понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Дечје вапаје нико није чуо

Аутор: Т. Тодоровићпонедељак, 28.11.2011. у 22:00

Ниш – Психички утучен четрнаестогодишњак Алекса Јанковић је, после добијених тешких батина од вршњака, извршио самоубиство, 12. маја ове године. Скочио је кроз прозор стана у којем је живео са мајком, сестром и бабом. Пре тог трагичног догађаја, прошле зиме и пролећа, мало је ко веровао Алекси, ученику седмог разреда Основне школе „Сретен Младеновић Мика” у Нишу, да је под тешком психичком и физичком тортуром, да га тројица вршњака прогањају, малтретирају и туку. Жалио се дечак родитељима, жалио наставницима у школи, али...

Његови вапаји да му се помогне и да буде заштићен остајали су дуго, чини се предуго без одговора. То што су вршњаци данима и месецима шиканирали Алексу свуда где су могли – и у школи и, још више, у школском дворишту, на улици и пред зградом у којој станује, није био довољан сигнал да се заустави терор голобрадих, који су себи дали за право да примењују неке своје законе и силу.

Када су старији, и у школи и у полицији, очигледно и у породици схватили да је враг однео шалу, већ је, нажалост, било касно.

Данас, шест месеци након трагичног догађаја, против тројице малолетника и вршњака Алексиних, завршен је истражни поступак. У Палати правде речено нам је да је све спремно за почетак припремног рочишта.

– По пријави Службе за сузбијање малолетничке деликвенције нишке Полицијске управе, а на захтев Вишег тужилаштва у Нишу, покренут је поступак против тројице малолетних лица због повреда нанетих вршњаку. Реч је о повредама које је дечак задобио приликом последњег физичког насртаја вршњака на њега када су му сломљене наочари и када је добио батине, а последице биле видљиве и тешке – подливи, модрице и потрес мозга. Суђење ће бити затворено за јавност због специфичности случаја и не зна се колико ће трајати – кажу у Вишем суду у Нишу.

У нишкој ОШ „Сретен Младеновић Мика” директорка Сузана Поповић-Ицковски рекла је да ће се о свему предузетом у самој школи међу наставницима и у Школском одбору, као и у Школској управи Нишавског округа, огласити званичним саопштењем Министарство просвете. У међувремену, истакла је директорка, договор је да нико изјавама и коментарима не иступа у јавности.

За ову школу се у Нишу говори све у суперлативу – од добре организације, великог броја награда и признања, чак и на међународној сцени до посебних и значајних успеха у неговању основних принципа прихватања различитости и толеранцији, по чему је јединствена не само у нишком крају, већ у целој Србији. На овоме се посебно потенцира, јер школу, од укупног броја ученика похађа чак 20 одсто припадника ромске националности.

О Алекси у школи такође се износе само лепе ствари. И сви жале за њим.

О тројици ученика, који су пролетос завршили основно образовање и отишли из ове школе и сада су у некој од средњошколских установа, каже се „да нису били конфликтне личности”, као „и да се не зна да су некога у школи и школском дворишту малтретирали”. О њима се, такође, говори „да нису били лоши ђаци и да нису имали ни неоправдане часове”.

О трагичном догађају, неформално, у школи кажу „да верују да ће пре бити последица нечега што се догађало ван школских просторија и дворишта и да је то можда последица несређених односа у породици трагично преминулог дечака”...

Руководство школе је, сазнали смо, после бројних жалби родитеља и малог Алексе да га вршњаци шиканирају и туку, ипак на предлог психолога у установи Слађане Голубовић одредило једног од својих наставника да стално буде уз њега и дечаку буде нека врста заштите. Али, само док је био у школи и у дворишту. То задужење припало је наставнику приправнику Владиславу Петковићу који, међутим, није више у овој образовној установи. Сада, сазнајемо, ради у једном оближњем селу.

После свега што је било прошлог пролећа, а што је узроковало самоубиство четрнаестогодишњака Алексе Јанковића, али и након најновијих догађаја ових дана пред почетак суђења малолетницима осумњиченим за малтретирање дечака, који су поново обележени претњама, што је свакако једна врста насиља, у Нишу се чека на то шта ће суд рећи.

Свакако и да ли ће, коначно, бити предузето нешто конкретно да се овакви трагични догађаји не понове – никада.


Коментари15
62555
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav Jankovic
Od drzave koja se povlaci kad god joj huligani zaprete da ce je demolirati, tesko se moze ocekivati da preduzme nesto ozbiljnije da nas zastiti od podmlatka istih tih huligana, koji ce koliko sutra udariti i na nju. Dok god su huligani potajni ili javni miljenici pojedinih politickih partija i "verskih" organizacija, nece biti drugacije. Deca sve to gledaju i upijaju, zakljucujuci kako je isplativo ici putem agresivnosti i proganjanja drugih.
Denis M.
Sto se imena skole tice predlazem direktorki skole da izabere nekog iz njenog sektora delovanja tj.projekata medjunarodno priznatih,npr.nekog naucnika,ali ga nema.Mislim da nije lose dati ime skole Saban Bajramovic.To bi bio ekstra potez.Niko ne bi smeo da je smeni jer ocito da direktorkina karta za opstanak je rad sa manjinama i ono je bio sifrovani poziv da joj one i pomognu!
Nenad N.
Ja sam iz Nisa i svi u Nisu znamo koje su jedne od najacih skola samo bi za neke redosled bio drugaciji na eventualnoj raqng listi. Ja ne znam po cemu je ta skola uspesna a za nju sam saznao da postoji uopste tek kada je isplivalo sta su sve u toj skoli radili malom Aleksi.Mnogi prijatelji nikada nisu culi za tu skolu ali jesu za direktorku Suzanu Popovic Ickovski kao velikog i dugogodisnjeg aktivistu u svojoj partiji koja je i drzi u fotelji posle svih ovih propusta koje je imala i velikog borca za prava Roma doduse iza cega se krije neformalna govorkanja kazu o velikim parama iz stranih donacija za asimilaciju roma.Mozda nije lose da idete u tom pravcu istrage,mislim da cete se iznenaditi i odustati!
Iva S.
Заборавила сам да питам. Шта је са одговорношћу и кривицом полиције и школског полицајца?Да ли нас можете обавестити о томе и да ли је било казни бар унутар полиције? Колико пратим родитељи су низ случајева насиља над нјиховим сином пријављивали полицији која ваљда није реаговала тј. није реаговао школски полицајац.
Iva S.
Читајући коментаре долазим до закључка да је директорка опет ухваћена у лажи.Па зар јој нису рекли да ћути.Сада јој се у лажи колико видим придружила и ова психолошкиња. Питам се само докле и да ли ће неко више да склони ове огољене истином креатуре јер нормалан човек мора да се запита да ли оне у себи имају нечег мазохистичког чим их сада већ недељама,бомбардују истином а оне и даље седе у својим топлим кабинетима и даље руководе школом!?Али ово је Србија и овде много тога може да се поднесе само ако се не дира функција.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља