уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:46

Писци за заједничку екскурзију

субота, 19.11.2011. у 21:57
Љубица Арсић Фото Емил Ваш

У новопокренутој колекцији „Један према један”, чији је уредник Горан Петровић, „Службени гласник” објавио је књигу једноставно названу „Љубица Арсић”. У овој, изузетно лепо опремљеној, књизи налази се аутобиографија Љубице Арсић (1955), тринаест њених прича, десет омиљених градова, пет необичних догађаја, осам књига које су јој промениле свет, десет еротских слика и три омиљена фетиша.

Како сте се одлучили да своју интиму поделите с читаоцима?

Од оног тренутка кад сам одлучила да пишем књиге у којима сам са непознатим, али блиским читаоцем разговарала о свему што мислим да другом треба да се исприча. Писац читаоца види као неког ко је од њега бољи и ко ће га саслушати и разумети, попут доктора или учитеља, погладити по глави и сместити у своју полицу заједно с другим књигама. Писци заслужују посебно дивљење због „смелости”, која је узвишен вид људскости, да испричају личну причу и тако се повежу са другима. Као сапутник у возу са којим нас не спајају заједничке тетке и стричеви, нема крвног сродства већ једино прича, која остаје и кад ми сиђемо на првој станици.

Писци који су променили ваш свет јесу: В. Јерофејев, Ж. Сарамаго, В. Набоков, Х. Кортасар, М. Дирас, М. В. Љоса... Шта вас је привукло баш овим ауторима?

Тешко питање, као оно: Зашто волиш баш тог мушкарца, а не неког ко је богатији или нема клемпаве уши? Па ако могу да их видим као  пробрано друштво с којим бих поново ишла на екскурзију, онда су са мном зато што су паметни а нису досадни, што се лепо понашају у својим романима и што имају врсту отмености коју волим, чак и кад, као Вењичка Јерофејев у чувеном коктелу „Садко жељени гост” претерају с количином шпиритуса за политуру па после у заносу пијанства једу беле салвете.

Од домаћих писаца помињете М. Црњанског и Б. Петровића. Шта спаја, а шта раздваја ова два писца?

Спаја их што су обојица били ниског раста, нису имали висину за Српску академију наука. А раздваја оно што, парадоксално, повезује све изузетне писце: снага талента, код сваког писца другачије боје, укуса и мириса, која пркоси и гледа с висине као Микеланђелов Давид.

Описујете десет градова који су на вас оставили снажан утисак. Која вам је слика најупечатљивија и данас?

Увек призори с улице. Жена седи на плочнику и прича свом пинчу, а он јој кучећим гласом одговара. Кад мало боље ослушнем, схватим да жена оним другим гласом свог кучета у ствари прича сама са собом, из стомака. Кад смо већ код паса, једна богата контеса шета свог љубимца обувеног у четири лаковане ципелице. Усамљеност је иста у свим градовима, ствара фантомске гласове од којих се и састоји књижевност. Дворци и фонтане за мене немају нарочиту вредност, они су само кулисе.

Говорите и о пет необичних догађаја. Који је најнеобичнији?

Стварно не знам како необично подлеже компарацији и шта је од необичног необичније јер је његова природа нелогична и скоро нељудска па зато измиче упоређивању. Има много необичних догађаја у мом животу јер живот зна да сам писац и шаље ми их да га рекламирам као једну по свему изузетну и фантастичну појаву препуну необичних бара из којих искачу жабе које се после претворе у принца.

Еротски и секс симбол за вас је Мерилин Монро. Зашто баш она?

Мерлинка је секс симбол можда за Љубишу Арсића, али ја сам жена и за мене су секс симболи занимљиви и згодни мушкарци. Мерлинку видим као своју сестру, или монахињу која је, додуше, морала да мало више истрћи своју лепу задњицу и груди, али је то скупо платила. Понекад ми се чини као да сам је ја гурнула у тај мушки метеж тек да видим да ли ће да се снађе, а онда горко зажалила што је, на пример, нисам научила да везе или што је нисам уписала на курс каратеа. Замислите Мерлинку која Кенедијевима задаје мајагери!

Један од ваших фетиша су црвене лаковане ципеле с високим потпетицама. Шта за вас представља црвена боја?

Црвена је царска боја, кад је обучем осећам се као Порфирогенет. Нису је џаба цареви присвајали само за себе. Понекад је довољно да нешто црвено носим у ташни па да осећам како ме моје мало лично сунце обасјава. Гете је сматрао да цивилизовани људи теже мирнијим бојама, а да јаке преферирају дивљаци. Често је облачим  упркос Гетеовом ставу, можда из оног чувеног српског ината!

Зоран Радисављевић


Коментари1
623ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

u bre ljudi
Au, kao da je Dostojevski ustao iz groba. Kakav narod, takvi i idoli. Njenu literaturu ne smeju da citaju ni njeni ucenici u muzickoj skoli Mokranjac, jer je vise pornografija nego literatura. Bas nas je zaduzila.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља