субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 06.12.2011. у 22:00 Зоран Аврамовић

Етатизација права детета

У више теоријских ставова као и у васпитној пракси упозорава се на један погрешан метод утицаја на развој младе особе који је наизглед прихватљив и ваљан, а заправо је дубоко погрешан и штетан по развојне потенцијале детета. Реч је о презаштићености. Родитељи верују да је свакодневна и свеобухватна брига и надзор над дететом, која подразумева свесно ометање његовог самосталног напора да се суочава са реалностима живота и да самостално проналази решења за проблеме на које наилази, прави начин да се њихово чедо припреми за живот. Они родитељи који се држе начела презаштићености свог детета, чине изразито рђаву ствар. Они спречавају своју децу да се служе сопственим разумом, да слободно бирају вредности, да преузимају одговорност за сопствене поступке. Тако у најбољим намерама формирају личносне особине своје деце са лошим последицама.

У Србији се неко досетио да 2011. године сачини Закон о правима деце по истом моделу. Уместо родитеља, сада се појављује држава. Треба кодификовати правила по којима ће се заштитити права деце у свим областима друштвеног живота:безбедност, здрава животна средина, опстанак и развој, слобода, уважавање мишљења детета, приступ службама за заштиту права детета, рехабилитација и реинтеграција. У преднацрту закона набрајају се грађанска и политичка права детета, затим право на живот у породици, право на здравствену заштиту, следе економска, социјална и културна права, најзад, наводе се посебне мере заштите детета.

Посебно је занимљив, са социолошког становишта, део седми у коме се исписују надлежности у остваривању и заштити права детета. Ко је надлежан? Све државне институције и друштвене у лику ,,приватних институција”. Тако, наводе се: 1.надлежности државних органа (скупштина, влада, Национални савет за остваривање и заштиту права детета, министарства и други органи државне управе, независан државни орган за заштиту људских права), 2. надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, 3. приватне институције (,,Приватне институције обављају делатност у вези са заштитом права деце и пружањем посебне заштите деци у складу са законом.”) Тешко је проникнути у опскурност овако дефинисане приватне установе која треба да штити права детета.

Када се прочита та скица од законског акта, прво што се мора приметити је стриктна етатизација права о којима је реч. У скоро сваком члану наводи се појам ,,органи јавне власти” који је, видимо, непрецизно дефинисан а треба да има оперативну вредност. Мора бити да је ова синтагма синоним за државне органе, али можда обухвата и парадржавне органе попут агенција, завода, дирекција итд. Свеједно. Реч је о јавној власти а то је институција од кључног значаја за друштвени и индивидуални живот. Проблем је у томе што је она нека врста надвласти или власт која се меша у сваку другу власт.

Када се тако дефинише проблем јавне власти и права детета, при чему јавна власт надзире и меша се баш у све друштвене делатности, добијамо заправо једну нескривену етатизацију права детета.

У овом закону (тачка 3) наводи се да је један од основних циљева успостављање јединствених критеријума и стандарда за остваривање најбољег интереса детета у свим областима живота (подвукао З. А.) и развоја детета и стварање услова за њихову примену.

У члану 18. нацрта закона о коме је реч пише: ,,У свим активностима које се тичу детета и одлукама које се у вези са тим доносе, органи јавне власти, правна и физичка лица дужни су да поступају руководећи се најбољим интересима детета”. Тако органи јавне власти треба да ,,чувају односе браће и сестара, мишљења и жеље детета, уважавања дететовог доживљавања времена”. Дакле, мишљење и жеље детета ће бити у надлежности „органа јавне власти”! Значи ли то да ће прописивати исправно, а елиминисати погрешно? А када се погледа десет тачака најбољег интереса детета видимо да су то пре свега породичне бриге и дужности самог детета, а затим образовних и васпитних установа.

Запањујуће је до које мере се маргинализује породица као кључна институција у развоју сопственог детета и обликовању његових животних и професионалних интереса. Тачније, смисао живота сваког појединца се утемељује у породици, а писци овог закона би хтели да животни пут младе особе трасирају ,,органи јавне власти” илити држава са променљивим владама и савезима.

*Социолог, научни саветник

Сутра: Зашто обавезнa средњaшкола

Коментари8
36bd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Najviše zakona
Još je Tacit rekao "Najviše zakona ima u pokvarenoj državi"
mera za meru
Uz prava idu i obaveze. Deca moraju znati da zivot nije bajka, da se u zivotu imaju obaveze, a prava dolaze kao posledica ravnoteze. Dosta vise gluposti, jel drzava spremna da otvori logore za decu koja budu oduzeta od roditelja? I ko ce to da procenjuje? Ostavite nas vise na miru, dovoljno nam je tesko da prezivljavamo u ovoj uzasnoj zemlji.
Sonja Djordjevic
Odličan tekst. Stvarno mi je više muka od silnih DUŠEBRIŽNIKA oko nas. Ova nasa divna DRŽAVA MAJKA nam je stvaaaaaaarno omogućila da živimo i radimo u jednom takvom blagostanju u svakom pogledu, da se to samo poželeti može. Svuda oko nas, samo med i mleko. Pokazala je DRŽAVA MAJKA kako je majstor svog zanata. Sve oko nas savršeno funkcioniše politika, ekonomija, zdravstvo, prosveta, kultura... Samo jos fali da počne da štiti decu od roditelja. Svi mi smo ustvari rađali decu samo da bi ih maltretirali ali naša deca su imala tu sreću da se rode u državi koja brine o njima pa će ih zaštiti od svega a najviše od rođenih roditelja.
Bojana Kosanović-Zrilić
Sve smo razumeli... država je počela da voli decu više od njihovih roditelja i da ih štiti od istih... samo država nikako da počne da štiti decu od gladi... kada je roditelju potrebna pomoć, država te natera da se postidiš što si uopšte odlučio da imaš decu i zbog toga te kažnjava na sve moguće načine...
Новосађанин НС
Ма за све је крив Хаксли и његов "Врли нови свет", који је, изгледа, био инспирација законописцима.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља