уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:08

Послове сам „кварила” због емоција

Аутор: Славко Трошељсубота, 26.11.2011. у 21:57
Позориште уједињује људе и образује их: Нада Блам Фото приватни албум

Нада Блам (60), првакиња Народног позоришта у Београду, члан је екипе која је недавно прославила 20 година извођења „Кир Јање”. Она у представи игра главну јунакињу – Јуцу, а Предраг Ејдус је Кир Јања. ТВ гледаоцима је позната као Смиљана у серији „Село гори, а баба се чешља”.

С братом Мишом (64), музичарем, припада четвртој генерацији уметника са београдског Дорћола: прадеда Макс је био дворски свирач, деда Маркус учитељ виолине на двору, а отац Рафаел капелник Народног оркестра Радио Београда.

Разведена је. Има ћерку Сару, костимографкињу, и од ње унуку Лину.

Ко Вас је увео у глуму?

Мајка Жана, која је била глумица по образовању. Играла је у филму Радоша Новаковића „Радничка прича”, после ког се посветила само брату и мени. Сви моји по мушкој линији су музичари, а била сам и ја. Завршила сам нижу и вишу музичку школу и требало је да школујем глас за соло певање на академији, али тајно сам уписала Академију за глуму.

Од када сте на сцени?

У осмој години сам у Народном позоришту учествовала у представи „Без кривице криви”. Била је то дипломска представа Милоша Жутића. После рада у аматеризму, у 16. години играла сам у чувеној „Коси”. Прво сам певала у „племену”, а после друге године Академије имала сам једну од три главне женске улоге.

Како се то развијало са „Косом”?

Као хипи догађај, „Коса” је, у почетку, била пред забрањивањем. Била је то и прва представа у Београду у којој је на сцени виђено наго људско тело. Нисам то била ја. Али, оно што је пропустило ту целу причу кроз сито цензуре била је чињеница да се представа „борила” против рата у Вијетнаму. То је, у одбрани „Косе”, била једна од чињеница на коју је указивала и управница Атељеа 212 Мира Траиловић. А политици Југославије та прича је одговарала.

Како памтите Миру Траиловић?

Знала сам је кад сам била мала. Она и њен супруг Драгољуб Траиловић, новинар „Политике”, дружили су се с мојим родитељима. А кад сам одрасла схватила сам колико је она значајна за театар у Југославији. Била је велики вођа позоришта као нико пре и још нико после ње.

Како доживљавате позориште?

Као установу у којој је остварена идеја да не мора да буде подела. Позориште је, за разлику од цркве, прави пример за то. Оно уједињује људе и образује их, и зато га обожавам. Све друго је склоно промени.

Какви су односи иза сцене?

Сексуални, у преносном смислу. Трудим се да имам добре односе са свима, али то је некад тешко. Посао је јако напет. Исто је то као у спорту. Играчи се понекад потуку иако су добри пријатељи и саиграчи. И ми, кад смо у свађи, играмо у истим представама. А то често може да буде и пут ка помирењу.

Мајка Вам је Српкиња, отац Јеврејин, а Ви?

Ја сам, по свему, стара Дорћолка. Моји су ту од 19. века, па и одраније. Чула сам да је недавно оформљен клуб старих Дорћолаца. Требало би и ја да се учланим у то друштво. Срећом по мене све ово су разлози због којих не желим да се бавим политиком. А позивали су ме многи.

Шта Вас љути?

Кад ме неко лаже ту немам задршку, не могу да се обуздам, тада губим контролу. Не лажем и не подносим лаж. По томе сам позната. И због тога не могу да се бавим политиком, а не само због имена и презимена, односно порекла.

Који глумци су Вам били пример за углед?

Дорис Деј сам волела због дивног гласа и смисла за игру, заносну Бет Дејвис због упечатљиве глуме, ненадмашну Брижит Бардо због изгледа и шарма, а Никол Кидман је мој фаворит још од времена кад сам је, као нову глумицу, гледала у неком аустралијском филму. Што се домаћих глумица тиче, моји параметри су биле Мира Ступица и Љиљана Крстић.

Како доживљавате славу?

Неприметно. То је важно за сваку јавну личност. Све друго није здраво.

Чега сте се одрицали?

Нисам прихватила више лепих филмских улога због сталног ангажмана у позоришту. Због снимања, филмски глумци морају и по неколико месеци да буду одсутни, а то нисам могла. Била сам и самохрана мајка. Али, истина је и да сам много послова „покварила” због емоција. Особа сам која слуша своју интуицију. Срце ме је вукло и на другу страну. И ничега ми није жао. Кад човек пређе педесету, најважније је да се добро осећа. То могу рећи за себе. У супротном све је био промашај.

Које догађаје памтите заувек?

То су највеће љубави. Не памтим како смо се растали већ посебно памтим како смо се срели. Ово ми остаје као неки флеш који чувам читав живот и који носим у старост. То је лепо, јер човек без љубави не постоји.

Да ли сте били за компромис?

Не, нисам никад била за компромис. Нарочито не у љубави. А сад не знам. Јер, сад они са којима се дружим прате моје године, тако да се трудимо да не морамо да дођемо у ситуације које траже компромисе, јер компромис је трговина. Ја сад не морам ништа, зато је мени добро.

Чему Вас уче мушкарци?

Свему. Ја знам само женске ствари. Свему осталом ме уче мушкарци.

Како подижете расположење?

У последњих неколико година то су мој драги пријатељ, природа и викендица уз Дунав, у Бешкој. Све остало ми је досадно. А за моје расположење посебно је „задужена” моја унучица Лина и пас који се зове Ш.

-----------------------------------------------------------

Да негде избегнем била бих куварица

Какав значај дајете јелу?

Нажалост велики. Волим да кувам, волим да једем, а то није добро за мене. Морам да скинем десет килограма. Тако ми је рекао доктор. Уметност глуме и уметност кувања су, заиста, моје велике вештине. Да негде избегнем била бих куварица.

Како сте доживљавали кучкаре?

Као идиоте. Тада нисам знала да ћу доћи у ситуацију у којој ће неко ко њушка отпатке по улици да ми уђе у кревет. Ми кучкари смо посебна секта, кучећа масонерија. Добро се познајемо и поштујемо. Кад ме нема у парку са псом, они се забрину.


Коментари1
8b961
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš Marić
Sjajan intervju i sjajna sagovornica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља