где је њен највећи значај, експресионизма и фовизма. Чак је начинила искорак ка апстрактном промишљању дела”.

Како сазнајемо, збирке Народног музеја садрже и изванредне аутопортрете Надеждиних савременика, пријатеља, уметника значајних за то време.

– Рекла бих да је ово можда први пут да се сви ти аутопортрети значајних уметника тог доба могу видети на једној изложби. Публика ће моћи да сагледа колико су то били озбиљни млади људи, углавном минхенски студенти, који су после Немачке одлазили у Француску и попримали тамошње уметничке утицаје. Посебно бих истакла да је Надежда Петровић 1904. почела да пише ликовну критику, представљајући дела Марка Мурата, чије слике се такође могу видети овом приликом. А уметница је писала и о многим другим сликарима. Ова изложба има посебан значај и то не само за чачанску публику, већ и за Србију, а ми смо спремни да гостујемо где год буде било интересовања у нашој земљи, истиче Љубица Миљковић.

Б. Лијескић


Коментари0
255c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља