субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:41

Школа нема будућност

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 03.12.2011. у 22:00

Од оснивања, 1982. године, „Петница“ је била оспоравана, хваљена, замало затворена два пута и, на крају, упркос хроничном недостатку новца, ипак опстајала захваљујући ентузијазму наставника и великој жељи ђака да уче другачије него што се то ради у класичној учионици. Ових дана, „Петницу“ је званично признао и свет: Организација Уједињених нација за науку, културу и образовање (Унеско), биће покровитељ обележавања јубилеја три деценије рада ове необичне куће знања.

Вигор Мајић, готово од самих почетака директор Истраживачке станице „Петница», у интервјуу за „Политику“ каже да је ова одлука велика подршка њиховом раду, идејама и методама и напомиње да ће јубилеј прославити без помпе, радно.

Држава се није нарочито потрудила да подржи „Петницу, чак је 2009. претило гашење због недостатка средстава. Сада је у току изградња нове станице, ваш квалитет је препознао Унеско, да ли то значи да се стварају померају набоље ?

Чудна је то ствар. Влада Србије је, с једне стране, искрено и упорно понудила концепт проширења и модернизације ИС европским партнерима и била је веома задовољна када су они лако и безрезервно одлучили да такав пројекат финансијски подрже. С друге стране, у неким ресорима и даље се плаше страх да је подршка „Петници“ нешто сумњиво и непотребно. Некима највише смета статус Истраживачке станице која је потпуно независна и самостална организација и таква је била и када је основана у тадашњем једнопартијском систему када то нико није препознавао као било шта лоше.

Ко вас заправо финансира?

За сада немамо ниједан стабилан извод средстава за рад. Министарства науке и просвете су до сада давала одређена средства, укупно око једне четвртине наших годишњих трошкова. Од када су дошли Руси, НИС је истог тренутка одлучио да помаже наш рад, али ниједно домаће јавно предузеће се није на тако нешто одлучило, највероватније зато што ИС није никаква „партијска институција“. Све у свему, за нешто више од половине трошкова рада морамо се сваке године упорно борити, сваки пут из почетка и без гаранције да ћемо новац и пронаћи. Последњих година уочавамо још један озбиљан проблем: све је више деце којој је чак и аутобуска карта превисок породични издатак, тако да им „Петница“ остаје само сан. То је страшно, али не видим да било кога то потреса. Да не помињем колико нас брине шта ће се десити након проширења капацитета.

Зашто?

Грађевински радови се приближавају крају, а ми још не знамо ни како ћемо те нове објекте одржавати, грејати, чистити, а камоли како ћемо наћи средства за минимум рада, макар само на оном обиму с којим смо радили последњих пет-шест година у овим скромним и тесним условима.

Да ли имате програме само за ђаке или и за наставнике?

Када смо почињали с радом, наша циљна група били су само средњошколци и, мањим делом, студенти. Убрзо смо почели неке експерименте с обуком наставника и схватили смо да ту постоји огромно интересовање и поред врло скромних услова за смештај које смо имали. Програми за наставнике су се брзо ширили, али су средином прошле деценије почели да опадају када је државна администрација увела неке формалне обавезе наставника да похађају семинаре. Ми смо приметили да нам од тада долази све више људи који уопште нису заинтересовани да сазнају нешто ново, већ само да добију потврду да су похађали неки семинар. То што је урађено наравно да је врхунска бирократска глупост. Но, интересовање наставника који желе да нешто науче и даље је веома велико и ми озбиљно намеравамо да у новим условима покренемо доста програма. Значајна новина у раду ИС након завршетка реконструкције биће могућност да наставник основне или средње школе доведе школску секцију, тј. групу ученика заинтересованих за неку област и да проведу цео дан у „Петници“.

Имате полазнике са свих страна света, чак и из Колумбије, шта то нудите што немају кампови у њиховим земљама?

Долазе нам чак из Јапана, Канаде и САД. Нажалост, имамо само један летњи међународни камп, па је број расположивих места много мањи од интересовања. Да будемо начисто у свету нема много научних кампова с међународним учешћем. То је компликовано, скупо и доста захтевно за организаторе. У већини земаља постоје музеји науке и сличе институције које нуде врло интересантне целодневне програме а и школе су релативно добро опремљене да могу подржати идеје и мале пројекте својих ученика. Камп у Петници је стекао међународну славу зато што нуди сваком учеснику да сам смисли неки пројекат где добија стручну подршку и помоћ да то уради током две недеље, плус друштво из целог света сличних интересовања и уз то „петничко окружење“. Е, то је нешто чега нема на сваком ћошку.

Зашто полазници не добијају дипломе?

Никада нисмо ученицима и студентима издавали дипломе, нисмо их на било који начин рангирали нити то намеравамо да убудуће чинимо. Добили су „инјекцију“ свежег знања, сјајно и вредно искуство, обиље личних контаката с вршњацима сличних интересовања који често деле и сличне проблеме и, најзад, прилику да доживе атмосферу једне школе која нема оцене, дневнике, разреде и одељења, тестове и контролне задатке и нарогушене наставнике. Довољно. Знате, ми смо ментално деформисани као народ, научени да знање изједначавамо са сертификатима, дипломама и папирима. То је озбиљна и погибељна деформација. Јако тешко је људима данас објаснити да је једино истинско и употребљиво знање оно које је у глави и које се увек може показати и проверити. Ми, ето, не нудимо никакве папире. Коме се то не свиђа и ко би желео да своје дете „некуд пошаље“ где ће добити лепо парче папира, нека слободно тражи неко друго место.

Када говоримо о месту, зашто је изабрано баш ово село и овај крај за ИС?

Петница је још од времена Јована Цвијића била место где су студенти Београдског универзитета долазили на праксу. Дакле, професори су утицали да се то место одабере за подизање ИС коју су, да подсетим, тих првих година гледали највише као место окупљања студената природних и историјских наука.

Да ли бисте данаспоново одабрали ту локацију?

Тешко је рећи... Највероватније не. Потражили бисмо неко место ближе Београду или Новом Саду. Ван та два града мало шта друго постоји и може да функционише у овој земљи. Тужно, али је истина.

Петницу су пре 30 година основали млади истраживачи, наставници и студената незадовољних постојећом праксом у образовању. Да ли се од тада у нашим школама нешто променило?

Променило се доста, али, нажалост, недовољно. Код првих сигнала озбиљне политичке кризе почетком деведесетих година прошлог века ми смо прво жртвовали школство и од тада, ево две пуне деценије, практично све што смо као држава издвајали за образовање ишло је у плате које су, и поред тога, остале скромне и нестимулативне. Снажно мешање политичких странака у управљање школама и у запошљавање наставника додатно је срозало углед просветних радника и оборило њихову мотивацију да се посвете деци. Данас је лоше образовање у Србији постало управо једна од кључних кочница економског и друштвеног развоја, јер, у најмању руку, не „производи“ довољан број ни довољан квалитет радника, стручњака и свих оних профила важних за развој друштва. Што је најтрагичније, најмање се променио Универзитет, иако је имао највише прилика да то учини.

У једној реченицикако би требало да изгледа школа будућности?

Да буде јасно, чврсто верујем да школа нема стварну будућност. Школа је историјска категорија, постојаће у форми сличној данашњој још 20-30 година. Након тога ће бити превасходно институција за консултације, праћење процеса стицања знања, стручну помоћу стицању и обликовању знања и искуства. Касније је једноставно неће бити.

---------------------------------------------------------------------------

ЕПП стратегија

Да ли сте као експерт позвани да учествујете у изради Стратегије образовања Србије?

На неки начин учествујем и покушавам да то буде максимално креативно. Али, да будем искрен, имам утисак да ће то бити једна од многих „ЕПП стратегија“, прављена да се покаже како се стратешки размишља, али да је судбина тог документа да буде покопан у некој фиоци. Можда и неће бити тако, и тада бих био веома срећан. Србија мора да се определи да има што је могуће квалитетније јавно образовање где ће једина мера вредности тог система бити само оно што ученици стекну и понесу из такве школе. То је веома тежак задатак зато што смо наметнули форму као меру вредности. Систем нам је преко сваке допуштене мере централизован и затрпан гомилом бесмислених правилника, статистика, па и уџбеника који су за мене такође бесмислена категорија, историјски потпуно превазиђена која нема никакву будућност, као ни школска инспекција, школске управе, школски полицајци и разне друге глупости.


Коментари8
5f212
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sada sam
Korisnik mreže@Sada sam video vaš komentar.Navodite da je iznet najvažniji argument. Znači, postojali su i drugi.Pitanje je koji je bio najvažniji
Korisnik Mreže
2@Škola će postojati Ovo je intervju, a ne školski čas. Intervjuisani, gospodin Vigor Majić, je dao kratak i jasan odgovor, navodeći najvažniji argument za izbor lokacije IS Petnica. Ili bi ste možda očekivali da da prikaz socio-ekonomsko-političko-bezbednosno-globalnih činjenica tog vremena? I ja bi to voleo da čujem (pročitam) ali se plašim da Politika nema dovoljno prostora za to. Korisnik Mreže
Sandra Gucijan
Za gospodina Pavla Martinovica: Čitaoci su uvek u pravu. Naša je greška što smo smatrali da je o Petnici, koje se nalazi u istoimenom selu kod Valjeva, toliko pisano za ovih 30 godina, da smo pretpostavili da o njoj svi sve znaju. Eto, možda za Petnicu zna svet, ali ne i ljudi u Srbiji. O ovoj IS smo pisali samo u protekla četiri meseca nekoliko puta, na stranicama Društva i Srbije. Izvolite link za jedan od tih tekstova. http://web.arhiv.rs/develop/vesti.nsf/feaee540dc011162c1256e7d0032cb98/958c9e515a9ef420c12578e40076540b?OpenDocument Pisaćemo ponovo, nadam se da ćete nas čitati i dalje redovno. Pozdrav, Sandra Gucijan
Luka Mihajlovic
@Stevan Blazic A vidimo da ti sto drže nastavu već 30 godina to jako dobro rade...
Škola će postojati
Nije uopšte ubedljivo objašnjenje zašto je izabrana baš ova lokacija. Cvijić je istraživao celo Balkansko poluostrvo, nije boravio samo u Petnici. Hiljade drugih mesta je moglo biti odabrano, a izabrana je baš ova lokacija. Neki drugi razlozi su uticali na ovu lokaciju, Drugo, mišljenje da institucija škole neće postojati kroz tridesetak godina je obična besmislica. Školu ne može ništa da zameni, bez obzira na razne inovacije. Škola će postojati dok postoji i civilizacija na Zemlji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља