уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:18

Академију не интересује дневна политика

Аутор: Станко Стојиљковићсреда, 16.11.2011. у 22:00
Фото Д. Ћирков

Српска академија наука и уметности једна је од три најзначајнија светионика учености у нашем народу. Уз Матицу српску (185 година) и Београдски универзитет (203 године).

Темељи на којима је израсла у водећу научну, образовну и духовну установу Срба положени су тачно пре 17 деценија, 7. новембра 1841. године, оснивањем Друштва српске словесности на основу Устава књаза Михајла Обреновића.

Времешна слављеница, са 252 члана (94 редовна, 50 дописних и 108 иностраних), баштини све узлете и падове на том дугом, историјском путу, сачувавши драгоцену Аријаднину нит српске просвећености и у 21. столећу. У столици својеврсног наследника првог предводника, попечитеља просвештенија Стефана Радичевића, данас седи академик Никола Хајдин, у трећем сазиву заредом.

Чиме се САНУ може подичити у минулих 170 година?

Првенствено својим трајањем. САНУ представља једну од најстаријих институција у Србији. Као и држава и народ и ми смо прошли кроз све голготе и преломне историјске тренутке. Зачета као Друштво српске словесности, мењала је током свог дугог живота неколико назива. Друштво српске словесности променило је име у Српско учено друштво, па затим у Kраљевско-српску академију и на крају у Српску академију наука и уметности.

Који су то најзначајнији научно-уметнички подухвати данас?

Тренутно се реализује око 150 пројеката на којима раде наши чланови у сарадњи са скоро 1.000 истраживача у разним институцијама. Не бих ни један посебно издвајао. Истакао бих оно што је заједничко за све њих, а то је да задатак науке, посебно фундаменталне и примењене, јесте да унапреди технологију којом ће се повећати укупна производња земље и раст стандарда.

Располажући скромним средствима која се добијају по одељењима од саме заједнице, академици остварују значајне резултате, а постоје и важни пројекти на којима раде у сарадњи са одређеним универзитетима и институтима. Упркос економској кризи, све више смо укључени, а посебно академици из егзактних наука, у пројекте ЕУ за које је тешко добити средства.

О значају наших пројеката говори и податак да је од десет пројеката за западни Балкан, наша земља добила осам. Затим, активно учествујемо у истраживањима из области политичких наука чији су резултати врло битни за подизање свести и културе и научног развоја сваке земље.

Са којим се све преломним историјским догађајима суочила у досадашњем постојању? Колико се успешно опирала упливу политике и политичара?

Проблемима од националног значаја, крупним историјским догађајима, који немају дневну политичку употребу, баве се одређена одељења и стручњаци. Вредносни систем академије је оно што представља резултат научног истраживања. Проблем и неспоразум између друштва и академије настаје када се поједине изјаве академика, који иступају политички, тумаче као ставови САНУ.

Када академик уђе у зграду требало би на вратима да остави и политику и идеологију, а да му главни задатак буде бављење науком и да сва активност има научну подлогу. Академија не треба да се бави дневном политиком, то њу не интересује.

У којој је мери САНУ данас водећа научно-образовно-културна установа српског народа? Колико му је предано посвећена, и краткорочно и дугорочно?

Чланови академије се науком баве на двојак начин. Велики број активних научника су професори, чланови универзитета и баве се науком на својим катедрама и у институтима који припадају универзитету или су самостални. Они врло често спајају научни рад академије с радом у својим институтима.

Најугледнији чланови истакнутог Института за физику у Земуну, чланови су академије. Чланови САНУ учествовали су у изради Стратегије научног и технолошког развоја Србије до 2014. године и у многим другим државним телима и одборима чиме показују своју дугорочну посвећеност развоју српског друштва.

Шта сматрате најдрагоценијом баштином, и у духовном и у материјалном погледу?

Најдрагоценија баштина су чланови академије, људи који раде и стварају за добробит институције и државе. Након тога долази материјална баштина која се чува у САНУ. То је значајно онолико колико ми о томе бринемо и то представљамо. Не можемо се похвалити да се у држави одваја довољно средстава за бригу о наслеђу.

САНУ се стара о 1.300.000 књига, углавном иностраних и ретких издања: Вуков речник – оригинални примерак са његовим забелешкама; библиотека Марка Ристића; у Архиву имамо оригиналне рукописе и документа из прошлости, као што су: Карађорђев протокол, Рударски законик, Црквени зборник и други; у Галерији су похрањена дела најзначајнијих српских уметника. Чувамо и собу у којој је радио Милутин Миланковић, онаквом каква је била док је он у њој седео.

Зашто се чланство споро подмлађује, упркос непрестаним зарицањима?

Питање подмлађивања чланства академије јесте суштинско питање јер од тога, у доброј мери, зависе и резултати.Међутим, ми на то можемо утицати тек када дође до избора за ново чланство, што и чинимо.

Академија не може утицати на „сазревање” научника и брзину којом они постижу резултате у односу на старосно доба. У неким наукама то може брже и раније, а у неким је потребно дуго времена да се постигну резултати.

Због чега је мало жена међу академицима?

То није проблем САНУ. Приликом избора нових чланова искључиви критеријуми су научни радови и достигнућа. Полне дискриминације нема.Проблем је на другим нивоима где жене немају проходност или постоје предрасуде да оне не могу да се баве одређеним пословима.

Ко су најистакнутији инострани чланови САНУ?

То су: Виктор Иго, писац, Дмитриј Иванович Мендељејев, хемичар,

Александр Исајевич Солжењицин, књижевник нобеловац, Лав Николајевич Толстој, писац, Алберт Сејбин, лекар и творац вакцине против полиомијелитиса, Харолд Пинтер, писац нобеловац, Чеслав Милош, писац нобеловац, Пјотр Леонидович Капица, физичар нобеловац, Лавослав Ружичка, хемичар нобеловац, Хенрик Сјенкјевич, књижевник нобеловац, Михаил Александрович Шолохов, књижевник нобеловац, Селман Абрахам Ваксман, микробиолог нобеловац, и многи други од укупно 108 иностраних чланова.

Како оцењујете своје председниковање у прва два мандата?

Није у реду да сам оцењујем свој рад, о томе, између осталог, довољно говори податак да сам у трећем мандату.


Коментари11
36855
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ana s.
Разумем зашто новинар поставља питање о "подмлађивању Академије" али то питати некога у 89. години живота и на тако значајном положају можда и нема смисла.
neko sa Balkana
Ma, njima je lepo. Kaplje im svakog meseca akademski dodatak i to im je jedino bitno. Tuga...
Србислав Орфелин
Просто није природно па ни етички да" Академија наука" не дели, или не учествује у креирању судбине свога народа. Чаробне речи : "дневна полтика"служе као протеза уз коју може да се сажваће све и свашта. Такође "Академија"не може пасивно да прима потпуно малициозне и апсурдне оптужбе да је путем фамозног "меморандума" у било којој форми одговорна за догађаје у бив. Југославији. Ћутање се може схватити на разне начине па је" Акдемија" дужна,с обзиром на своје ресурсе,да што пре да одговор. Такође њено одљење за психијатрију треба да се позабави психолошким профилом људи из наших редова(ако су наши) који мазохистички чине све да "злу што боље водају опанке". То треба да ради "дневно",недељно, годишње-већ како истор. околности захтевају. С поштовањем, С.О.
Новосађанин НС
У најдрагоценију баштину Академије њен председник убраја саме академике (људе), те неке књиге и историјске документе који се чувају у згради Академије. Испада да је најважнија функција Академије да буде складиште некаквих докумената и састајалиште стараца. Рад Академије би морао да резултира општим, научним, културним, уметничким, техничким и образовним напретком земље, а ако тога нема, онда је и постојање саме Академије упитно. Стање у коме се земља налази је између осталих и одраз рада и вредности њених институција, међу којима би Академија морала да има једну од најважнијих улога. Можете се ви правдати колико хоћете тиме да држава не улаже довољно у вас. Али, да парафразирам, не питајте само шта држава може урадити за вас, него и шта ви можете урадити за државу. И шта сте уопште корисно урадили за државу у последњих 70 година? (За период пре тога, свака част.)
Marko Petrović
Laž. A zašto je onda SANU pisala Memorandum, pustila duha iz boce i pokrenula ratove Srbije protiv svih u EX YU. Odgovornost SANU je ogromna i ona je jednako kriva kao i vojska koja je pucala i ubijala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља