субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Општина сиромашна, а лежи на рудном богатству

Аутор: Бранко Пејовићнедеља, 13.11.2011. у 22:00
Уз незапосленост, град пристисле и последице лоше приватизације (Фото С. Јовичић)

Неразвијена општина с погледима упртим ка престоници, а у њеним недрима милијарда долара рудног блага. Велике резерве бакра, цинка, олова, а уз њих и злата и сребра, налазе се у брдима изнад Пријепоља, геолошка истраживања су то потврдила. Ваља улагати, копати и руде искористити, али деценијама се овде све завршавало само на истраживањима и покушајима.

Реч је о рудном подручју званом Чадиње, дуж брда Градина и Икановац изнад Коловрата, надомак градског подручја Пријепоља. Још су стари Римљани овде вадили бакар и олово, био је ту стари рударски град Муниципијум. Наставило се то у средњем веку, записи из дубровачких архива сведоче да су каравани са оловом одавде путовали ка Јадрану. Доласком Турака замрле су рударске активности, а пред Други светски рат пријепољски трговци у сарадњи са једним руским емигрантом хтели су да обнове рударење у Чадињу, али их је рат спречио.

Са овим нас упознаје инжењер геологије у пензији Љубинко Кијановић, родом Пријепољац, који одавно живи у Београду. Радио је деценијама у „Геозаводу” и водио истражне радње на налазиштима рудног блага у средњем Полимљу. После дуготрајних истраживања, Кијановић је 1998. године одбранио елаборат о резервама у Чадињу, па је најпозванији да о томе говори.

– После Другог светског рата прво је рудник Зајача овде изводио истражне радове, који су прекинути, а шездесетих година такве послове финансирали су Савезни геолошки завод и општина Пријепоље. Најобимнија истраживања вршена су крајем осамдесетих, укључивањем не само државе него и Ваљаонице бакра из Севојна, ужичког региона, „Југобакра”. Трајала су до почетка деведесетих, истражно право имала је севојничка ваљаоница и била је надомак почетка експлоатације, с планом да у отварање Чадиња тада уложи од 14 до 15 милиона марака, али су ратна збивања у окружењу и тешке године за привреду зауставиле ове намере. Знам да је цена тоне бакра у то време била око 3.000 долара, а данас је три пута већа, што потврђује рентабилност отварања рудника – казује Кијановић.

А шта пише у елаборату, чиме Чадиње располаже, питамо нашег саговорника.

– То је заиста велика развојна шанса целог краја. Раскопима је утврђено да се на лежишту Чадињу вредност метала у руди бакра, цинка, олова, злата и сребра креће око милијарду долара. На уском делу, где су сви истражни радови завршени па је могуће копати, та вредност је око 500 милиона долара. То носи 250 нових радних места, двадесетак година се може експлоатисати. А ко зна колико руде има, јер смо ми бушили само до нивоа Лима. Процењује се да ово што је спремно за експлоатацију чини само око 11 одсто укупне површине под рудама. Иначе, садржај бакра и племенитих метала овде у руди, говоре резултати истраживања, већи је него игде другде у држави. Ниједан рудник у Србији, изузев Бора, нема веће потврђене резерве метала од Чадиња – објашњава инжењер.

Последњих година обновљена су истраживања овог простора. Истражно право има фирма „Мурекс” из Београда. По речима председника општине Пријепоље Драгољуба Зиндовића, она је у овој години интензивирала истражне радње у Чадињу, па има најава да би рудник ускоро могао бити отворен. – Општина Пријепоље је заинтересована за експлоатацију руде, јер би то значило отварање великог броја радних места и важну развојну шансу – додаје Зиндовић.


Коментари0
c8d63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља