понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:59

Галија би потонула у Нишу

четвртак, 24.11.2011. у 22:00
Ниш има 257.867 становника: прослава матураната у центру града Фото Бета

Ниш има џез фестивал, традиционалне филмске сусрете и један биоскоп који повремено ради, углавном када филмове направе Срђан Драгојевић и Драган Бјелогрлић. У Нишу је стационирана команда Копнене војске ВС и оснива се руско-српски центар за ванредне ситуације, а кад смо већ код војничких прича, тамо је униформу ЈНА носио и Горан Бреговић, па је граду посветио једну од најлепших балада „Бијелог дугмета” („Град Ниш”).

Ниш има и аеродром на који авиони слећу тек кад Београд окује магла или затрпа снег. Ниш има и титулу незваничне престонице „јужне пруге”, а од пре неки дан, и, званично – позитиван пописни салдо. Тих седам хиљада Нишлија вишка, у односу на пребројавање од пре девет година и није неки нарочити број, али је ипак добра вест у односу на суморни републички демографски дефицит.

Пописивачи су избројали да трећи по величини град у Србији, град Ниш, броји тачно 257.867 становника, док је 2002. године имао 250.518 људи. Нишки демографски образ спасла је једна од пет градских општина, Пантелеј, која је бројнија за десетак хиљада становника (пре девет година, имала је 42.137, а ове 52.290). Рекло би се, цветају руже и ничу институције у Нишу,али само на први поглед, јер већина саговорника са којима смо разговарали, што званично, што незванично, објашњава да је раст Ниша настао насељавањем досељеника са Космета.Управо у општини Пантелеј.

Може ли, ипак, да се догоди чудо, па да Ниш коначно постане нека врста демографског баланса Београду и Новом Саду, довољно привлачан магнет који ће задржати људе на југу?

Професор др Ванчо Литовски који је 25 година редовни професор на Електронском факултету у Нишу, познат као један од првих који је конектовао Србију са светом, уводећи Интернет, мисли управо супротно:да Србија чини све да Ниш не постане тај „географски баланс” републике.

– Ниш је већ дуже време под санкцијама. Али не међународним, него српским – каже професор Литовски и помиње пример нишког аеродрома коме недостаје неколико стотина хиљада евра да купи навигациони систем и постане аеродром по највишим међународним стандардима.

– Србија, једноставно, не да паре Нишу. Град Ниш издржава аеродром из свог буџета, а Србија подиже нови аеродром у Краљеву. Значи, овај у Нишу је незавршен, а онај у Краљеву је започет. Погледајте и стране инвестиције које су дошле у Ниш. То је искључиво индустрија која ангажује најпростију физичку радну снагу, попут „Јуре” или „Бенетона”. Рецимо, садашњи производни програм „Јуре”, пре тридесетак година је имала „Електронска индустрија Ниш”, у месташцу Душник – напомиње професор.

И тврди да и нишка страна има своје слабости и да сноси одговорност зашто Ниш довољно не расте.

– Град је кадровски исисан, исцеђен. Млади одлазе у иностранство или у Београд, а индустрија је девастирана. Да не помињем судбину славног ЕИ „Ниш”. И локалне снаге на републичком нивоу које би се бориле за Ниш су ослабљене – каже професор Литовски, подсећајући да у Ниш није дошла ниједна западна компанија са софистицираном технологијом, која запошљава инжењере, архитекте и економисте.

– У Нишу се не стварају нове вредности, само се физички ради – каже он и помиње један разговор који је недавно водио са пријатељем грађевинцем. Недавно га је питао – за кога се праве нове зграде, а грађевинац му је одговорио: „За Врањанце и остале – из Црне Траве и Власотинца.”

Професор каже да су неки од водећих нишких кадрова управо људи из Врања, Црне Траве и Власотинца и да чине јак и утицајан лоби у престоници „јужне пруге”.

Неки су се због тога, али не само зато, упутили ка северу. Један од њих је Ненад Милосављевић, познатији као Неша Галија, фронтмен легендарног нишког рокенрол бенда „Галија”. Дебитантски албум „Прва пловидба”, на којој се налази и једна од српских рокенрол класика балада „Госпа”, Милосављевић је објавио 1979. године, као Нишлија. Пет година касније, Галија је отпловила у Београд.

– На моју жалост и на жалост Ниша, каријеру сам створио у Београду. Ни недавно обележавање 35 година рада „Галије” нисам прославио у Нишу нити је то било могуће. Мислим да велики нишки интелектуалци не могу да се реализују у свом сопственом граду. Зато, када наиђем на талентованог нишког уметника, саветујем га да напусти град – са жаљењем каже Неша Галија.

Писац Зоран Ћирић, добитник Нинове награде за роман године, за разлику од Неше, остао је у свом граду, успевши да створи један аутентични књижевни топоним – „Нишвил”, и једног књижевног јунака „Магичног Ћиру”. Али изгледа да је Ћирић раскрстио са обоје. И са „Магичним”, и са „Нишвилом”. Кратко је рекао да не жели да прича за новине, јер се у Нишу ипак мора од нечега живети и плаћати комуналије.

О свом родном граду није желео да говори ни бивши премијер Србије, Зоран Живковић. Он више не живи у Нишу. А на претходном попису становништва – није ни пописан.

Александар Апостоловски


Коментари13
dfe8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

laki niski
да заиста смо врло често великодушнији према другима него према самим а себи или својој ближој околини.Ево идеје коју могу само добронамерни људи,политичари и педагози да имају у виду када буду стварали образовни систем.Париотско васпитање у свим облицима и садржајима.Наравно , не би ме чудило да се овоме противе проеуропске снаге, јер се са патриотизмом не иде у еуропу,не?
laki niski
Нишлија сам по рођењу и опредељењу,са паузом од 8 година ,када сам био загрепчанин.За овакво садашње и будуће стање у нишком региону су криве саме нишлије.Када је у задњих 20-30 година председник општине био ,ако не по рођењу онда по опредељењу нишлија?Колико је само на најбољим радним и руководећим местима људи који су по били којој основи дошли изван Ниша?Шта , например раде наши Срби са Космета,зар на та места нису могли да се поставе људи из овог краја?Пошта,телеком,електродистрибуција,инспекције,општине ,итд.Па ко их је поставио ту где су?Колико је фирми из осталог дела Србије добило посао или тржисте,а то су могле фирме из Ниша и околине?Све је то недостатак локал патриотизма као први део општег патриотизма.А имате примере у самој Србији где је све то много боље и на фин начин решено.Пример -Чачак,Јагодина итд.Једноставно нисмо довољно борбени да се изборимо за себе и своје потомке.А да јесмо великодушни -јесмо.
snežana grozdanović
Volim "Galiju" i Nešu, ali da su on i mnogi drugi ostali ovde u Nišu i potrudili se da se izbore za naš Niš, bili bi bolji i uspešniji. Srbija se izgleda "plaši" Niša. A i same Nišlije su krive za takvu situaciju. Kao i Neša "Galija," čim im se ukaže prilika bež u Beograd i "nosi" sve gore!
Pavle T.
Kakav ružan naziv za kraj ,,Južna Pruga''. Kakva južna pruga? To je neoficijalni žargonski termin. Ime za ceo kraj trebalo bi da bude NIŠAVA. Region Nišava.
Мирослав Јовановић
Поздрав професору Литовском. Као рођени Нишлија који живи и ради у Скопљу а факултетски одшколовао управо на Електронском, тешко пада тренутно стање Ниша. Ниш тавори, као да је време стало, југ Србије такође. Такво стање је стварно недопустиво и крајње нерационално и штетно. Када из Скопља дилазим у свој град срце ми је пуно што ћу га видети, своју родбину, пријатеље, међутим у исто време камен ми на души лежи што је такво очајно стање. Стварно је тешко видети да само 20 година уназад ситуација је била сасвим другачија. Када се само сетим мојих пријатељи и колеге из Ниша, Островице, Карловца и околине Ниша, какав интелектуалан капацитет. Нажалост мали број је остао или вратио се у Ниш. Крајње је време да се град, привреда и друштво консолидује и врати пређашњи сјај и лепоту. Стварно волим, поштујем и навијам за свој град, урадимо све што можемо да га учинимо бољим и просперитетним местом за живот.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља