уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Српски трговци добротвори школа у Трсту и Дубровнику

Аутор: Јелена Чалијанедеља, 04.12.2011. у 22:00
Libro di onore, 1825–1885. године – Књига награђених ученика

Посао око сређивања, обраде и заштите докумената у црквеним архивима у Дубровнику, Трсту, Сент Андреји, Бечу, који спроводе стручњаци Архива Србије после потписивања споразума о сарадњи са СПЦ 2007. године, открио је богату и разноврсну грађу која се у њима чува. Мада предстоји још архивистичког посла, после четири године рада архив у Трсту је готово формиран и биће доступан истраживачима, док у Дубровнику, где је обрађено око 230 књига – административних, матичних, деловодника, записника са седница, 160 кутија архивске грађе, 85 регистратора, тек следи обиман рад на сређивању и заштити докумената.

Љубазношћу директора Архива Србије, професора др Мирослава Перишића, и руководиоца пројекта, архивског саветника, Јелице Рељић, „Политика“ ексклузивно, први пут у нашој јавности, објављује документа пронађена у тршћанском и дубровачком црквеном архиву, као малу илустрацију богатства које ће се тек наћи пред архивистима и истраживачима. Ради се о документима везаним за развој и рад српских школа у ова два града.

Оснивање српске школе у Дубровнику везује се за име тада свршеног богослова Ђорђа (Георгија) Николајевића, каснијег дабробосанског митрополита. По налогу карловачког митрополита Стевана Стратимировића он крајем 1829. године долази у Дубровник из Срема с намером да оснује српску школу. Отворена 1830. године, она је убрзо угашена, али се настављају напори да се утврде образовне установе за учење српске деце.

Међу дубровачким православцима, истакнутим јавним радницима и добротворима, име Божа Бошковића (1815–1879) заузима посебно место. Бродовласник, богати трговац, Бошковић је веома активно учествовао у напорима да Срби добију трећу православну богомољу у Дубровнику, па је после много труда и препрека Саборни храм посвећен Благовештењу освештан 1877. године. Велику суму новца оставио је и за школство. После његове смрти 1879. године, основана је заклада „Божо Бошковић“, а нешто касније та фондација отворила је женску школу за српске девојке која је понела његово име. У Бошковићевим културно-образовним настојањима, уз Божа је био и брат Никола Нико Бошковић. Он је радио на испуњавању братовљеве жеље да отвори женску школу, али је и сам помагао развој школства.

У Трсту, српска школа незванично је почела с радом још 1. јануара 1782. године, али се њени званични почеци, када је основан завод за васпитање српске омладине и добијена дозвола за отварање школе, везују за 1792. годину. Јован Милетић, један од виђенијих тршћанских Срба, који је, тргујући по Дубровнику, Сплиту, Млецима, Трсту, Лајпцигу и Бечу, стекао велику имовину, тестаментом је оставио 24.000 форинти Илирској заједници у Трсту. Њега је жеља била да се оснује завод за васпитање српске омладине, што су извршиоци тестамента и учинили после његове смрти у Бечу 8. септембра 1790. године. Новооснована школа добила је име по свом добротвору, а с радом је почела 1. јануара 1792. године. Учио се матерњи језик „илирски“ – читање и писање, граматика, певање, аритметика, немачки, италијански и латински. На седници у октобру 1841. године црквени одбор изабрао је комисију која је требало да усвоји устав који је саставила и предложила школска управа. Пошто је прегледала текст, комисија га је у целости одобрила. Устав српске школе „Јован Милетић“, под називом Regolamento perleScuoleSlavo-Serbichein Тrieste, потврђен је 22. марта 1842. године. Одлуком одбора црквене општине од 26. маја 1973. године, због малог броја ђака, српска школа у Трсту престаје да буде редовна и постаје допунска школа у којој најмлађе генерације тршћанских Срба, између осталог, уче и матерњи језик.


Коментари18
5e725
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zana C.
Istorija srpskog naroda na ovim prostorima, bar ona zapisana daleko je bogatija. Skrivana od danasnjih narastaja, polako i sigurno izlazi iz tamnih podruma dobro cuvanih arhiva. Mnogi Srbi ne znaju da je najdragocenija srpska knjiga, napisana cirilicom, Miroslavljevo jevandjelje narucena od strane kneza Miroslava, rodjenog brata Stefana Nemanje, koji je posedovao oblasti oko Stona i severno od Stona. Pogledajte karte 11 i 12 veka pa ce te se i sami uveriti.
goloruki komentator
@Prosrpski Hrvat | 05/12/2011 17:42 - Licno poznajem SRBE koji su ostali u Dubrovniku i pretrpeli zlo od srpskog bombardovanja. Od Hrvata im nije falila ni dlaka na glavi. A imam poznanika iz skole (sramota me reci drug), lekar po zanimanju, koji je kamionom i Boke Kotorske isao u Konavle...
m p
hvala Politici na ovom divnom clanku
Sad tek razumem
Ma ja sam znao da su Dubrovnik i Trst srpski, ali nisam znao zasto.
toni konta
prosrpski hrvat@ Da li mislis na srbe u Dubrovniku ili na srbe okolo Dubrovnika 1991. Oni unutar Dubrovnika su donosili automobilske gume koje su zlocasti hrvati palili a srbi okolo Dubrovnika su ocajnicki pokusavali sici i pomoci sa gasenjem.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља