понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Град гвожђа или грожђа

Аутор: Оливера Милошевићнедеља, 04.12.2011. у 22:00
Смедерево: у ишчекивању инвеститора за марину на Дунаву (Фото Ју-Ес стил)

Да ли је Смедерево град гвожђа или грожђа? Одвајкада позната анегдота о Титовој пловидби Дунавом, када партијске другове пита по чему је Смедерево познато, озбиљно је доведена у питање.

„По грожђу“, одговорили су „другови“, на шта ће маршал: „Градите онда железару!“.

У граду одавно нема грожђа као у стара добра времена, а последњих месеци и гвожђе се лије „на кашичицу“. Најновији податак ипак улива наду да Смедерево може да сачува епитет воћарског краја: у прошлој години, од укупно извезених 25.000тона јабука из Србије, из Смедерева је отишло 65 одсто –чак 16.500тона!

Смедеревци живе у нади да ће и гвожђе ускоро потећи из железаринихпећи и да ће град „преживети”.

О могућем сценарију у „Ју-Ес стилу”, питамо градоначелника Смедерева Предрага Умичевића.

– Због стратешке важности „Ју-Ес стила” за економију Србије и Смедерева и интереса те компаније, очекујем да се нађе решење и да се на минималној производњи, примереној тржишту у окружењу, уз помоћ државе и локалне самоуправе одржи континуитет рада, наравно уз исти број радника. Опстанак „Ју-Ес стила” је и те како важан за град јер буџет у великој мери зависи од производње у железари.


Предраг Умчевић

Хоће ли се у Смедереву, упркос свему, градити рафинерија?

То је важно питање за енергетску позицију Србије на Балкану и пошто је инвеститор остао доследан у намери да гради рафинерију и потврдио да економска криза није угрозила његов финансијски капацитет, уверен сам да ће до овог пројекта доћи, пре или касније. Сигуран сам у то јер је пројекат подржан од владе САД и њихове амбасаде у Београду. Што се тиче демагогија на тему екологије, оне више не стоје јер су и град и држава јасно рекли да заштита животне средине нема алтернативу.

Када можемо очекивати измештање луке из центра града и изградњу колосека до индустријске зоне?

У наредних неколико месеци почеће радови и за две године очекујемо да се тај посао оконча. То је заправо предуслов за стварање слободне зоне и тримодалног логистичког центра у Смедереву.

Слободна зона је још једна развојна шанса града. Да ли ћемо коначно искористити позицију на Дунаву?

Овакав потенцијал има мало који град у Србији. Са ресорним министарствима разговарамо да се у Смедереву направи највећа слободна зона у Србији на више од 200 хектара. Ту би били створени услови да све фирме које долазе граде постројења, али и за лучке компаније које би се бавиле претоваром, сортирањем, складиштењем. У слободној зони фирме су ослобођене улазне царине и ПДВ-а, а разматрамо могућност ослобађања и од такса и доприноса, како бисмо привукли што више инвеститора.

Хоће ли град добити нову марину за пристан бродова на Дунаву код Смедерева?

До краја године очекујем да се заврши студија која ће показати прави капацитет марине и ниво неопходне инвестиције. Интересовање инвеститора је све веће, а разлог је феноменална позиција марине поред тврђаве и као таква велики је изазов за све који се баве водним, наутичким и историјским туризмом. 


Коментари4
0c958
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

@ Svetlana Panić
Akcionarsko drustvo Sartid je REGISTROVNO 1913-te godine, sto nema nikakve veze sa stvanim postojanjem zelezare. Stara zelezara je napravljena tek posle zavrsetka rata. Celicana, pogon stare zelezare koji odredjuje da li zelezara stvarno postoji ili ne postoji, pustena je u pogon tek 1926-te godine. Nova zelezara je preuzela ime Sartid ali to je jedina njena veza sa starom zelezarom koja je prestala da radi pre vise od 30 godina. Nova zelezara je napravljena u Smederevu kao rezultat pobede srpske elite za zelezaru u politickom ratu sa hrvatskom elitom, koja je htela da pravi zelezaru u Splitu. Srpski argument je bio da Smederevo ima kvalifikovanu radnu snagu i iskustvo, a hrvatski da zelezara na moru ima bolju buducnost zbog jevtinijeg uvoza rude i energije i izvoza. Tito jeste presudio u ovom slucaju ali zauzvrat je kasnije dao Hrvatima i Slovencima nuklearnu centralu.
Alpha Alpha
Немој тако сестро Sigma Sigma. Треба да помогнемо сиротим американцима. И оно су били милосрдни према нама.
Sigma Sigma
''Због стратешке важности „Ју-Ес стила” за економију Србије и Смедерева и интереса те компаније...уз помоћ државе и локалне самоуправе одржи континуитет рада, наравно уз исти број радника. Опстанак „Ју-Ес стила” је и те како важан...''. Овакви отворени позиви за тзв. социјализацију приватизације (читајте подрушвтвљавање губитака јесу у апсолутној супротности са слободом деловања приватног капитала (бар теоријски). Капитал иде где може да се ''оплоди'' тј. увећа. Ово је још један случај неделотворног ефекта рецепата тзв. Вашингтонског консензуса које су наши ''стручњаци'' оберучке прихватили и примењују већ годинама. Денационализацијом економије не може се доћи до бољитка. УВЕК треба имати меру (мудрост старих Грка је непревазиђена).
Svetlana Panić
Železara je izgrađena 1913.godine i njeno osnivanje nema nikakve veze sa Titom. Hvala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља