недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Два авионска лета

субота, 10.12.2011. у 22:00
Насловна страна књиге Косте Ст. Павловића

Ковчег с посмртним остацима Слободана Јовановића превезени су у Београд авионом у четвртак, ноћним летом на редовној линији ЈАТ-а, у пратњи амбасадора Републике Србије у Лондону Дејана Поповића.

Академик Слободан Јовановић, професор Правног факултета у Београду, правни теоретичар и историчар, председник Српског културног клуба, потпредседник и у два мандата председник Владе Краљевине Југославије избегле у Лондон током Другог светског рата, напустио је Југославију 15. априла 1941. а у отаџбину се није вратио за живота. Преминуо је у Лондону 12. децембра 1958. године.

Чланови Југословенске краљевске владе, заједно са краљем Петром Другим Карађорђевићем, напустили су земљу два дана пре него што је 17. априла 1941. окончан краткотрајни Априлски рат започет 6. априла бомбардовањем Београда. Југославија је окупирана и раздробљена од стране Хитлеровог Трећег рајха и његових савезника.

О одласку професора Јовановића из земље, авионом који је полетео са аеродрома у Никшићу, драгоцено сведочанство је оставио Коста Ст. Павловић, каријерни југословенски дипломата, који је током Другог светског рата био шеф кабинета председника Владе Слободана Јовановића и Милоша Трифуновића.

Брижно вођене Павловићеве дневничке записе, ове године су под насловом „Ратни дневник 1941-1945“ објавили „Откровење” и „Службени гласник”.

Павловић је 6. фебруара 1943. описао и разговор вођен два дана раније, на вечери код Милоша Црњанског, код кога је гост био и Милош Трифуновић.

Стари радикалски угледник је тада сведочио како се мала група угледника, предвођених председником пучистичке владе генералом Душаном Симовићем, бомбардером пребацила из Никшића до Атине, да би започела свој избеглички живот и рад, који је водио преко Јерусалима у Лондон, онда у Каиро па опет у Лондон.

„Пошли су као у сватове, или боље речено као бос у бару“, преноси Павловић сведочење Трифуновића.

„Сели су, управо ушли су после ручка у један бомбардер у коме је било места за четири члана посаде који треба да рукују са четири митраљеза. Са свих страна је отворено и постављени су митраљези. У тај мали простор ушли су њих 10“, пише Павловић.

„Симовић је седео поред пилота, а стајали су један поред другог као сардине: Симовићка, Нинчић, Нинчићка и њихов Ђура, Трифуновић, Драшко Стојковић, Слободан Јовановић и чини ми се још три официра. Били су сви у обичним зимским капутима“, сведочио је Трифуновић, описујући да се бомбардер дигао на висину од 6.000 метара, док је „са свих страна дувало“, „хладноћа је била страшна“. „Проређен ваздух и тешко дисање“, „сви су били промрзнути“, а „Трифуновићу су се појавиле заноктице и почео је да гребе на себи одело да умањи бол у прстима“.

Настављајући дневнички запис, Павловић износи и непознате детаље о муци која је током овог лета задесила Слободана Јовановића

„Проф. Јовановић је стајао резигнирано као и сви остали и, после два часа летења, одједном се скљокао на под. Пресавио се и згужвао на гомилу, као лутка од крпа. У лицу је био бледозелен. Нико се, услед малог простора, није могао маћи с места. Од хуке мотора ни реч се није могла чути. Јовановић је бивао све блеђи и зеленији“.

Колико је та сцена била драматична, поготово у описаним околностима потпуне немоћи других путника да помогну Јовановићу, види се из Павловићевог нагласка да су за професора „сви мислили да је умро“.

А онда је ова чудна група путника, из бомбардера који је јездио над морем, видела под собом острво Крф и „зеленило“. Летели су даље „и најзад су се спустили негде на грчкој западној обали“.

„Ту је проф. Јовановић одједном оживео и сам се дигао као да ништа није ни било. Још увек је само био блед“, наводи Павловић.

Појавили су се неки енглески официри који су били на аеродрому“ и рекли придошлицама да га Италијани и Немци стално бомбардују, због чега је аеродром већ евакуисан. Зато морају одмах да крену даље. Група се поново укрцала у бомбардер, полетели су и „спустили су се на други аеродром где им је исто речено“. Опет је авион морао да се вине у ваздух, „наставили су одмах даље, и тек су се после пет сати летења спустили на атински аеродром око шест увече.“

„Чуди ме како су уопште ово издржали онако стари људи“, написао је као једини свој коментар Коста Ст. Павловић, описујући овај догађај.

Слободан Јовановић је у време овог драматичног лета имао 72 године, а Милош Трифуновић је од њега био две године млађи.

А ипак је то био тек увод у много већу, ратну и политичку драму, после чијег окончања је Слободан Јовановић 1945. године остао да живи у Лондону као политички емигрант.

Два авионска лета, између којих стоји седам деценија, онај којим је Слободан Јовановић напустио Југославију, и овај којим су његови посмртни остаци пренети у земљу, остаће као нека врста симболичких тачака које доприносе бољем разумевању његовог живота и дела, али и времена у коме је деловао и околности због којих је његово тело до пре који дан почивало на гробљу у Лондону.

Слободан Кљакић

-----------------------------------------------------------

Судски процес

На суђењу Драгољубу Дражи Михаиловићу одржаном пред Војним судом Југословенске армије у Београду од 28. јула до 6. августа 1946. године, Јовановић је осуђен „на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства“.

Сл. К.


Коментари1
62afb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srpska Diaspora
Skrajnje je vreme da Srbija ponovo postane kraljevina, tako bi i igrajuci usla u €U.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља