Прокупље – Случајан сусрет спојио је двоје младих: Ану Васиљевну Малашевскају из далеког руског града Белгорода и Милоша Зарковића, са Космета, чија је породица прибежиште нашла у Прокупљу. Случај је њу, магистра економских наука и њега инжењера информатике, довео и пред олтар. Венчали су се у цркви Светог Прокопија, а онда је приређена права српска свадба.
Руска свадба одржана је у Анином родном граду 19. фебруара ове године. Био је велики мраз, кажу минус 35 Целзијуса, али је било топло око срца и њој и Милошу. Анини мајка Антонина и отац Василиј гостили су Милошеву мајку Сунчицу, сестру Тамару и брата Јована две недеље. Они су им гостопримство узвратили сада у Прокупљу.
А све је почело Аниним доласком у Ниш где је на економском факултету одслушала курс из међународне економије. На практичном делу у Нишкој Бањи упознала је Драга Вуксановића из Племетине на Космету. Он је са својим друштвом довео Ану у Прокупље, где су, посетили и породицу Зарковић, Драгове блиске рођаке. Ту се Ана први пут срела и са Милошем. А на други део праксе дошла је у Пролом бању.
– Седела сам у соби и читала уџбеник енглеског језика, за који ми је предстојао испит. Кад ето Драга, зове ме да изађем. Ја сам прво одбила, али кад ми је рекао да је ту и Милош, нешто ме је штрецнуло. Пристала сам. После смо шетали по бањи и дуж оне лепе речице. Ништа се нисмо разумели: ни речи ја нисам знала српски, а ни он руски. Он нешто прича, а само одговарам „ње поњимају” ( не разумем) – прича нам Ана на доста течном српском језику (енглески још није положила, каже кроз смех).
– Кажем ја њој „ја сам се заљубио у тебе”. Она ништа. Онда ја пошаљем СМС поруку Драгу, као он зна нешто руски, да ми напише како се каже „ја те волим”. Кад ми дође порука, ја је прочитам Ани. Она поче да се смеје и каже да сам неозбиљан. Тако смо се и растали – казује Милош.
Пошто је Ана отишла у Русију, наставили су да се друже преко интернета. Једнога дана Милош је питао Ану да ли би пристала де је он посети. – Питала сам прво маму, а онда тату. Тата је питао ко ми је тај и шта је он. Ја сам рекла да немам појма шта је, али да знам да је Србин и да ми се чини да сам се заљубила у њега. ’Е, ако јеси, онда нека дође’, казао је тата. Тако се све срећно завршило – вели Ана.
– Зове мене Милош из Русије телефоном и каже да је решио да се жени. Ја мислим да се шали и кажем да ме не замајава јер спремам славу. На дан славе Свете Петке опет је позвао и само честитао славу. Нисам ни знала да је тог дана он и верио Ану – прича мајка Сунчица.
Милош је у Русији завршио курс руског језика и нада се да ће наћи неки посао. Ана припрема докторат из међународне економије.
– А најлепше је што ће се наш случајни сусрет крунисати ускоро бебом – каже Ана Малашевскаја, од сада Зарковић, док се спрема са Милошем и родитељима за повратак у Русију.
– Надам се да ћу ја бити први Србин са Косова и Метохије који ће добити руско држављанство. Не по политичкој линији, како неки сада траже, него по лепшој, љубавној – кроз смех на растанку рече Милош.
Драган Борисављевић
