субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.11.2011. у 22:00 Тања Вујић

Банкари Голдмана Сакса освајају Европу

Нови италијански премијер Марио Монти је од 2005. до кандидатуре за Берлусконијевог наследника био међународни саветник Голдмана Сакса (Фото Бета)

Две финансијски урушене државе периферије еврозоне – Грчка и Италија – потом Европска централна банка, али и европско одељење Међународног монетарног фонда (ММФ), од ове седмице предводе банкари тесно повезани са најмоћнијом америчком инвестиционом банком Голдман Сакс, основаном још 1869. године.

Да ли је заједничка каријерна карактеристика квартета Лукас Пападимос (Грчка), Марио Монти (Италија), Марио Драги (ЕЦБ) и Реза Могхадам (ММФ за Европу) случајна и колико је била пресудна за њихово постављење на најновије дужности у јеку најтеже кризе од оснивања еврозоне и највећег превирања у Европи од Другог светског рата? Питање није случајно, ако се зна да је та америчка банка осумњичена за активну улогу у маскирању грчког буџетског дефицита пред пријем у еврозону 2001. године.

Папандреуов наследник Лукас Пападимос је као гувернер Националне банке Грчке тесно сарађивао са банком Голдман Сакс у време транзиције са драхме на евро. Нови председник Европске централне банке Марио Драги је од 2000. до 2009. године био заменик председника „Голдман Сакс интернешенела”. Нови шеф европског одељења ММФ-а Реза Могхадам је од 2000. до 2008. године био извршни директор подружнице „Голдман Сакс интернешенела” у Лондону.

Дилема о значају каријерне подударности „квартета Пападимос–Монти–Драги–Могхадам” још је без јавног одговора. Ипак, већ је подстакла машту заговорника теорије да европска дужничка криза никако није резултат искључиво „домаће радиности” са ове стране Атлантика.

За почетак, заговорници демократских избора и транспарентности у Европи ускраћени су у овом тренутку решења загонетке „из ког шпила и по ком све критеријуму су прошле седмице Лукас Пападимос и Марио Монти преко ноћи заменили Јоргоса Папандреуа и Силвија Берлусконија”.

Европска комисија је почетком седмице одлучно демантовала да је извршила притисак на Атину и Рим да хитно замене двојицу неподобних премијера.

„Није у моћи Европске комисије да поставља суверене владе у било којој земљи чланици Уније”, објаснила је у понедељак Пија Ахренкилде, портпаролка Европске комисије.

Међутим, ако не може да поставља суверене владе, Брисел очигледно може да изврши јавни притисак у том смеру.

„Захтевамо стварање коалиционе владе националног јединства у Грчкој”, поручио је прошле седмице европски комесар за економију Оли Рен.

Следећа етапа – до избора Лукаса Пападимоса и Марија Монтија на место премијера Грчке и Италије – није сасвим транспарента. Вишедневне свађе у владајућој партији Грчке због кандидатуре Пападимоса, превирања у италијанском парламенту пред истицање Монтијеве кандидатуре и његово претходно постављање на брзину за доживотног сенатора указују макар на жилаво кулоарско рвање у Атини и Риму.

Ко је, где и како састављао листе могућих кандидата за председнике влада Грчке и Италије новембра 2011. године интересоваће још дуго не само студенте политичких наука широм света или обичне бираче који се – по правилима текућег међународног устројства – у редовним интервалима позивају да изаберу своје парламентарне представнике и државне предводнике.

И од кога треба очекивати одговоре на питање ко је лансирао двојицу банкара, Пападимоса и Монтија, на чело две државе?

Што се Марија Драгија тиче, избор италијанског банкара на чело Европске централне банке аминовала је у финишу кампање немачка канцеларка Ангела Меркел, чланица тајанствено моћне Билдерберг групе, чији члан је иначе и Марио Монти.

Да је Голдман Сакс незаобилазан играч у међународној економији сведочи и то да је банкар британско-иранског порекла Реза Могхадам ступио јуче на чело Европског одељења ММФ-а, након изненадне оставке из „личних разлога” Португалца Антонија Боргеса, који је такође некад радио у овој моћној инвестиционој банци.

Коментари63
4ba5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natasa Jevtovic
Ja radim u finansijskom sektoru i cesto saradjujem sa bankom Goldman Saks koja mi salje razne raporte i izvestaje. To je jedina banka koja nikada nema greske u izvestajima a isti uvek dolaze na vreme. Ako treba da ih unesem u bazu podataka, nikada nece biti odbaceni radi kompjuterske greske. Neverovatno, ali imam utisak da regrutuju samo najbolje i najprestiznije kandidate. Nijedna druga im nije ni blizu na tom polju.
aleksandar t
Vladimire Dz - vi navodite neosporne cinjenice. Ja se sa vama slazem da su socijalne razlike u Americi (1% prema 99%) civilizacijska sramota. Mozda bi nam se misljenja razisla oko uzroka tih razlika (ja mislim da je uzrok "konzervativna uzurpacija" koja pocinje sa Reganom) ali to nije bitno. Ovde se polemika vodila o (1) netacnostima u clanku koji komentarisemo, i (2) pravdanjem clanka linijom da su bankari i onako sami kreirali finansijsku krizu. Pre svega, mene je zaprepastila kolicina netacnih i izmisljenih stavova u clanku, i imam utisak da ga te netacnosti u potpunosti diskfalifikuju. Medjutim, to mnogima izgleda ne smeta, jer su privrzeni teoriji o bankarskim vladarima sveta. Moja vrlo jednostavna primedba (vi je zovete "manipulacija") je da su rukovodioci u Finansijskoj industriju, ukljucujuci GS, danas znatno licno siromasniji nego pre 4 godine. Takodje, politicki uticaj finansijske industrije je danas nesumnjivo manji nego pre 2008. I tako, da vas pitam jos jednom: cui bono?
Vladimir Dž
@alex t – vašem manipulisanju nema kraja. Vi stvarno mislite da niko ništa ne zna ovde? Pa kako je nastala situacija na zapadu da 1% drži 42%, sledeći 4% drži 27%, sledeći 5% drži 11%, sledeći 12% drži 10%, donjih 80% drži 7%? Znamo da u ovih 20% koji drže 80% ubedljivo najveći deo su bankari. Znamo da drže upravljačku kontrolu i u svim top 500 kompanija u americi, mada se maskiraju da nemaju više od 50 akcija. Cui bono? Kako je moguće da je svako dužan njima: države, kompanije, pojedinci,...a da oni ništa ne proizvode? Odakle im toliko para? Pa oni i nemaju te pare, oni pare prave iz ničega. Njima novac nije ni potreban, to je samo alatka za porobljavanje. "Ropstvo je posedovanje radne snage i nosi sa sobom brigu za radnike, dok je Evropski plan da kapital kontroliše radnike tako što će kontrolisati njihove zarade. To se može učiniti kontrolom novca. Nedopustivo je stvaranje Grinbeka... jer to ne možemo kontrolisati." - The Hazard Circular, Jul 1862.
Pera Pera
@Dragan lucic Tacno je to sto ste naveli , EU ima GAZDU , a to su ROTHSCHILDI . Pronadjite na Google " "House of Rothschild 1934"
aleksandar t
Dunavac posavac -- ma u pravu ste, sta da se drzimo cinjenica ko pijan plota kad imamo bujnu mastu. Da ostavimo to profesionalnim novinarima kojima je valjda u opisu radnog mesta da provere sta pisu. A uostalom, radio ne radio svira ti radio -- svi bankari rade za GS, to svi znamo, ili za Rokfelera, ili za Rotsilda, ili za obojicu. Takodje svi znamo da je GS evo vec nekoliko puta bankrotirao (kako neko ovde rece i ostade ziv). Drugo nesto mene kopka. Stari su se Latini jednom zapitali "Cui bono" tj. "Ko profitira?" Finansijska kriza je finansijska kriza zato sto su finansijske ustanove ("banke") u krizi. GS je banka. Cena akcija GS (u kojima je lavovski deo bogatstava rukovodilaca GS) je pre krize (oktobra 2007) bila skoro 250$, danas je negde malo vise od 90. To je pad od preko 60%. To znaci da je prosecni budza is GS-a danas 60% siromasniji nego pre 4 godine. Tokom istog perioda, pad cena akcija na sirem trzistu (SP500 za zaludjenike) je malo vise od 20%. Cui bono?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља