недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:27

Универзитет није прост збир факултета

Аутор: Србијанка Турајлићнедеља, 13.11.2011. у 22:00

Имајући у виду контроверзе које се последњих дана чују у вези са ценом универзитетских студија чини се да је неопходно да свака расправа на ту тему започне непобитном чињеницом – високо образовање је скупо, квалитетно високо образовање је посебно скупо. Да би се проверила ова тврдња довољно је рецимо да се упореди Шангајска листа универзитета са ранг-листом која би била направљена према укупној суми новца којом универзитети располажу. Отуда питање ,,како доћи до јефтинијег студирања” има само један могући одговор: никако, осим уколико се не жели да се квалитет сасвим уруши.

Друго је питање, међутим, ко и на који начин треба да обезбеди највећи део неопходних средстава? И оно има једноставан одговор: држава, уколико је одговорна и има свест о томе да у условима недостатка природних ресурса будући развој земље зависи искључиво од спремности да се инвестира у образовање. Судећи по бројним изјавама разних представника власти не би се могло рећи да наша држава не препознаје значај улагања у образовање. Проблем,међутим,настаје када ово декларативно опредељење треба потврдити у пракси. Пре свега, недопустиво мали проценат који се из буџета издваја за образовање ни на који начин не сведочи о стварном разумевању државе у погледу значаја ове инвестиције. Поред тога, стоји чињеница да се чак ни та мала номинално опредељена сума не исплаћује у целости.

У контексту свих других активности власти овакво понашање државе можда и није изненађујуће. Зачуђује,међутим,индолентност универзитета. Они се, по правилу, не оглашавају ни када се расправља о буџету ни када им се на име материјалних трошкова не уплати ни десет одстопредвиђене суме. Разлог овом понашању треба тражити у чињеници да у Србији заправо не постоје државни универзитети. Доказ томе је и чињеница да држава сва финансијска средства усмерава директно према факултетима. Разбивши могуће јединство академске заједнице држава је створила арену у којој се сваки факултет бори за своју добробит. Стекавши уверење да би свако замерање држави могло да погорша њихов положај факултети су одлучили да недостатак средстава пребаце на терет студената. Отуда се факултети стално труде да повећају квоту самофинансирајућих студената, висину школарине и других дажбина. Као резултат ове политике неки факултети који су тренутно тржишно атрактивни стичу изузетно велика средства која углавном улажу у повећање плата, док неки чији су програми можда и значајнији за будући развој друштва остају и без плата и без грејања.

Имајући у виду изнете аргументе нема сумње да су студенти у праву када се жале на висину школарине, као и на друге дажбине. Оно што,међутим,забрињава је спремност државе да им изађе у сусрет, не помињући при томе ко ће да надокнади насталу разлику у трошковима. Једностраним смањењем школарине без других мера снизиће се ионако упитан квалитет високог образовања од чега заправо нико неће имати користи.

Уместо ове популистичке мере држава би морала да се далеко озбиљније позабави питањем финансирања. То би пре свега захтевало да држава направи преглед структуре расхода појединих факултета и установи колико заправо кошта квалитетно образовање једног студента на сваком од студијских програма који се изводе. На тај начин могло би се доћи до просечне цене студирањана једном универзитету. Овако утврђена школарина би ван сваке сумње била нижа од цене коју тренутно наплаћују неки факултети. Овај приступ подразумева и да се укупна финансијска средства усмере ка универзитету који би их дистрибуирао према усвојеној стратегији развоја, водећи при томе рачуна о потребама државе за стручњацима појединих профила.

Утврђена реална цена школарине омогућила би и да се одреди колики проценат једржава у стању да покрије,а колико би морала да буде партиципација студената,као што се то ради свуда у Европи. И тек тада би се могло отворити питање узимања у обзир социјалног статуса, додељивања повољних кредита за студирање и проналажења других средстава која би омогућила школовање свим младим људима који то желе.

Овај предлог подразумева да држава коначно одлучи да формира универзитет. Извесно је да овај предлог неће одговарати појединим факултетима, али би његовим прихватањем Србија престала да буде једна од укупно две земље у Европи у којима универзитет представља прости збир независних факултета.

*Професорка универзитета у пензији


Коментари12
5f350
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Peter Pan (retired)
ZA I PROTIV, 2/2 Uz svesrdno slaganje sa sledecim stavom: “…будући развој земље зависи искључиво од спремности да се инвестира у образовање” …”, водећи при томе рачуна о потребама државе за стручњацима појединих профила” ja bih da prilozim i par sitnijih neslaganja: 1. “…држава, уколико је одговорна и има свест…” - Antropomorfizam - drzava nije individua te ne moze imati ta svojsva (uzgred, iz pokojne soc-leksike). Mnogi smatraju da je drzava (i to ne samo srpska) skup individua koje (osim retkih izuzetaka) nisu sposobne za posten pos’o, a ni neposten, osim ako oni sami ne definisu ‘postenje’ kroz legislaturu. 2. “…у условима недостатка природних ресурса…” - Srbija sa otprilike istom populacijom kao Svajcarcka i duplo vecom povrsinom, ima mnogo vise ruda, oranica, energenata, reka, suma… A GDP je cetiri puta manji (a i taj nije zaradjen)! 3. “…свим младим људима који то желе…” - … , mogu i hoce da uloze svoj zivot u svoju drzavu. Za ostale – kol’ko para, tol’ko i muzike.
Peter Pan (retired)
UNIVERZITET U SLUZBI STUDENATA ILI DRZAVE, 1/2 Ne ulazeci u fiskalne detalje ekonomskog mehanizma za ‘pravedno’ finansiranje Universita, fakulteta i studenata, gledano sa strane i poizdalje, moglo bi se reci da je ovde rec o sukobu principa demokratije, decentralizacije i interesa individue (uz tok ideja i odluka o’zdo na gore) i principa interesa zajednice i centrizovanog upravljanja sistemom (o’zgo na dole). Gledano drugacije, moze se to i ovako videti: Ye cannot serve God and Mammon.(Sermon on the mount, Matthew 6:24) Na vama je da prosudite ko je Mammon a ko nije, a ako nije - sta je?
Nada G. Novakovć
Profesorka Turajlić je jedna od lučonoša reforme visokog obrazovanja Srbije po „Bolonji“. Suština je u degradaciji univerziteta, visokog obrazovanja, humanističkog i kritičkog pristupa učenju i stvarima. U njenom centru je tržišni pristup, sveopšta konkurencija između univerziteta, fakulteta, studijskih programa, kurseva (predmeta) nastavnika i studenata. Cilj je stvaranje masovne i nižeobrazovane radne snage, za potrebe globalizovanog kapitala. Ciljeve, sredstva, kvalitet reforme određuje „Evropa“, a ne Srbija. O „kvalitetu“ nema ni govora, već o interesima naručioca, privatnog kapitala i „reformisanih“ kadrova. Najbolji univerziteti sveta nemaju „Bolonju“, a naši su na putu da učvrste klasnu strukturu i „evroatlanski“ usmerenu elitu! Profesorka se žali za neke vidljive posledice primene „Bolonje“ i pogrešno vezuje cenu studija za kvalitet. Pravo na besplatno obrazovanje je zahtev pobunjenih studenata i građana širom sveta! Rešenje za društvo je apsolutno odbacivanje „Bolonje“!!!
Natalija Nikolić
Uvek „teorija zavere“. Neko nameno hoće da uništi našu naciju pa je rešio da uništi obrazovanje. Ali ti „neki“ smo baš „mi“ tj. naši pradedovi, dedovi i očevi koji su iskoristili II sv rat da bi u našoj zemlji uveli komunizam. Urušavanje BU (koji je inače tek bio počeo da se razvija, jer je nastao 1905) započeto je 1946g. Fakulteti su tretirani kao „fabrike“ ili „seoske zadruge“. Jer je komunizam bio anti-elitistička ideologija. Od 1946-2011g naši fakulteti u odnosu na one u Engleskoj, Francuskoj, SAD,... liče na neke „radničke više škole“ za dokvalifikaciju. Jer koliko para toliko muzike. A to što su neke naše katedre na nekim fakultetima postigle neke dobre rezultate su „čista slučajnost“ i zasluga pojedinaca (entuzijasta i tsl). Može lako da se proveri da su plate na BU „prosečne“ svih profesora zapravo u nivou DVE „prosečne plate“ u Srbiji. Kakva tu nauka i profesura mogu da postoje? Ama baš nikakava. Zato i jesmo kao društvo u fazi izumiranja.
Branko Nikolić
Sve dok je vlada prost zbir ministarstava, dotle će i državni univerziteti (ima ih više od jednog!) biti prost zbir fakulteta. Kada se u zadnje bar dve decenije u Narodnoj skupštini ili bar na sednici Vlade ozbiljno raspravljalo o strategiji obrazovanja u Srbiji (od predškolskog do naučnog)? Koja je stranka u bilo kojoj predizbornoj kampanji kao jedan od glavnih delova svog programa imala obrazovanje? Najviše jedan pasus u pisanom programu, par rečenica na raznim skupovima, od kojih potencijalni birači nisu zapamtili nijednu reč! Tako će biti i dalje jer je u prvi plan istureno mnogo drugih tema, više ili manje važnih, a obrazovanja na tom spisku nema! I niko "odgovoran" se ne oseća ODGOVORNIM za bilo koji neuspeh, mada još niko od njih nije ni priznao da je neuspeha bilo! Da malo stilizujem poslednji deo čuvene izreke sa zidnih novina u holovoma mnogih osnovnih škola: AKO ŽELIŠ DA UNIŠTIŠ NACIJU, UNIŠTI JOJ OBRAZOVANJE! To smo pročitali svi u Srbiji. Da li smo svi ovo i zaboravili?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља