Од нашег специјалног извештача
Брисел – Европски познаваоци прилика на западном Балкану углавном нису ради да прогнозирају да ли ће Немачка омекшати свој став и на данашњем самиту Европске уније пристати да се Србији да статус кандидата за чланство у ЕУ.Они истичу да ће, каква год била, ова одлука утицати, како на Србију и дијалог Београд–Приштина, тако и на догађања у целом региону.
Британски експерт за међународне односе Џејмс Кер-Линдзи за „Политику” је казао да „у овом тренутку, све изгледа да виси у ваздуху”.
„Меркелова је дала веома негативну оцену Србије у свом говору прошле недеље, али изгледа да постоји веома висок ниво подршке унутар ЕУ за то да се Србији да статус кандидата. Питање је до ког нивоа је немачка влада спремна да не одустане од својих позиција по сваку цену. Искрено, Меркелова је под огромним притиском са разних фронтова. Она је преузела тежину покушаја да се спасе евро и тим вероватно и цела ЕУ. Међутим, њена влада мора да буде још опрезнија када решава ове проблеме”, казао је Кер-Линдзи. „На пример, њена посета Србији овог лета је већински оцењена као уџбенички пример како не би требало примењивати дипломатију”, додао је он.
Овај виши научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука казао је да је приликом посете Београду Меркелова „само ушла, изнела листу наређења, и да то су била наређења у најнападнијем могућем стилу, и потом отишла са помало очигледном свешћу о штети коју је направила”.
„У то време био сам у Србији и било је невероватно како су сеставови према ЕУ и Немачкој променили. То је такође допринело да се тема Косова поново политизује. До тог тренутка практично сви са којима сам разговарао признавали су да је Косово ’отишло’ и да је време да се крене даље. Али после тога, увидео сам велики бес и озлојађеност због тога шта се десило, као и нову посвећеност да не би требало одустати од Косова под тим условима”, објашњава он. „Та кратка посета је поништила месеце, ако не и године, важног рада”, додао је он.
Иако неки наговештавану „условљену кандидатуру” схватају као „неку врсту великог компромиса”, Кер-Линдзи је рекао да је она, према његовом мишљењу, „бесмислена чак и увредљива”.
„Уколико желе да наставе са условљавањем, и стварно се надају да ће постићи нешто значајно, онда треба да понуде условљен датум почетка преговора за стварне преговоре о чланству. То би био значајан резултат који би сигурно Београду био подстицај да настави са дијалогом”, казао је британски експерт. „Уколико компромис буде ’условљена кандидатура’ онда ће Србија добити статус који нико пре није користио ни добио”, рекао је Кер-Линдзи.
С друге стране, Енвер Робели, дописник немачког „Зидојче цајтунга”, који покрива југоисточну Европу, у разговору за „Политику” казао је да и ако Србија добије неки „пробни” статус, она је, према његовом мишљењу, „изгубила много поверења код многих земаља ЕУ, нарочито због деструктивне улоге на северу Косова”.
„Прво су представници Београда скоро спавали на барикадама, а сада председник Борис Тадић каже склоните барикаде. Чак Тадић сада каже да би Београд био спреман да размишља о предлогу Волфганга Ишингера да се односи Србије и Косова реше тако што ће се као модел узети уговор две Немачке из 1972. године. Овај предлог је на столу још од 2007. Мислим да је овај предлог добар за Србију и за цео регион, али нажалост Тадић је изгубио четири године понављајући нереалну паролу:’И Косово и ЕУ’”, тврди Робели, додајући да је „стварно тешко предвидети да ли ће Берлин променити свој став”.
Према његовом мишљењу, било би добро „да се схвати, не само у Београду, већ и у северној Митровици и свуда на Балкану да не можете да играте ’игру мачке и миша’ са међународном заједницом”.
„Не можете да понизите стране војнике, а онда да рачунате на кандидатуру као поклон”, казао је Робели, који је стациониран у Цириху.
Он, међутим, додаје да проблем није само у Београду. „Све док ЕУ нема јасну линију не само према Косову, већ према целом региону, све док траје ова какофонија европских чиновника, тешко се може рачунати да ће у догледније време Балкан бити део ЕУ”, навео је Робели.
Кер-Линдзи, међутим, сматра да су немачке трупе биле у првим редовима покушавајући да војним средствима реше ситуацију на северу Косова и да то има опасне последице.
„Позиција Берлина се не схвата само као нефер, већ и тако да је супротна најбољој традицији Европске уније. ЕУ је изграђена на тражењу мирних решења за дугорочна историјска непријатељства. Ипак, овде имамо водећу државу чланицу која је очигледно спремна да користи борбену силу против цивила”, казао је он и додао да ова врста понашања Берлина у Србији доприноси дубљем скептицизму према ЕУ.
Он је додао да „без обзира на одлуке које ће бити донете ових дана, Србија мора да настави са европским путем”.
„Нека врста условљене кандидатуре била би препрека, нарочито узимајући у обзир оно што је Београд постигао. Заиста, Извештај о напретку који је урадила Европска комисија показује колико је постигнуто и нисам сигуран колико су људи у Србији свесни колико је тај извештај позитиван”, казаоје Кер-Линдзи и додао да „без обзира на садашње понашање Немачке и осећај фрустрираности који ће се повећати ако се не прихвати ни делимична ни пуна кандидатура, чланство у ЕУ је циљ којем вреди тежити”.
