понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:33

И мртви мрсе светске рачуне

Аутор: Милан Петровићнедеља, 04.12.2011. у 22:00
Деценијама се прећуткивало постојање једног великог белега српске војничке славе на тлу братске Румуније: „Белa пирамидa” у Медџидији

Од нашег дописника

Букурешт – У румунско-српским аналима нешто ново. Познати стручни, али веома популарни румунски месечник „ХИСТОРИА” у свом новембарском броју, после многих деценија ћутње међу румунским историчарима и публицистима, пуним гласом је проговорио о једном изузетном споменику српске војничке славе који се налази на румунском тлу. По свему судећи, ово знамење спада међу највеће, ако није и највећи такав споменик изван српских граница. О њему се већ 85 година пажљиво брину –православни Румуни.

Много шта се дешавало са тим скоро невероватним белегом заједничке српско-румунске историје о коме се, нажалост, и код нас мало зна, а који је показао да понекад и мртви Срби мрсе светске рачуне.

У рубрици посвећеној једном давном догађају часопис се на целе четири странице, са мноштвом аутентичних илустрација, осврће на „мање познату епизоду из Првог светског рата” и пише како су се српски добровољци нашли на румунском фронту, у Добруџи, коју запљускује Црно море.

„Током векова, од свих суседа Румуније, једини са којима наша земља никада није била у оружаном сукобу, били су –Срби. Народна мудрост вели: ‘Румуни имају само три пријатеља – Дунав, Црно море и Србе’. Наравно, као и међу свим комшијама, долазило је повремено до мањих или већих неспоразума, али до ратова – никада. Напротив, у великим невољама, два народа нису оклевала да се лате оружја и да се узајамно испомажу. Још 1389, приликом велике Косовске битке Срба са Отоманима, војвода Мирча Стари послао је своју војску у помоћ кнезу Лазару. Пола миленијума касније, за време Првог светског рата, Срби су притекли у помоћ Румунима са једном својом добровољачком дивизијом, која је, у жестоким биткама на добруџанским пољима, дала тешке жртве у крви”. Аутор ове студије Ромулус Каплеску се ослања на мноштво историјских чињеница и дирљиво описује „невероватну одисеју храбрих српских ратника”...

Маја 1916. у руској Одеси, у присуству цара Николаја Другог, тадашњи српски премијер Никола Пашић уручује борбени стег Првој српској добровољачкој дивизији (18.868 официра, подофицира и војника), састављенојод Јужних Словена, углавном Срба, који су живели у Аустро-Угарској и били мобилисани у њену војску. Они су на Руском фронту махом дезертирали или били заробљени. Задојени родољубивим осећањима, добровољно се сврставају под стег српске војске. Командни састав сачињавало је 200 српских официра и подофицира, који су пребачени у Русију са Солунског фронта након незамисливо смелог дугог путовања кроз минска поља и замке немачких подморница по Егејском и Средоземном мору, кроз Канал Ламанш, Северно море, све до руске луке Мурманск. А одатле – железницом – на југ, до Одесе.

Те исте године, после дужих оклевања, Румунија ступа у рат на страни савезника. Али, немачке трупе, под командом маршала Макензена, брзо пробијају фронт и надиру у румунску територију. Нарочито тешка ситуација настаје на јужном, Добруџанском крилу фронта, где Немци продиру заједно са разјареним Бугарима. Румунима у помоћ пристиже један руски корпус, а са њим и Прва српска добровољачка дивизија. У крвавим биткама, често у јуришима на бајонет под врелим добруџанским сунцем, Срби, раме уз раме са Румунима, испољавају невероватну храброст и издржљивост. Преко 3.000 њих полажу своје животе на добруџанском ратишту. Шест хиљада их је рањено и обогаљено. На стотине нестало...

Десет година касније, 7. септембра 1926., у знак дубоке захвалности и поште према жртвама српских ратника палих за слободу на румунском тлу у биткама од 26. августа до 12. октобра 1916, румунски краљ Фердинанд и његов зет Александар Први Карађорђевић (ожењен 1922. румунском принцезом Маријом) на најсвечанији начин откривају у Медџидији „Белу пирамиду”, величанствену спомен-костурницу, саграђену од Венчачког мермера, а у којој почивају посмртни остаци витешких српских ратника са свих добруџанских бојишта. Споменик се налази на православном гробљу, на једној узвишици до које води „Алеја српских јунака”.

Од тада румунске власти брижно одржавају тај наш велики белег. О „Белој пирамиди” стара се и Лига румунско-српског пријатељства. На подножју спомен обележја сваке године се одржавају дирљиве манифестације, полажу венци, држе помени, евоцира румунско-српско братство по оружју. С правом Ромулус Каплеску пише данас о „симболу из Медџидије”. „Није претерано говорити о постојању медџидијског духа”.

Аутор текста у ХИСТОРИЈИу тај дух укључује чувену Малу антанту, чињеницу да када је Хитлер 1941. распарчавао окупирану југословенску територију, и поред вршеног притиска, Румунија није хтела да узме ниједно њено парче. Помиње, такође и гигантске Ђердапске хидроенергетске чворове, као и став Румуније да не призна једнострано проглашену независност Косова. „Наша земља не намерава да призна нови ентитет све док не дође, како је рекао председник Басеску, до директног споразума између Београда и Приштине”.

Годинама смо одлазили до „Беле пирамиде”. Присуствовалиодавању војничких почасти, свирању државних химни двеју земаља,молебанима, полагању венаца, одржавању пригодних говора. Румунски медијио томе нису обавештавали јавност. Не само последњих година. Већ одавно. После тридесетих година 20. века наша спомен-костурница нашла се у потпуној сенци овдашње јавности. Речи о њој се никако нису уклапале умеђународне игре.

Када је у годинама пред Други светски рат Румунија стављена на Хитлерову орбиту, никако није било згодно да се помиње да су се у Добруџи 1916. Румуни борили против немачких освајача. После рата, пак, а нарочито у Чаушескуово „антисовјетско” време, није било „пожељно” да се говори о томе да су се Румуни „недавно” у Добруџи заједно борили са оним истим Русима који су им одузели Бесарабију. Да се не би говорило о Немцима и Русима у добруџанским биткама, није се говорило ни о Србима. У таквим политичким околностима главни јунаци из Медџидије, пали српски ратници, избегавани су као нешто што ремети разне рачунице.

После толико година, ево сада, један угледни букурештански историјски часопис скида копрену са великог и славног белега српског слободарског јунаштва. Испада да се „дух Медџидије” најзад спаја са оним европским, да се он гласно признаје.


Коментари13
15c7c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

БОЖО БОРОВИЋ
И мој деда је био на Добруџи-"Златни" Никола Буха и прошао Русију(Октобарску револуцију) и Солунски фронт и накрају почива у Новој Црвенки-село Солунских бораца из Херцеговине-Срез Гацко.
Aleksandar - Sasa Stepanovic
Dosta se njih cude sto Srbi ne postuju svopje mrtve i ne polazu vrednost ocuvavanja uspomena na njih. I ja sam se mnogo puta pitao otkud nam ta losa osobina koja nas cini, u odnosu na druge nacije koje svoje mrtve velikane prigodno slave i postuju, u kulturnom pogledu manje vrednijim do bezvrednim? Zbog ovog manjka ne trazim ni za sebe niti moje sunarodnike ni rec opravdanja. Ali setivsi se istorijske proslosti moga naroda, njegov razvitak u svim pravcima mogucnosti koji su mu stajali na raspolaganju, zlopacenja kojima je bio izlagan i jos uvek izlozen, shvatio sam da mu ni za sebe niti svoje zive, a najmanje i najblize mrtve, nije dato vremena kome bi im se posvetio. Istina me nije utesila vec nagnala da je prihvatim.
Milan Marković
Ruminija i Bugarska su prve ustupile vazdušne prostore za napade zločinačke NATO avijacije na Srbiju,to se ne smije zaboravljati,ne bi ni oni nama.
Тесла Лика
Србија и Румунија имају заједничког и овог хероја Старина Новак У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске. У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили, једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту. Новаков брат Радивој и син Груја, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства. У српској култури је сећање на Старину Новака претежно сачувано у епским песмама. Епика каже да је хајдуковао по Херцеговини, Босни Османско царство, данашњој Републици Српској и Србији. Познате су српске епске песме Старина Новак и Дели Радивоје и Старина Новак и кнез Богослав. У румунској култури је сећање на Старину Новака сачувано у бројним причама и легендама.
Miro Markovic
Ovo je jedna od dirljivih prica o hrabrosti srpskih vojnika, koji su dali svoje zivote za slobodu susednog pravoslavnog naroda Rumunije. Sa Rumunima nismo nikada ratovali vec smo se uvek ispomagali, bas kao sto i prilikuje dobrim susedima. Pored ovoga, ne treba zaboraviti da su nam Rumuni spasili nasu najvecu sveti nju izvan teritorija Srbije na Svetoj gori Atonskoj. Nas Hilandar, kad su Srbi bili poroboljeni od Turaka, Rumuni nisu dozvolilil da se ugasi niti postane njihovo niti bilo cije vlasnistvo, vec samo srpsko. Za to trjano dobro nikada nismo imali dovoljno dobrih reci da im se zahvalimo. Nadam se da ce za taj rumunski doprinos naseg kulturnog I duhovnog nasledja da se jednoga dana prizna i donese na svet dana, jer ako ne pamtimo dobra, nije dobro ni za koga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља