среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Без панике – долазе и гора времена

петак, 25.11.2011. у 22:00
Енес Халиловић

Приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник Енес Халиловић (1977, Нови Пазар) објавио је нову поетску књигу „Песме из болести и здравља”, у издавачкој кући „Конрас”. Према ауторовим речима, ове песме настајале су од 2007. године, на путовањима, на болесничкој постељи…Енес Халиловић оснивач је је новинске агенције „Санапрес”, књижевног часописа „Сент”, као и веб-часописа „Eckermann”. Објавио је збирке поезије „Средње слово”, „Блудни парип”, „Листови на води”, збирке прича „Потомци одбијених просаца” и „Капиларне појаве”, драме „In vivo” и „Кемет”. Његово стваралаштво преведено је на енглески, француски, немачки, шпански, пољски и друге језике.

Митско, херојско време, у којем су људске вредности јасне и непроменљиве, у ономе што пишете често је супротстављено лабилној савремености и општој пролазности. Међутим, и неке старе митове оспоравате стварајући особену и само поетску истину?

Иако припада песничком казивању, или некад сновиђењу, мит се изнова може, као глина, обликовати да постану од њега нови уметнички облици који, опет и опет, трагају за истином. Колико је само речено о односу истине и уметничке истине? Па ипак, усуђујем се рећи да се мит може одвести у неки правац, у историјског тока жељени рукавац где, за рачун идеологије или неке припадности, може стајати као путоказ ка жељеном одредишту које заповеда онај који казује. Хомер је засигурно знао боље од нас да по најстаријем предању Одисеј затиче Пенелопу како забавља педесетљубавника, али нам плете дугу, сасвим другу, причу о верности. Знао је Хомер да ратници не треба да мисле о женама већ о рату, и да јунацима буду инспирисани. Као што сам се у причама и неким драмамапоигравао са темама из Народне књижевности балканских народа и са митовима сам се играо. Подметао их где је мени било потребно да згазим. Уметничка игра од свега направи лопту, играчку, звечку...

Поново се потврђује оно Рилкеово да су стихови искуства, а не осећања. Неке песме писали сте на и болесничкој постељи. Да ли су та најболнија искуства заиста кључ спознаје уметничке и људске?

Спознаја се може наћи на сваком месту, чак и испод шатре неуких вашарских свирача, чак испод камена где се крије црв – мамац за рибу, чак и и под стопама наших мајки где је смештенрај. Моја дуга и тешка болест беше ми инспиративна, беше ми повод да певам о њој. Данас, здрав и ослобођен бола, као поново рођен, Богу захвалан, песницима поручујем да не морају пожелети велике болести како би написали добре  песме, а свим оболелимаод аутоимуних болести поручујем да не губе наду. И од горег има горе, а нада,која се не гаси,слађа је и од оздрављења.

Како сте заволели да причате приче, па и у песмама, упоређују Вас са старим источњачким мајсторима приповедачима?

Ћамил Сијарић је сматрао, не знам зашто, да име човеково зна да буде пресликана његова судбина. Такви су сви његови ликови, означени именима који су шифре пишчевог става о њима. Моје име Енес значи –онај који прича причу. Ето, причање је моја судбина. И певање.

Живите и радите у Новом Пазару, изван такозваних „великих културних центара”. Да ли верујете да песник треба да се клони центра, ако хоће да буде свој, и да ли тако може буде „афирмисан”?

Ако себе схвати као центар свог стварања, ако зарони у себе дубоко, угледаће свет и свемир, и тада, када прогледа, може уметник да живи и у центру и у варошици, у џунгли и на дрвету, свеједно. Важно је шта мисли, а не где мисли. Интернет је убрзао комуникације међу нама. Да живим у Београду могао бих чешће да се виђам са пријатељима. Живим у Новом Пазару, али као да нисам у том граду. Годинама у родном граду нисам одржао књижевно вече. Једна моја драма играна је у Берлину, а никада у Новом Пазару,боље тако него обрнуто. Већ десет година у Новом Пазару уређујем књижевни часопис „Сент”, једини у том крају. Срећом „Сент” није локална забава за завичајне трице и кучине. „Сент” је озбиљан часопис где могу да објављујусамо озбиљни ствараоци из целог света, наравно и ретки озбиљни ствараоци из мог краја.

Какво је Ваше схватање појма „мултикултуралности”, о којем се много говори?

Свако ко припада култури доживљава сваку културу овог света као виме из кога се може напојити. Културе су на свим крајевима света, али и вертикално, кроз историју. Онај који истински припада култури жели да упозна и древни Мисир и данашњу Норвешку,као што жели да нешто каже Истоку и Западу. Песник В.Х. Одн давно је рекао да је песник као сир из неке жупе, жели да буде локалан,а свуда цењен. Истинска мултикултуралност је да црпиш из свега и да дарујеш свима. Појам мултикултуралностиданас је мало згађен, јер га помињу многи који су га недостојни. Испирају себи уста, а другима испирају мозгове.

У једној Вашој песми каже се: „Дође време кад мали народи толико рашире прса, да им се укажу ребра”. Да ли је сада такво време?

Јесте. Мали народи, ситна историјска боранија, велика су забава за хроничаре и уметнике. Трагедији никад краја, али треба у помоћ позвати смех као лек.

Како се као песник осећате у новинарству. Уопште, какав је Ваш став према новинарском послу данас у Србији?

Као песник у новинарству осећам се као риба у води, али загађеној води. Новинарство мора бити загађено, јер су радиоактивни људи о којима се пише. У домаћој и светској штампи 90 одсто страница у новинама и времена на телевизијама узимају масовне убице, мафијаши, полтрони, ситни диктатори у великим системима и крупни диктатори у малим срединама, ниткови несвесни пролазности, фукаре које су се прејеле, шљам... Продавци магле доживљавају свет као тржиште. Али, без панике: долазе и гора времена.

Марина Вулићевић


Коментари4
866be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

spasenija kolcek
Dečko dobro priča. Reže konkretno i jasno. Pesnik je, ima tri čiste. Iskustvo bolesti ga čini posebno individualiziranim i smelim. Želim ti svako dobro Enese.
Marina Bulatovic
,,Ko ne moze napasti misljenje napada onog koji misli"
Gregor Samsa
"A ko ću biti, to me ne zanima, kao ni budućnost sveta." Fernando Pesoa, Poznati stranac strana 92.
HAS PAZARAC
Niko ne može, što može, prazna pazarska tafra...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља