понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:01

Преминуо академик Михаило Ђурић

Аутор: Танјугнедеља, 27.11.2011. у 15:26

Академик Михаило Ђурић, један од водећих српских филозофа и социолога, професор који је оставио дубоки траг и у педагошком раду са низом генерација студената београдског Правног факултета до 1972. године, такође и као гостујући професор на универзитетима у Бечу, Западном Берлину и Аугсбургу, умро је у 25. новембра у Београду у 86. години.

Професор Ђурић је рођен 1925. у Шапцу, а студирао је право, филозофију и класичну филологију на Београдском универзитету, да би 1954. докторирао с тезом „Идеја природног права код грчких софиста” на Правном факултету, на коме је исте године постао асистент.

До почетка седамдесетих година прошлога века професор Ђурић је стекао сва универзитетска звања, као предавач историје политичких теорија, социологије, теорије државе и права и методологије друштвених наука.

Сав окренут свету филозофске мисаоности и научне скрупулозности, вођен начелом етичке доследности и непоткупљивости, као школовани социолог који дубоко разуме ковитлаце историје и политичку интервенцију у њене токове, професор Ђурић је у марту 1971. године продорно анализовао и оштро критиковао амандмане чија ће решења бити уграђена у Устав СФРЈ из 1974. године.

Упозорио је да се тим променама „одбацује сама идеја” „државне заједнице југословенских народа”, а такви и други његови ставови, изнети у тексту који је објавио у часопису „Уметност” 1971. године, поводом рушења Његошеве капеле на Ловћену, нису оставили равнодушном догматску, репресивну и стаљинизовану власт.

Покренут је судски процес у коме је професор Михаило Ђурић, због својих теоријских ставова и „деликта мишљења” осуђен на девет месеци строгог затвора, а изложен прогону избачен је са Правног факултета.

Случај је хтео да се баш у протеклу суботу, на свом редовном годишњем окупљању нађу представници генерације студената Правног факултета у Београду, која је ову школу уписала 1972. године. Прексиноћ смо се у разговору подсетили и професора Михаила Ђурића, наиме туробног бруцошког времена, у коме нисмо имали привилегију да слушамо предавања угледног професора, зато што је био избачен са факултета. Нисмо знали да је преминуо, што само сведочи шта су професор Ђурић и његово дело значили и оним генерацијама студената Правног факултета које нису имале срећу да га и непосредно упознају као професора и педагога.

Свој научни рад професор Ђурић је касније наставио у Институту друштвених наука, као гостујући професор на универзитетима у иностранству и плодни писац, аутор петнаестак далекосежно важних филозофских књига и на стотине чланака, расправа и прилога у домаћим и станим часописима.

Велики допринос филозофском и правном животу професор Ђурић је дао и као члан Савета редакције часописа „Праксис”, члан Управног одбора Корчуланске летње школе, покретач и главни уредник часописа „Филозофски годишњак” и директор годишњих курсева о Ничеовој филозофији у Дубровнику. Био је и члан Управног одбора Српске књижевне задруге.

И после повратка на Правни факултет 1990. године, професор Ђурић је доследно одбијао да говори о временима када је био изложен политичком и кривичном прогону.

Високи научни углед који је уживао професор Ђурић потврђен је избором за члана Српске академије наука и уметности и Европске академије наука и уметности у Салцбургу.

Место и време сахране професора Михаила Ђурића биће накнадно саопштени.


Коментари10
1d1fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Radic
Te 1972 god.sam kao 89-ti upisan na Pravnom i secam se maratonskih sastanaka u petici gde se vodila strasna hajka na profesore, Djuric, Gams, Kavran i dr. Neki prof. Kurdulija bio je najzesci kriticar.
Pera Stakic
Akademika Djurica licno nisam poznavao ali o njegovom zalaganju da se ne prizna Ustav koji je bio osnova za rusenje Jugoslavije sam dovoljno upoznat pa o tome ne bih vise. Ono sto me izaziva da se javim nije ni pitanje gde ce biti sahranjen vec ono sto mi Srbi malo cenimo i malo praktikujemo. A to je predlog da se Akademiku Djuricu kao retkom primeru medju nama Srbima podigne spomenik koji ne mora biti veliki, po meni bi dovoljna bila bista ali da se podigne ispred Pravnog fakulteta u Beogradu i to po mogucstvu brzo ali uz postovanje postupka pri ovom cinu i da rad bude nekog od cenjenih nasih vajara ali uz uslov da lik prikazan na spomeniku doslovno prikazuje licnost .
Vladimir Cicmil
Vecni pomen hrabrom Coveku, Ucitelju i uzvisenom primeru eticke i umne superiornosti. Slava mu!
Dasa Kovacevic
Umro je veliki um naseg naroda. Ostao je do kraja uspravan, misaono i eticki superioran, neokaljan. Mnogo smo mu duzni.
Ненад Ненад
malo je istinskih inteletualaca u nas srba! jos manje je takvih i casnih! najmanje onih, koji su uz sve to i istinske patriote! akademik djuric je bio jedan od retkih!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља