недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:55

У Београду су моји пријатељи

Аутор: С. Чикарићнедеља, 13.11.2011. у 22:00
Осећам кризу пуним плућима. А пре свега, кризу морала (Фото А. Васиљевић)

Три године после концерта у Арени, у Београду су поново „Нови фосили” који ће публици у „Сава центру” 17. новембра певати највеће хитове. После потписивања недавно објављене антологије „Увијек близу” у продавници „Југотона” у Београду, гост наше редакције била је Сања Долежал, певачица загребачке групе која ради четири деценије.

Насмејана и расположена за разговор, лепша и млађа него пре три године, прво је причала о деци, Луки (17) који жели да студира математику и Леи (15), можда будућој певачици, признајући, кроз смех, како не зна због којег детета да буде више забринута.

– Ма, нека сами бирају свој пут – каже честа гошћа Београда у којем она и њен супруг Ненад Шарић имају много пријатеља, таквих да су „срећни због тога јер та пријатељства никада нису прекидана током протеклих 30 година”.

– И зато се веселим доласку у Београд у којем, када год могу, обавезно одем до Позоришта на Теразијама. Редовно ми стиже њихов репертоар – каже Сања која се пре шест година вратила у „Фосиле” признајући да последњих година има много више „гушта” у концертима него пре.

За певачицу која је у „Новим фосилима” била од 1983. до 1991, тај некадашњи период био је напорнији него сада јер, како каже, било је и по 300 концерата током године.

– Било је тренутака када је постајало толико напорно да сам желела да пуцам у момке из бенда – не крије певачица, не скидајући осмех.

Трему, по правилу, има и данас, али много мању него некада.

– Имам је пред сваком публиком, и манифестује се тако што тридесетак секунди пред излазак на бину почнем убрзано да дишем, осетим кнедлу у грлу. Наравно, то прође и онда ми је сваки пут жао што концерт не траје три сата и тужна сам када певам последњу песму.

А, као и пре три године, последња песма којом ће се опростити од Београђана, биће „Како је добро видети те опет”.

– То је химна „Нових фосила”. Пре свега, зато што је изврсна и што су се многе генерације током живота нашле у њој. Певаћемо уз њу наше старе песме, јер на концерту људи воле да чују песме од пре 30 година. Због њих и дођу. Они не желе да чују техно или џез „Фосиле”. Ми немамо претераних изненађења, обећавамо највеће хитове и емоције.

Признаје да је изненађена чињеницом да деца која нису била рођена у време највеће популарности „Фосила” знају речи њихових песама, оцењујући да су то, ипак, квалитетне песме.

– Песме су преживеле тест времена и привукле нове клинце да дођу на концерт једној средовечној жени и четворици остарелих мушкараца.

Осврћући се на музичку сцену у Хрватској данас, каже да има изванредних музичара, како певача тако и инструменталиста, али да се осећа криза ауторства.

– Да ли зато што су присиљени да своју уметност јефтино продају у овој потрошачкој ери или немају инспирацију. Иако се каже да су уметници своја највећа дела стварали у највећој кризи, нема хитова, оних који ће преживети наредних 30 година – сматра Сања, и смеје се на констатацију да се наш турбо фолк ушуњао на њихову сцену.

– Ма, где ушуњао!? На велика врата је ушао. Некада се слушао по малим, опскурним клубовима, а данас се слуша у клубовима у центру Загреба. У моје време слушали су се „Идоли”, „Азра”… Данас се све променило. Али, ако некоме на концерт дође 2.000 људи, ко смо ми да га осуђујемо – каже уметница која се спрема за предстојећи концерт Тома Џонса у Загребу, а дани су јој, између концерата са „Новим фосилима”, прилично испуњени и бурни.

– Дани у којима сам жена, мајка двоје тинејџера и домаћица.

Без обзира на све обавезе, Сања сада поново нуди ТВ пројекте јер воли телевизију на којој се појављивала у улози новинарке у „Звезданом трачу”, у музичкој емисији „ Је л ме нетко тражио” за коју је отпевала и истоимену уводну песму и у ток-шоу програму „Сања”, који је био гледан и у Србији.

– Надам се да ћу се вратити пред камере. Има наговештаја.

------------------------------------------------------------------

Спонзора је све мање а спонзоруша све више

Својевремено, Сања Долежал је са пријатељицом покренула интернет портал који је, како каже, сада у фази лаганог мировања.

– Две године смо га нас две одржавале, али криза и рецесија су... Три четвртине Хрвата су на рубу сиромаштва, људи не могу да подижу и школују децу. Кроз портал сам покушала да покренем неке ствари…

На констатацију да су потребни оглашивачи и спонзори и за опстанак интернет портала, Сања кратко каже:

– Спонзора је све мање а спонзоруша све више.

На питање осећа ли и она кризу, додаје:

– Осећам, и то пуним плућима. Сви је осећају. А пре свега, кризу морала и пад вредности.


Коментари0
f3042
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља