уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Шта нам говоре меомари славних

Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 11.12.2011. у 22:00
(Илустрација Новице Коцића)

Некада су људи писали историјско-мемоарску прозу како би у светлу сопственог искуства и успомена осветлили своју епоху, описали савременике, личном животу придали значај привременог дела једне веће и трајније целине. Од античког доба, мемоара Ксенофона, Цезара, затим записа Русоа и Гетеа, преко новијег времена, Черчилових и Де Голових „извештаја” о добу којем су припадали, па до данас, промењени су разлози због којих се мемоари, односно аутобиогрaфије пишу.

Данас, међутим, аутобиографску и дневничку прозу пишу личности које су стекле место у масовном медијском простору, неке су већ „иконе”, а неке не. Нижу податке из личног живота да задовоље глад за информацијом, да се пред собом и другима покажу у лепшем светлу, да помогну другима да се поистовете, забашуре у туђем искуству…При свему, нестаје перспектива, рукописи почивају на одсуству потребне временске дистанце. Сада читамо личне исповести Жарка Лаушевића, Кита Ричардса из „Стонса”, Ерика Клептона…

У нашој књижевности, у 18. веку настао је модерни жанр аутобиографије, а једно од најобимнијих и најзначајнијих мемоарских дела тога доба јесте „извештај о доживљајима” генерала Симеона Пишчевића, аустријског граничарског официра који се преселио у Русију. Мемоаре су писали и Сава Текелија, Милован Видаковић, Јоаким Вујић, Јаков Игњатовић, Прота Матеја Ненадовић и други.

Посебан је значај Ненадовићевих „Мемоара”, дела непосредног учесника Првог српског устанка, првог дипломате нове Србије. Потекао из усмене културе, Прота Матеја сопствено искуство једино и види као део историје, пружа увиде о општој превртљивости човекове коби:

„Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, гонио сам непријатеље и бежао од њих… – То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити ни у несрећи очајавати.”

Свест о „осипању људских живота и свеопштој пролазности”, о распаду грађанских вредности под ударом тоталитарних идеологија, стиче се из грандиозног дела Дејана Медаковића „Ефемерис – хроника једне породице”. На крају Медаковић пише:

„Попут древних преписивача, и ја молим будуће читаоце да написано исправљају и не куну. Ако сам заслужио осуду, нека њено извршење препусте времену. То је оно лековито време о којем Његош пева: „Вријеме је мајсторско решето/Пречистиће оно ове ствари”.

Књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков, у разговору за наш лист, истиче значај мемоара као основа за изградњу других и другачијих наративних пројекција драма, романа...

– Познат је однос мемоара Симеона Пишчевића и романа о српским сеобама Милоша Црњанског. На Јањичареве успомене Константина из Островице ослањао се Љубомир Симовић у изградњи свог драмског текста о боју на Косову.У новије време индикативни су примери романа „Судбина и коментари”Радослава Петковића, па у одређеној мери, и Горана Петровића, са романом „Опсада цркве Светог Спаса”, или Светислава Басаре са романом „Почетак буне на дахије”, у којем је видно реферисање на мемоарске списе Нићифора Нинковића. Мемоари су, дакле, сведочанство епохе. Због тога увек ваља помињати и мемоаре Јакова Игњатовића и Симе Матавуља, објашњава Аћимовић Ивков, указујући посебно и на значај мемоарских дела Борислава Михајловића Михиза „Аутобиографија о другима” и „Нојеве барке”. Миодрага Б. Протића.

Сада је пред јавношћу једно ново аутобиографско дело „Година прође, дан никад” из пера познатог глумца Жарка Лаушевића, према мишљењу рецензента Зорана Амара, исповест једног „рањеног људског бића које пролази кроз пакао гледајући свет око себе са жељом да га разуме”, и које дочарава и болна затворска искуства.

Аћимовић Ивков сматра да данас све више присуствујемо поплави тзв. мемоарске литературе која се често брка са обичном аутобиографским описом у којем се „лако заборавља, пуно превиђа, слабо уопштава, а најбоље лаже”.

– Тако своје „мемоаре” данас не пишу, као до пре коју годину, политичари-креатори наше нововремене пропасти, већ глумци, певачи. Тако је дошло до очигледне инверзије смисла и вредности. Ми, читајући њихове заслађене лакировке, не видимо даље и не мислимо дубље, од дрвета не видимо шуму. Уместо да критички промишљамо и закључујемо, ми помало патетично саосећамо или се будаласто дивимо и, што је ваљда најпоразније, олако заборављамо и још лакше опраштамо. Када говоримо о примеру Лаушевића, који није ни једини ни најдрастичнији, треба рећи да глумац и писац Лаушевић нису исто. И не могу се његови чинови и дела посматрати одвојено, па тако једно претпостављати другим. Разумевајући његов трагични животни случај ми, ваљда треба да разумемо и сложеност и дубину општег посртања и пропасти, а не да обрнемо перспективе и саосећајући заборавимо на опште вредности и принципе– мишљења је Аћимовић Ивков.

Било како било, речитије од сваке исповести говори ток нечијег живота, као и његови поступци, који остављају траг. У једном од дневничких записа Андре Жид је закључио: „Живот човеков његова је слика. У часу смрти огледаћемо се у прошлости и надневши се над огледало наших дела, наше ће душе увидети шта смо… Човек прича и лаже самог себе; али наш живот неће лагати; он ће испричати нашу душу…”


Коментари0
cf265
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља