среда, 12.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Више становника у 11 београдских општина

Аутор: Јелена Попадићпетак, 18.11.2011. у 22:00

Београдски регион једини је у Србији који је између два пописа забележио раст становника од 62.997. Према прелиминарним подацима овај део наше земље броји 1.639.121 становника, док је 2002. године у њему живело 1.576.124 становника. Многи сумњају у објављене податке јер сматрају Београд метрополом од најмање два милиона грађана. Демограф Иван Маринковић истиче да је број становника престонице сигурно већи, али не за неколико стотина хиљада.

– Одређени број људи се досељава, ради и живи у Београду, али никада се званично не пријави у овом граду. Ипак, тај број људи не може се мерити огромним бројкама – тврди наш саговорник.

Од 17 београдских општина број становника је већи у 11 у односу на претходни попис, а пао је у шест општина: Врачар, Стари град, Савски венац, Нови Београд, Сопот и Лазаревац. Звездара, Гроцка, Барајево, Раковица, Палилула, Земун и Сурчин спадају међу 10 општина у Србији с највећим порастом становништва.

Подаци не изненађују стручњаке, повећан број становника тумачи се досељавањем, али и млађом структуром становништва престонице.

Београд је највећи гравитациони центар, досељава се највећи број становника, али многобројни и напуштају град. Према подацима Одсека за демографију Републичког завода за статистику, само 2009. године у главни град се доселило нешто више од 51.000 становника, док је напустило око 40.000 људи. Периферни, рубни делови града добијају становништво, а централне градске општине губе. У центру престонице живи већи број старих људи. Према прошлогодишњим проценама стручњака, најстарији су становници Врачара с просеком од 44,3 године. У стопу их прате комшије са Старог града које имају 43,8 година.

Иван Маринковић истиче да јасно зашто приградске општине Сопот и Лазаревац имају мањи број становника у односу на претходни попис. Помало изненађује чињеница да је Нови Београд, за девет година, изгубио око 5.500 душа.

– Сопот је поприлично неразвијена општина, има доста старих. Слична је ситуација и у Лазаревцу. Иако се Нови Београд навелико гради, становници који су у првом таласу насељавали овај део града, сада су у позним годинама, па је морталитет повећан. Чињеница је да је да су новобеоградски станови прескупи што наводи људе да заобилазе овај део града – објашњава Маринковић.

У престоници живи велики број привремено присутних лица, а према подацима новог пописа највише их је у општинама Нови Београд (9.018), Звездара (8.608), Палилула (7.346), Вождовац (5.991), Чукарица (3.780) и Врачар (3.033).

У београдском региону број станова је, између два пописа, порастао за 109.842, па сада у овој области постоји 739.630 станова и 604.134 домаћинстава. У стану бораве 2,2 особа, за разлику од некадашње 2,5.

Негативан природни прираштај није заобишао нашу престоницу, па се прошле године више беба родило само у општинама Звездара и Гроцка, док је Земун био на нултој вредности.

– Пораст броја становника београдског региона је умерена, а и ту очекујемо стагнацију. Села су се већ испразнила. Сада у престоницу долазе становници градова из унутрашњости, али и томе ће једног дана доћи крај – истиче наш саговорник.

-----------------------------------------------------

Шта је насеље Београд

Насеље Београд, што је термин који користе статистичари, са 1.154.589 становника убедљиво је највеће насељено место у нашој земљи. Обухвата у потпуности шест градских општина: Врачар, Савски венац, Стари град, Звездара, Раковица и Нови Београд, а делимично се простире на територији Вождовца, Чукарице, Палилуле и Земуна. Из насељеног места Београд, изузета су приградска насеља која припадају овом региону и територији града: Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот, Барајево, Гроцка и Сурчин.


Коментари2
0cfb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dušan Trajković
Statistički podaci (osim privatnih) bi trebali biti javni i svima dostupni. Komentari su više stvar tipa šta ko želi da čuje ,dokaže ili prikaže. Matematika jeste egzaktna nauka ,ali je statistika kao njen deo 'tačan zbir pogrešnih podataka'.Na primer opština Pantelej kod NiŠ-a beleži najveći priraštaj . Ako ranije nije postojala ili je imala samo 'fiktivne' stanovnike ,svaki pomak od nule je rast (negativan broj stanovnike je matematički moguć ali ne i statistički ).
Dusan D
Nije toliko zanimljivo za citaoce davati podatke o broju i promeni broja stanovnika u pojedinim opstinama u rejonu Beograda.Zanimljivo bi bio da objasne odgovorni za popis u Srbiji takne podatke o emigriranim gradjanima Srbije izmedju dva popisa.E, to je teze i to ne umeju da urade a to je najvaznije.Treba Zoran Stanojevic u emisiji "OKO" da intervjuise onog ko je odgovoran za davanje statistike sa popisa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља