недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:58

Игре пред провалијом

Аутор: Бошко Мијатовићуторак, 29.11.2011. у 22:00

Обичном посматрачу кризе европских дугова изгледа, као у оној игри, да аутомобили незаустављиво иду ка провалији, а да нико ништа не предузима, па чак ни да се спрема да искочи. Све сугерише да су европски актери везани уз неразмрсив чвор из кога нема излаза.

Јер, камате које се плаћају на државнe обвезницe расту, чак и за Француску и Немачку, што говори да финансијско тржиште губи поверење не само у најугроженије земље, већ и у оне најсолидније. Узрок овом последњем је све шире уверење да ће се криза јужног крила ЕУ неминовно пренети и на север, било кроз трансфере ка југу било кроз рецесију.

А политичари ко политичари: пуно причају, мало раде, а још мање ураде. Већ две године се криза дугова шири, а све што је предузето било је прекасно и премало. Понекад делују као ови наши, са пуно маркетинга и мало стварне жеље да се нешто уради.

Еврозона има два краткорочна начина да олакша кризу. Први је кроз масовне куповине државних обвезница од стране Европске централне банке, што би свакако оборило каматне стопе и олакшало терет дугова. Наличје је неповољно: вероватна инфлација и губитак поверења инвеститора у ЕЦБ.

Други начин је издавање заједничке, европске обвезнице, чиме би се углед и можда паре преносиле са севера на југ. Наличје је опет неповољно: једни финансирају друге, што солиднији и богатији не желе да чине.

Иза сцене се, међутим, одвија сложена политичка игра. Група угрожених земаља не предузима довољне, а болне финансијске и социјалне потезе, све у нади да ће север, читај Немачка, попустити и сагласити се било са широком акцијом ЕЦБ било са евро обвезницама. То би им донело тренутно олакшање ситуације, а за даљу будућност се не секирају. Пример таквог понашања је Грчка, која и даље не успева да смањи потрошњу колико треба и да наплати пореза колико треба, па је и дефицит знатно већи него што је планирано.

Њихова нада да ће Немачка попустити заснива се на процени да би и за њу било лоше да дође до колапса евра и Европске уније, па ће, надају се, пристати на дугорочно лоше потезе да би сада спасла угрожени велики пројект.

Са друге стране, Немачка (свакако уз сагласност осталих северних земаља) одбацује два поменута метода тренутне санације као контрапродуктивна на дуги рок, баш из истог разлога из кога их јужне земље желе: зна да ће се онда наставити по старом, тј. да ће мање солидне земље продужити да трошкаре и задужују се, а рачун пребацивати на солидније преко инфлације или евро обвезница.

И тако: и једна и друга страна очекују да ће, пред провалијом, она друга прва попустити, тако да је, за сада, исход неизвестан. Нико не попушта.

Циљ Немачке је да се напусте правила игре која су до сада функционисала – да свака чланица слободно води фискалну политику, а да њене евентуалне лоше последице пребаци на све остале.

Стога Меркелова тражи успостављање нових правила фискалне одговорности, по којима би се унапред спречавале политике које воде превеликом задуживању и по којима би се финансије земље која се ипак нађе у кризи подвргле некој врсти принудне управе Брисела.

Проблем Немачке стратегије јесте то што је сложена: за промену правила игре, што захтева и промену европских уговора, потребно је обезбедити сагласност свих 27 чланица и потрошити доста времена на формалности, а у времену када је потребна хитна акција.

На крају ће се можда усвојити компромисна варијанта: немачки предлог ће проћи, али разблажен, а у међувремену ће, док се изгласају промене, ЕЦБ подметнути леђа. Биће то право европско решење којим нико није задовољан.


Коментари4
528a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

G. Đ.
Molim vas koji je to čvor nerazmrsiv,Gordijev čvor je mačem razmšen.Da li nam (im) treba vođa (Aleksandar) sigurno da da a šta će mo dobiti,mema nam druge nego da gledamo i čekamo ,dali će mo dobiti mač ili Aleksandra.
Да сам ја Меркелка
рекла бих 9. децембра "Нека пукне евро" па да видимо шта ће бити.
Наши животи припадају силнима
Да ли ико гаји илузије да је могуће одбранити се од хорде финансијских разбојника који владају светом војном силом? Послушност не подразумева храну или право на живот, без обзира да ли сте били њихов легионар или планирана жртва.
Nenad B.
Posto je ECB bila znatno umerenija od SAD i Japana u povecanju novcane mase, inflacija koja bi usledila ne bi bila toliko dramaticna. Problem je sto je ECB do sada fukcionisala po konceptu Bundesbanke, po kome joj nije bio cilj resavanje fiskalnih problema, a u slucaju politicke odluke Nemacke i Francuske da joj se omuguci kupovina "assets", ona bi pocela delovati po modelu Fed-a, koji je esencijalno merkantilisticka sema za finansiranje vlade, birokratije, drzave "blagostanja" i specijalnog interesa oligarhija naslonjenih na drzavu. Uvodjenjem institucije "previse veliki da bi pao", ne samo da bi se legalizovalo inflaciono oporezivanje gradjana u korist gore pomenutih dobitnika, vec bi se vezivanjem ogromnog kapitala za te potrebe sprecio ekonomski razvoj i pravilna alokacija kapitala u razvojne nove tehnologije koje treba da vuku napred.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља