понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.11.2011. у 21:57 Мирослава Дерикоњић

Дискриминације има на сваком кораку

Ви­ше од по­ло­ви­не гра­ђа­на Ср­би­је сма­тра да је дис­кри­ми­на­ци­ја у на­шој зе­мљи при­сут­на у ве­ли­кој ме­ри и да За­кон о за­бра­ни дис­кри­ми­на­ци­је, усво­јен у мар­ту 2009. го­ди­не, не шти­ти дис­кри­ми­ни­са­не осо­бе. Исто то­ли­ко ста­нов­ни­ка Ср­би­је сма­тра да се овај За­кон не по­шту­је, као и да пре­кр­ши­о­ци не сно­се ни­ка­кве по­сле­ди­це.

Спро­ве­де­не ан­ке­те по­ка­зу­ју и да гра­ђа­ни на­ше зе­мље сма­тра­ју да су дис­кри­ми­на­ци­ји нај­ви­ше из­ло­же­ни Ро­ми, си­ро­ма­шни љу­ди и осо­бе са фи­зич­ким и мен­тал­ним ин­ва­ли­ди­те­том. Од­мах иза њих, пре­ма ми­шље­њу гра­ђа­на Ср­би­је, сле­де ста­ри­је осо­бе, же­не и сек­су­ал­не ма­њи­не.

Не­што ма­ње од две тре­ћи­не оце­ни­ло је да се др­жа­ва не ба­ви до­вољ­но овим про­бле­мом, али тек не­што ви­ше од тре­ћи­не сма­тра да про­блем дис­кри­ми­на­ци­је др­жа­ва тре­ба да увр­сти ме­ђу сво­је при­о­ри­те­те.

Го­ран Илић, пред­сед­ник Удру­же­ња ту­жи­ла­ца и за­ме­ни­ка ту­жи­ла­ца Ср­би­је, ко­је је из­да­ло при­руч­ник за при­ме­ну ан­ти­ди­скри­ми­на­ци­о­ног за­ко­но­дав­ства, за „По­ли­ти­ку“ об­ја­шња­ва да се под дис­кри­ми­на­ци­ју мо­гу под­ве­сти нај­ра­зли­чи­ти­ји об­ли­ци не­до­зво­ље­ног по­на­ша­ња пре­ма ли­ци­ма ко­ја се за­сни­ва­ју на њи­хо­вим од­ре­ђе­ним лич­ним свој­стви­ма због ко­јих се ста­вља­ју у го­ри по­ло­жај од оста­лих.

– По­сто­ји ви­ше вр­ста дис­кри­ми­на­тор­ског по­на­ша­ња. Је­дан од нај­ста­ри­јих и нај­ра­спро­стра­ње­ни­јих об­ли­ка дис­кри­ми­на­ци­је је­сте онај пре­ма по­лу. По пра­ви­лу, под овим пој­мом под­ра­зу­ме­ва се дис­кри­ми­на­ци­ја же­на, ко­ји­ма од­ре­ђе­ни по­сло­ви, дру­штве­не ак­тив­но­сти и ан­га­жо­ва­ња то­ком ду­гог пе­ри­о­да ни­су би­ли до­ступ­ни. И да­нас, ка­да су же­не фор­мал­но­прав­но из­јед­на­че­не са му­шкар­ци­ма, по­сто­је од­ре­ђе­не пред­ра­су­де пре­ма то­ме ко­ли­ко ће ква­ли­тет­но же­на мо­ћи да оба­вља од­ре­ђе­не по­сло­ве, па се по­сло­дав­ци че­сто од­лу­чу­ју да при­ме­не дис­кри­ми­на­тор­ну по­ли­ти­ку и фак­тич­ки „за­тво­ре“ же­на­ма по­је­ди­не про­фе­си­је, зва­ња или функ­ци­је. Же­не су у на­ро­чи­то не­по­вољ­ном по­ло­жа­ју ка­да је реч о уго­ва­ра­њу усло­ва ра­да, а на­ро­чи­то за­ра­да – об­ја­шња­ва Илић.

На­ста­вак про­бле­ма дис­кри­ми­на­ци­је пре­ма по­лу, на­во­ди наш са­го­вор­ник, мо­же да се на­ђе у дру­гом, слич­ном об­ли­ку и то пре­ма чи­ње­ни­ци да ли је не­ка осо­ба (без об­зи­ра на пол) ве­за­на брач­ним, од­но­сно по­ро­дич­ним оба­ве­за­ма. У Ср­би­ји се ова­кав вид дис­кри­ми­на­ци­је углав­ном сво­ди на не­до­зво­ље­но по­на­ша­ње пре­ма мла­ђим же­на­ма ко­је кон­ку­ри­шу за по­сао не­по­сред­но пре и по­сле уда­је. Слич­но се до­га­ђа и ка­да за по­сао кон­ку­ри­шу мај­ке не­по­сред­но по­сле по­ро­ђа­ја, док су у нај­не­по­вољ­ни­јем по­ло­жа­ју кан­ди­дат­ки­ње ко­је су труд­не.

– Че­ста је дис­кри­ми­на­ци­ја по осно­ву ра­се, бо­је ко­же, ет­нич­ког по­ре­кла и на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти. Ка­да је реч о на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти као раз­ло­гу дис­кри­ми­на­ци­је, че­сти су при­ме­ри ус­кра­ћи­ва­ња пра­ва ква­ли­фи­ко­ва­ним рад­ни­ци­ма – ими­гран­ти­ма. Као и у слу­ча­је­ви­ма ра­сне дис­кри­ми­на­ци­је, њи­ма се че­сто ус­кра­ћу­је мо­гућ­ност да се аде­кват­но обра­зу­ју или про­фе­си­о­нал­но уса­вр­ша­ва­ју. Ка­да је реч о за­по­шља­ва­њу, ја­ко је из­ра­же­на дис­кри­ми­на­ци­ја ста­ри­јих осо­ба. Оно што је ин­ди­ка­тив­но је­сте да ста­ри­ја ли­ца да­ле­ко те­же на­ла­зе но­во за­по­сле­ње. Те­шко је ре­ћи шта тач­но опре­де­љу­је по­сло­дав­це да чи­не ову вр­сту дис­кри­ми­на­ци­је при за­по­шља­ва­њу. Ис­тра­жи­ва­ња су по­ка­за­ла да су тро­шко­ви за­по­сле­ња ста­ри­јих ли­ца ни­жи, па са­мим тим по­сло­дав­ци има­ју еко­ном­ску оправ­да­ност да за­по­сле ли­ца са ви­ше ис­ку­ства – ка­же пред­сед­ник УТС.

За­бе­ле­же­на је и дис­кри­ми­на­ци­ја по осно­ву по­ли­тич­ке, син­ди­кал­не, иде­о­ло­шке или вер­ске при­пад­но­сти. За­јед­нич­ко за ове слу­ча­је­ве дис­кри­ми­на­ци­је је­сте да дис­кри­ми­ни­са­на осо­ба не оства­ру­је не­ко од сво­јих пра­ва на ор­га­ни­зо­ва­ње, из­ра­жа­ва­ње ми­шље­ња, ре­ли­гиј­ских убе­ђе­ња и слич­но. По­себ­ни об­ли­ци дис­кри­ми­на­ци­је по­сто­је ка­да се од не­ког ли­ца тра­жи да ис­ту­пи из од­ре­ђе­не по­ли­тич­ки или син­ди­кал­не ор­га­ни­за­ци­је ка­ко би оства­ри­ло не­ко сво­је пра­во, или да се учла­ни у не­ку од­ре­ђе­ну ор­га­ни­за­ци­ју тог ти­па.

– Са­да је ак­ту­ел­на дис­кри­ми­на­ци­ја по осно­ву сек­су­ал­ног опре­де­ље­ња. Уко­ли­ко сек­су­ал­не ма­њи­не јав­но из­ра­зе сво­ју при­пад­ност, до­ла­зи до њи­хо­ве мно­го­стру­ке дис­кри­ми­на­ци­је, нај­пре у од­но­су на по­је­ди­на по­ро­дич­на пра­ва, као и пра­во на за­по­шља­ва­ње, па и на пра­во на пру­жа­ње ме­ди­цин­ских услу­га – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник.

По­бро­ја­ни об­ли­ци дис­кри­ми­на­ци­је, сва­ка­ко, ни­су је­ди­ни. По­сто­је, на­во­ди наш са­го­вор­ник, и број­ни дру­ги као што је ус­кра­ћи­ва­ње здрав­стве­них услу­га, зло­у­по­тре­ба те­сти­ра­ња при­ли­ком при­је­ма у рад­ни од­нос, та­ко­зва­на асо­ци­ја­тив­на дис­кри­ми­на­ци­ја ка­да до дис­кри­ми­на­ци­је до­ђе за­то што је не­ко ли­це у за­блу­ди о осо­би ко­ја је дис­кри­ми­ни­са­на. При­мер би би­ла си­ту­а­ци­ја ка­да ле­кар од­би­је да пре­гле­да па­ци­јен­та ми­сле­ћи да је хо­мо­сек­су­а­лац иако та осо­ба ни­је хо­мо­сек­су­ал­ног опре­де­ље­ња ...

– Про­це­су­и­ра­ње и ка­жња­ва­ње оних ко­ји дис­кри­ми­ни­шу ни­је је­ди­ни на­чин са се ова по­ја­ва све­де на ра­зум­ну ме­ру. Сва­ки об­лик дис­кри­ми­на­ци­је зах­те­ва дру­га­чи­ји од­го­вор дру­штва и си­гур­но је да се на исти тип дис­кри­ми­на­ци­је не мо­же ре­а­го­ва­ти у Ср­би­ји и Хо­лан­ди­ји. Гре­шке чи­не и они ко­ји се јав­но су­прот­ста­вља­ју дис­кри­ми­на­ци­ји. По­не­кад њи­хо­ва нео­д­го­ва­ра­ју­ћа ре­ак­ци­ја на кон­кре­тан слу­чај дис­кри­ми­на­ци­је про­из­ве­де но­ву ште­ту дис­кри­ми­ни­са­ној осо­би – за­кљу­чу­је Илић.

-------------------------------------------

Ста­ти­сти­ка

Ка­да је у пи­та­њу иза­зи­ва­ње на­ци­о­нал­не, ра­сне и вер­ске мр­жње ме­ђу оп­ту­же­ни­ма у 2008. го­ди­ни нај­ви­ше је би­ло Ср­ба, у 2009 – стра­них др­жа­вља­на, а у 2010 – та­ко­ђе Ср­ба. Ме­ђу оп­ту­же­ни­ма нај­ви­ше је ђа­ка, сту­де­на­та и рад­ни­ка, а по­том сле­де рад­ни­ци, зе­мљо­рад­ни­ци, пред­у­зет­ни­ци....

Исто толико становника Србије сматра да се овај Закон не поштује, као и да прекршиоци не сносе никакве последице. Спроведене анкете показују и да грађани наше земље сматрају да су дискриминацији највише изложени Роми, сиромашни људи и особе са физичким и менталним инвалидитетом. Одмах иза њих, према мишљењу грађана Србије, следе старије особе, жене и сексуалне мањине.

Коментари6
754bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Izbor i izbor
I treba koleginica da dobije stan pre vas, jer ima porodicu sa više članova domaćinstva. Ona živi po prirodnim zakonima ljudskog društva.Vaš izbor je da živite sami (zašto') što je protivno zakonima civilizacije.Čak ni životinje u šumi ne žive same, nego u parovima i grupama. Ako je vaš izbor da živite sami, onda je indirektno i vaš dobrovoljni izbor da budete u drugom planu (što ne znači da ste diskriminisani).Sve ima svoju cenu, posledica ima svoj uzrok.
Снежана Милошевић
Како се борити против дискриминације? На сопственој кожи сам осетила шта то значи ( колегиница добија нови стан,расељавају је из старог који је добила само на привремено коришћење, а ја 10 година сам подстанар уз то живим сама са малолетним дететом). Мени је замерено јер нисам "породична жена", и мој је избор да овако живим!
Dusko Duguusko
Sve to je posledica i sam pokazatelj vremena u kom zivimo, daleko od Evrope vise nego ikada zaslugom vlasti, nedovoljno prosveceni, gde svako brine brigu o drugome, a ne gleda sebe i to kakav je on, koliko je on ulozio u sebe. Srbija je selektivno unistavana pocev od 1970.-ih godina, a ovi su je dokusurili i skroz osiromasili.
Jovanka Voždovčanka
Ne treba ići dalje od Beograda. Treba pogledati kako se gradska vlast odnosi prema centru grada i N.Beogradu sa jedne, i ostalim delovima grada sa druge strane, pa shvatiti značenje diskriminacije u punom smislu.
Zoran R.
Ja sam diskriminisani pripadnik srpskog naroda jer ne mogu da napravim kuću gde ja hoću, ne mogu da se prikačim na banderu da koristim struju, ne mogu da se besplatno priključim na vodovod, moram da plaćam Infostan svakog meseca, isključuju mi telefon ako ne platim račun, ako vozim neregistrovan i neosiguran auto plaćam debele kazne, moram da imam ličnu kartu, ne mogu da dobijem socijalnu pomoć ako ne podnesem milion dokaza da mi je neophodna i ne smem da se žalim, jer ne spadam u manjinsku grupu...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља