Један од оснивача „Отпора” и творац слогана „Готов је” и „Време је”, Срђа Поповић, недавно је добио два признања. Због консултантских услуга које је пружао садашњем председнику Малдива Мохамеду Нашиду, Поповић је на коришћење добио, ни мање ни више, него – рајско острво.
Осим парчета малдивске територије у једном од монденских туристичких центара, тридесетосмогодишњи Београђанин, са сведочанством Пете београдске и дипломом Биолошког факултета у Београду, нашао се у екипи с Бараком Обамом, Ангелом Меркел, Николом Саркозијем, палестинским дисидентом Мустафом Баргутијем и једним од најбогатијих људи света, Билом Гејтсом. Срђа је, наиме, пласиран при врху листе 100 глобалних мислилаца, чије идеје и јавно и професионално деловање, по оцени „Форин полиса”, утичу на светску.
Како је, дакле, Срђа Поповић постао ненасилни Хегел? Главна тема овогодишње листе „Форин полиса” било је Арапско пролеће, па је магазин доделио прво место на листи групи „14 храбрих појединаца који су помогли довођењу демократије на Блиски исток”. Е, сад, „Покрет младих 6. април”, један од главних организатора овогодишњих протеста у Египту с којих је Хосни Мубарак послат у кућни притвор у Шарм ел Шеик, стекао је инспирацију и практичну обуку управо од екипе Срђе Поповића и ветерана „Отпора”, организованих у Центар за примењену ненасилну акцију (Канвас), смештену у малом тржном центру у Блоку 63.
Ако је „Отпор” испекао револуционарни занат на Слоби, убедивши чак и Добрицу Ћосића да потпише приступницу и подржи момке са стиснутом песницом, а затим да уједини посвађане лидере ДОС-а, после 5. октобра је филозофију „ненасилног отпора недемократским режимима” успео да претвори у озбиљан извозни производ и прода га Грузији, Украјини, Либану и Египту. Идеолог тог покрета управо је Срђа, с још два зачина у рецепту преврата: да нема насиља и да нема утицаја страног фактора. А управо због овог другог Срђини противници га сматрају испоставом Американаца, оперативцем уместо идеологом.
Поповић је рођен на Врачару и представља се као Врачарац. Учио је од оца Моме Поповића, познатог новинара Телевизије Београд и уредника ТВ дневника, једног од првих ратних извештача, углавном из несврстаних земаља. Мајка Весна Несторовић је дугогодишњи спикер исте телевизијске куће, док је Срђин брат, Игор Поповић, био фронтмен популарне београдске групе „Џакарта” из осамдесетих година.
За свог политичког оца Срђа Поповић сматра Зорана Ђинђића, коме је био саветник за екологију. Своја искуства преточио је у књигу „Ненасилна борба у 50 тачака” коју је написао са Слободаном Ђиновићем, дугогодишњим партнером у Канвасу и директором „Орион Телекома”. Један је од главних глумаца филма „Рушење диктатора” – документарца о српској револуцији који је изашао 2002. и преведен је на 18 језика. Филм је до сада видело око 20 милиона људи широм света, а нарочито је радо гледан у Грузији, Тунису и Египту. Од 2011. године, Поповић је гостујући предавач на чувеном Колумбија универзитету.
