понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:35

Бели анђео становник Фиренце

Аутор: М. Димитријевићпонедељак, 14.11.2011. у 22:00
Мироносица на гробу Христовом, Милешева

У Фиренци, у базилици Санта Кроче, овог 29. новембра увече две ствари десиће се први пут – поједине копије српских фресака из 13. и 14. века добиће први пут своје стално излагачко место у највећој фрањевачкој цркви на свету, која ће, први пут, добити једну такву дуготрајну поставку.

Становници овог италијанског града неће, међутим, неке од најрепрезентативнијих и најпознатијих српских фресака Милешеве, Сопоћана и Грачанице на дан отварања видети премијерно, јер се то већ десило. После путешествија по Европи од 2007. изложба „Србија, земља фресака” априла ове године била је уприличена управо у старом клаустру (унутрашње двориште са колонадама) базилике Санта Кроче, када је током два месеца трајања оборила све рекорде посећености – 30.000 људи. То је, уз иницијативу Паоле Војновић, историчарке уметности и предавача на универзитету „Сиракуза” у Фиренци, било довољно да се на предлог фрањевачког братства и њихове црквене општине седам копија наших фресака трајно пресели у Италију, каже мр Бојан Поповић, управник Галерије фресака и аутор изложбе.

– Простор клаустра базилике у априлу је први пут коришћен као изложбени и то баш за наш пројекат. Испоставило се да је то био одличан потез. Њима се све то веома допало, поготово имајући у виду да је интересовање за иконе из Русије, Србије и осталих источних земаља у последње време порасло и код католика и код протестаната. Преложили су успостављање сталне поставке и ми смо то оберучке прихватили. Јер ову цркву, једну од главних у Фиренци, у којој се налазе гробови Микеланђела и Галилеја, коју је градио Арнолфо ди Камбио, годишње посети милион, а целу Србију око 700.000 посетилаца, прича Поповић и додаје:

– Водили смо рачуна да копије фресака које смо позајмили на неодређено време буду управо оне којих имамо највише у депоу а које, опет, јесу неке од најбољих. Јер, нашу уметност овог, за нас, веома важног периода треба представити у најбољем светлу.

У посебном, за њих одређеном простору у сали поред клаустра, наћи ће се следеће копије у природној величини: „Богородица из Благовести” и „Мироносица на гробу Христовом” („Бели анђео”) из Милешеве, два мотива са „Рођења Христовог” („Пастири” и „Купање младенаца”) и „Оплакивање Ане Дондоло” из Сопоћана и портрет краља Милутина и краљице Симониде из Грачанице. Према речима Поповића, ова изложба указује и на снажне заједничке корене и подударности оновременских култура Италије и Србије. Када је наша земља у питању, посебно три манастира из којих потичу радови на поставци, која су под заштитом Унеска, Поповић истиче:

– Уметност Сопоћана карактерише тродимензионалност постигнута путем структуре сцене, док је сликарство Милешеве једно од последњих у којима је примењена моделација настала на основу израде портрета у позном римском царству. Наративни стил настаје као нов у 14. веку и може се видети у Грачаници. Укупно посматрано, реч је о показатељима изузетне вредности српске средњовековне уметности настале и развијене у византијској сфери.

Каталог за ову сталну поставку штампаће домаћини и то на италијанском језику. На нама је да даље одлучимо, ако се изложба у Фиренци заиста задржи годинама, да ли ћемо нешто да додајемо и тиме је унапређујемо. Јер, поставка има шансу да буде једна од најпосећенијих наших изложби у иностранству, као што је то некада била изложба на којој је 1950. године представљена средњовековна уметност на простору Југославије, када су највеће интересовање изазвале управо фреске и стећци.


Коментари6
d0b16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olga Vojnovic
Hvala Bogu,jos jedan, neophodan, divan most prijateljstva izmedju dve kulture. Pozdrav svima, Olga
tole ...
Kakva divna vest!
Ивана Миленковић
Колевка ренесансе је Византија у време династије Палеолог.
alex cingara
Kolevka Renesanse nije Italija nego uglavnom Grcka, Konstantinopolj, odakle su nakon sto su ga Turci osvojili Grcki profesori Univerziteta pobegli i poneli svoje Univerzitetske knjige pa ih u Italiji preveli i otvorili univerzitete tamo. To su bili Univerziteti stari oko 1000 godina u Grckoj. Prema tome skoro sva univerzitetska pamet Zapada smisljena je i napisana na Istoku. Svi predmeti sve kljige. Aristotelova filozofija se predavala vrlo dugo kako ju je on napisao bar do 19 veka. Oni su prvo sve to samo iskopirali a kasnije su dosta dodali i bili pametniji pa su veliki deo toga primenili u praksi i tu su napravili sve ovo sto danas imaju.
zoran San
Kolevka Renesanse nije Italija nego Španija odnosno grad Toledo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља