недеља, 05.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Недићеви наследници траже Земунски парк

Аутор: Бојан Билбијапетак, 25.11.2011. у 22:00

„Ја полазим у рат сутра 3. априла 1941. године. Господ Бог нека благослови нашу војску, наш народ и мајку Србију. Не знам какве ћу јуначке среће бити и да ли ћу се из рата жив вратити, зато са својом имовином чиним овакву расподелу...”, записао је генерал Милан Недић, председник владе у окупираној и раскомаданој Србији, у уводном делу свог тестамента, сачињеном 2. априла 1941, само четири дана пре почетка инвазије Хитлерове Немачке на Југославију.

Овај тестамент седам деценија био је, као највећа тајна, скриван у породичним архивама фамилије Недић, и „Политика” га ексклузивно објављује уз њихову сагласност. Александар Недић је праунук Милана Недића, односно генерал је његов прадеда-стриц, рођени брат његовог прадеде Бошка Недића. Александар каже да су у фамилији знали да се тестамент налази код његове тетке Раде Недић, унуке Милана Недића:

– До сада документ није био јаван, јер није било законског основа за покретање било каквог поступка за повраћај имовине. Документ је састављен 2. априла 1941, и оверен је у тадашњој Управи града Београда, а Недић је био у том тренутку активни генерал Војске Краљевине Југославије, командант Вардарске дивизије, са седиштем у Скопљу. Пошто је следећег дана, 3. априла, требало да крене за Скопље, а знало се да ће Југославија бити нападнута, одлучио je да састави тестамент, слутећи, како је и сам рекао, да се можда неће вратити кући.

Александар подсећа да је његов прадеда био богат човек, између осталог, и министар војни пре Другог светског рата. Недић је био носилац бројних највиших домаћих и страних војних одликовања, укључујући и Карађорђеву звезду.

– Био је млади пуковник када је 1918. са својом јединицом међу првима умарширао и ослободио Загреб. Иначе, цела фамилија Недић била је веома имућна, мој чукундеда био је срески начелник од Аранђеловца до Београда. А мој рођени прадеда Бошко, тешко рањен у албанској голготи, био је председник Удружења европских ратних војних инвалида и човек који је после рата први упалио вечну ватру на гробу француског Незнаног јунака испод Тријумфалне капије у Паризу – каже Недић.

Према подацима из тестамента, Недићу је припадао данашњи Земунски парк, део куће у Немањиној улици, где је сада Народна банка, кућа у Вртларској улици у Земуну, плац у Гроцкој, додаје генералов праунук.

– Конкретно, свом брату Бошку, мом прадеди, завештао је 15 ари Земунског парка, кућу у Вртларској и права на надокнаду за његова дела, пошто је он између два рата објавио пет војних, стручних књига.

У јавности се често поставља питање Недићеве рехабилитације и његове улоге у тешким историјским догађајима тог времена. Он је за једне квислинг и сарадник окупатора, за друге човек који је спасао десетине хиљада живота. Међутим, како рехабилитовати некога ко нити је осуђен, нити је против њега и подигнута оптужница – пита Александар Недић.

– Подсећам да је он био притворен после рата, након што су га Британци изручили партизанима у Грацу, где је био смештен после октобра 1944. године. Пребачен је у затвор у садашњој Змај Јовиној улици број 2, где је после мање од месец дана наводно извршио самоубиство, скочивши кроз прозор. Цео случај обавијен је бројним нелогичностима и тајнама. Од тога како је болесни 70-годишњак у кломпама могао да се отме младом чувару, специјалцу, па до тога како је успео да се у таквом стању узвере на прозор који је био преко метар и по од земље.... – каже Недић.

Потомци генерала су пре више од четири године тражили да добију његове посмртне остатке како би био званично сахрањен у породичној гробници.

----------------------------------------------------------------------

Димитријевић: Остао неосуђен

Историчар др Бојан Димитријевић, који је ове године објавио књигу „Војска Недићеве Србије” објашњава за наш лист да је генераловом смрћу процес против Недића прекинут. „Он је остао неосуђен и нисам сигуран да ли се стигло даље од истраге, да ли је била припремљена некаква оптужница или судски процес, као на пример у случају генерала Михаиловића. Постоји та званична верзија његовог самоубиства, али и данас је под знаком питања. Претпостављам да, пошто не постоји никаква пресуда и оптужнице, рођаци могу да остваре своје право. Генерал Недић је, према свим мојим архивским истраживањима, позитивна личност у историји Србије у Другом светском рату. Њему се приписује колаборација, односно чињеница да је био председник српске владе под окупацијом. Међутим, оно што се и до дан-данас не разуме јесте његова жртва, да се прихвати тог положаја да би се спречиле немачке репресалије, које су спровођене као одмазда за устанак у Србији”, каже Димитријевић.


Коментари41
815a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan raič
Tako je Iliću! nekakve rehabilitacije i vraćanja u posjed nekog zemljišta u staro vlasništv je apsurd, šta se sad radi u Srbiji i Hrvatskoj, po tom pitanju ,a niko se nepita da su ta zemljišta pre 100 god. i više bila oteta od srbskog naroda jer su ti isti moćnici imali silu u rukama i otimali .Gdje vanm je razum a i od ove grabeži tokom 20 god. koja se provodila na ex prostorima stvorili smo da se opet u neko vrijeme vraćaju stvari na svoje mjesto .. mani te se kojekakvi hajki to važi i za Hrvate koji su rasprodali zemlju lažeći narod da će im biti bolje ,to su priče za malu djecu.kakav Nedić ,Drašković Pavelić i njima slično važi i za Kralja, gledajte u budućnost a ne neka vraćanja onima koji su uzrupirali od svog naroda što se i danas radi kao i pre 100 god.Gledat budućnost djece je prioritet, a ne ostaviti nasljedstvo gdje će morat ispravljat krivu Drinu i ponovo vodit neki glupi rat.A, ako su komunisti uzimali dali su opet Narodu i to je pravilno (jedino možda po Ćosiću NE)
gospava gligorijevic
Uz svo uvazavanje privatnog bola zbog uskarcivanja gradjanskih prava ili oduzimanja licne imovine precima, ne mogu a da ne uzviknem protiv ovih novih tonova sazaljenja, empatije ili razumevanja lika i dela Milana Nedica. I sama pripadam porodici koju su komunisticke vlasti ''oslobodile'' balasta bogatstva predaka, ali nikada niko u mojoj porodici nije saradjivao sa okupatorom, pa se nadam da moja i porodioca Milana Nedica ipak nismo isti. Ovakve tendecije kreiranje i ''friziranja'' nacionalne istorije predstavljaju ogromnu opasnost po razvoj demokratskih institucija , pre svega za razvoj demokratske svesti u pauperiozovanom narodu.
iluzije Kosovar X
"drug Tita ...,zabranio povratak na Kosovo,a naselio Albance" !!! nerealnoscu sluzise dnevna uzina bez sol i hleba samo za Srbe a ubedjujuci sebe iluzijama raskosnocu. Kako "zabranio povratak.." kada najvece istrebljavanjaod strane Srba i njihovu kolonizaciju Kosova bilo bas taj period, molim vas "naseljavanjem Albancima"!!! kako kada su bili najveca tada iseljavanja u Tursku.
Milovan Ilić
G-dine Bilbija i dr Dimitrijeviću, Nemojte zaboraviti da je taj Nedić spasao stotine hiljada srba, jevreja i roma od dušegubki, prebijanja, vešanja, streljanja i deportacije u konc-logore, a takođe je spasao i njihovu imovinu. Nadam se da Vam je prethodna rečenica jasna kao i njen sarkastični ton. Mada sa druge strane nisam siguran da li bih više želeo da Vaša želja za rehabilitacijom Nedića prozilazi iz Vašeg neznanja ili iz političkih stavova koji naginju ka nacional-socijalizmu, mada su oba podjednako opasni. Broj onih koje je spasao iz Bosne i Hrvatske nemože i ne sme opravdati žrtve njegovih i Ljotićevih bandi. Svaki pokušaj rehabilitacije Nedića predstavlja samo iznova ubijanje žrtava okupacionih vlasti i njihovih saradnika.
Ljubica Krstić
@Skepik SKEPTIK.I nasmejaste me i rastužiste danas, dobri moj gospodine,što pišete ćirilicom.Lepo je to od Vas i dobro.I pišete 2 puta da ste skeptik,naglašavate i velikim slovima. Kad je već tako,a i kad već pitate,onda bih Vas molila da prvo stvarno i "podignete durbin" kroz koji tako pažljivo posmatrate. Recimo,počnite od čuvenog "doseljavanja Slovena na Balkan u 6. veku", još čuvenije germanske istorijske škole. Kad već tu otkrijete osnovnu laž, onda je posle sve lakše i logičnije.A šta bi trebalo da nam govori to da je bio isti "islednik"(ubica),osim da je taj tamo Mile bio neki mnogo poslušan čovek i čuvar našeg druga namTite, šta drugo?Verovatno istraumiran Jasenovcem kog njegov drug Tita ne da nije uspeo da oslobodi ni pošto je već uveliko pobio pola"izdajničke"Srbije i otvorio i Sremski front za nju,nego se još od pre rata sve lepo dogovarao s ustašama.Što Mile,eto,nije mogao da zna,jer pre rata novine bile retke u njegovom selu!*Dokle ovo napadanje na sebe i SVOJE,Srbi moji?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља