понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 01.12.2011. у 22:00 Владимир Вукасовић

Спорни уговори о одношењу смећа

– Уговор општинe Кикинда са приватним концесионаром који је преузео сакупљање њеног комуналног отпада најгори је који сам икад видео – каже Бојан Ђурић, државни секретар у министарству животне средине, рударства и просторног планирања, сећајући се како су по одредбама тог документа кикиндској управи пре неколико година на плаћање доспели пенали од осамдесетак милиона динара. Случај те општине није једини у којем су српске локалне самоуправе показале да се не сналазе најбоље у јавно-приватним партнерствима, бар оним која се односе на сакупљање смећа из домаћинстава. Последњи пример је Деспотовац, који је ушао у судски спор са компанијом АСА Врбак, подружницом исте интернационалне компаније која и даље ради у Кикинди. У Деспотовцу, који је с још три општине склопио уговор са АСА Врбаком, проблем није у неопрезном уговору већ у томе што се тржишна реалност сударила са жељом управа тих места да одрже социјалне цене комуналних услуга.

– Цена је износила 83 динара по особи, што је седамдесетак динара мање од нивоа који би нам омогућио да бар послујемо на нули. Били смо принуђени да је повећамо на 136 динара, једва толико да, без обзира што и тако имамо губитке, можемо уверити кредиторе да се ситуација креће набоље и да нам је опстанак дугорочно могућ. На профит, који се према уговору дели са општинама, рачунамо тек у будућности. Обавестили смо општине о нужности поскупљења, доказали је нашим рачуницама, али је Деспотовац то одбио, захтевајући раскид уговора, и извео нас пред суд, тражећи од њега да нам распише привремену меру забране сакупљања отпада. Суд је то одбио, тако да смо наставили посао и надамо се наставку преговора – каже Љубиша Никшић, из компаније АСА.

У Деспотовцу нису били расположени да говоре о овој теми пре седнице општинске скупштине и следећег састанка са осталим укљученим општинама, али Бојан Ђурић каже да би им поновно седање за преговарачки сто било најпаметније.

– Нисам сигуран да ли уговор дозвољава повећање цена без сагласности свих страна, али деловало ми је да се он не може ни једнострано раскинути. Ако би то покушао, Деспотовац би могао да плати знатну одштету. Рачунице којима АСА доказује да су више цене неминовне јесу убедљиве. Могу то да кажем јер сам исту ту компанију и оптуживао за катастрофалан уговор који су Кикинди поднели на потписивање – наводи Ђурић.

Проблему у Кикинди је, истини за вољу, кумовала и држава јер се све донедавно није водила евиденција о количинама комуналног отпада. То је олакшало Кикинди да погрешно процени опсег кућног смећа на својој територији и да се обавеже да ће концесионар имати 20.000 тона годишње из тог града, као и још толико из околних општина с којима је постојао договор о удруживању и градњи регионалне депоније. Те општине су одустале а испоставило да је Кикинда „кратка” и за своју претпостављену количину. Са отпадом који јој је био на располагању АСА није могла да води одржив бизнис па је општина дошла у опасност од уговорне клаузуле која је предвиђала пенале. Министарство се умешало, уговор је ревидиран, пенали су отпали, али су цене повећане, мада Љубиша Никшић напомиње да је до тога дошло због увођења нових услуга.

Колико је српским општинама тешко да спроведу договор о формирању регионалних депонија уверио се и „Пор, Вернер и Вебер”, када је пре три године пројекат такве санитарне локације за кућно ђубре, уместо да окупи шест места, спао само на Јагодину. У невоље је иста компанија улетела и пролетос у Прокупљу. Недуго након што су као концесионар ушли у сакупљање и депоновање комуналног отпада из тог града, цене су повисили за око 60 одсто. Општина је тврдила да је то грешка у обрачуну, а не повећање омогућено уговором. Многи грађани су престали да плаћају рачуне. Затим је објављено како су цене снижене за десет процената. Заправо, начињен је соломонски споразум – до краја ове године, грађани неће директно плаћати цео рачун за одношење смећа из дворишта, већ ће део те обавезе преузети општински буџет, док је износ за сакупљање отпада из станова смањен, објашњавају у „Пор, Вернер и Веберу”.

– То што је општина прихватила такав договор потврђује да никада није било грешке у обрачуну и да смо следили слово уговора. Првобитне изјаве званичника су биле такве јер су подлегли уобичајеној негативној реакцији грађана и политички мотивисаним изјавама противника страних инвестиција – каже Мирослав Премовић, из „Пор, Вернер и Вебера”, који напомиње да је поскупљење последица тога што је, захваљујући њима, кућно смеће почело да се носи на санитарну депонију у Лесковцу уместо да буде, као док је те послове обављало локално јавно комунално предузеће, истресано на сметлиште у ширем центру Прокупља.

----------------------------------------------

Проблеми у Прокупљу

Проблеми у Прокупљу се можда и даље могу очекивати с обзиром на то да Мирослав Красић, шеф Фонда за екологију Прокупља, тврди да они „Пор, Вернер и Веберу” не дугују ништа, него да су се обавезали да уместо грађана плате само њихове старе дугове према комуналном предузећу. Изгледа да се тог тумачења у општини озбиљно држе, пошто Мирослав Премовић, из „Пор, Вернер и Вебера” наводи како им још ниједна рата дуга није уплаћена.

Коментари3
34919
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile Lojpur
još jedan razlog zašto netreba privatizovati komunalce. problemi isti a cene su drastično veće
Djordje Konjikovic
Trebalo bi da ministarstvo posalje opstinama TIPSKE UGOVORE za sve komunalne delatnosti (voda, kanalizacija, smece, javni prevoz, odrzavanje parkova, puteva, klupa i ostale drustvene imovine). Tako da opstinski sluzbenik ne mora da izmislja i improvizuje. . .
prvi drugi
Ovakav komentar državnog sekretara nije na mestu.Država(Ministarstvo)ostavilo je na milost i nemilost lokalne samouprave da same bez njene pomoći ugovaraju rešavanje problema sakupljanja i deponovanja smeća, iako su znali da je ta materija potpuno nova i da do sad niko iz lokalnih samouprava sa tim nije imao kontakt sa ovom vrstom ugovornih obaveza.A pritom non stop je iz Ministarstva vršen pritisak na lokalne samouprave da što hitnije reše problem deponovanja, tako su neke lokalne samuoprave i ušle u zamku privatnih operatera.Ako je za državu, a jeste, ovo strateško pitanuje, zbog čega država, kao recimo Hrvatska, nije uzela dostupna sredstva iz evropskih fondova i sama finansirala izgradnju regionalnih deponija.Time bi se spasle loklane samouprave ovakvih ugovora, a pritom dosledno poštovala Nacionalna strategiaj upravljanj otpadom, kojom su određeni regioni za upravljanje otpadom.Drugo , i najvažnije, kontrolisala bi kako se i gde grade regionalne deponije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља