четвртак, 21.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Градитељи из Витлејема радили и у Скеланима

Аутор: Боро Марићуторак, 13.12.2011. у 22:00

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Мало погранично место Скелани на левој обали Дрине у општини Сребреница, у Републици Српској, опет је центру пажње археолога и историчара. Историјско благо сматрано заувек изгубљеним, након више од стотину година поново је на светлости дана. Реч је о открићу да су подни мозаици у Цркви Христовог рођења у Витлејему и у ранохришћанском објекту у Скеланима су истоветни.

„Приликом недавне студијске посете Израелу и Палестини уверио сам се да су древни градитељи Цркве Христовог рођења у израелском Витлејему учествовали и у изградњи сличног ранохришћанског објекта у Скеланима”, рекао је „Политици” вршилац дужности директора Археолошког музеја „Римски муниципијум” у Скеланима Драгић Глишић.

Он је подсетио да је професор историје из Бајине Баште Владимир Ђурић шездесетих година прошлог века први открио римске мозаике. „Нажалост, тадашње власти у Сребреници нису имале разумевања за значај овог открића, па су забраниле наставак истраживања и наредиле да се оно што је Ђурић откопао поново закопа”, објаснио је Глишић. Наш саговорник је казао да су на овом локалитету пре три године ископани остаци древног римског насеља за које научници тврде да су остаци царске палате која је у времену од 1. до 4. века нове ере била политички административни центар регије.

„Баш у исто време када је Римско царство 313. године дало слободу вероисповести хришћанима, римски цар Константин је с царицом Јеленом 326. године започео изградњу цркве на месту где се, по предању, родио Исус Христос. Градња цркве у Витлејему завршена је 333. године, па тако једино остаје отворено питање да ли је црква у Скеланима нешто млађа или старија од своје славне сестре у Израелу. Црква Христовог рођења у Витлејему и званично је сврстана међу три најстарија хришћанска храма на свету”, казао је Глишић.

Он је рекао да витлејемску базилику, место рођења Исуса Христа, красе велелепни стубови као и они који су пронађени у Скеланима, а који су сада депоновани у сталну музејску поставку у Црвици код Скелана. Историјски гледано, сматра наш саговорник стубови су грађени у исто време као и царска палата на левој обали Дрине у Скеланима. Глишић је додао да су „од свега тога остали  само подни мозаици у главној лађи који се данас налазе испод дрвеног пода исти као у ’Муниципиуму Малвесиатиуму’ у Скеланима код Сребренице”.

„Може се рећи да је археолошко налазиште у Скеланима једно од највреднијих налаза и открића уопште у историји археологије. Неке колеге већ говоре да је ово Помпеја на Дрини. Као што су вулкани Везув и Етна затрпали Помпеју 79. године старе ере, тако је и Дрина 1896. године поплавила римске споменике на овом простору”, рекао је Драгић Глишић.

Он сматра да археолошка налазишта из разних периода на подручју Сребренице представљају изузетну културну вредност светског значаја, да заслужују пажњу и да су изазов и инспирација за археологе, али и друге научне раднике.

„Последњих шест година обављена су смо делимична истраживања доње и горње средњовековне тврђаве изнад Сребренице. Открили смо остатке римске архитектуре, мозаике и бројне предмете и споменике из тога доба. То потврђује да је ово у римско време било изузетно значајно и развијено подручје”, навео је Глишић.

Захваљујући подршци Министарства просвете и културе, Републичком заводу за заштиту културноисторијског наслеђа РС као и средствима које је пре две године обезбедила Влада РС, на чијем челу је тада био премијер Милорад Додик, обезбеђена су средства за наставак истраживања на овом локалитету.

„До изградње савременог музеја којим намеравамо заштити мозаике, артефакти, стеле и римски споменици су смештени у реконструисану школу у Црвици код Скелана која сада има улогу музеја. Преко 30 споменика је смештено као стална изложбена поставка, и након завршетка имовинско-правних односа, а процес је у току, на локалитету ’баба Анкина кућа’ биће извађено још 50 артефаката за које имамо доказе да их је депоновао Аустроугарски археолог Карло Пач приликом истраживања пре више од 100 година”, истакао је Драгић Глишић.


Коментари6
25b1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Новосађанин НС
@dva pitanja: Заиста је најпаметније да лингвистичка питања оставите лингвистима. Библијска имена и топоними се на различитим језицима различито пишу и изговарају. По вама би требало да се свуда у свету користи Абрахам уместо Аврам или Ибрахим (што је арапска форма истог имена), или Бартоломеј уместо Вартоломеј. А шта тек да кажемо за мноштво облика имена Јован - Иван, Џон, Јохан, Ђовани, Јан итд?
артиљерац артиљерац
@Два питања.На Васељенском Сабору у Цариграду (Истанбулу) 1924. године прихваћен је Календар нашег научника Милутина Миланковића.На жалост ниједна помесна Црква га није ставила у употребу,иако сви стручњаци признају да је то најпрецизнији календар икада направљен.Не примењује га ни СПЦ,на жалост. Што се тиче имена Витлејема,ту грешиш.И то много. Бетлехем,како ти кажеш,исправније је Бетлхем је АНГЛОСАКСОНСКИ изговор оригинала ВИТЛЕЈЕМ. Према томе,дабоме.Амери и Енглези погрешно изговарају,не ми.Sorry
посматрач овдашњи
Постоји могућност, да су мајстори из Скелана, правили мозаик у Витлејему, а то баца ново светло на овај целокупни простор. Писци Историје, некада напишу оно што им се свиди, а не оно што је било.
Jovan Dojic
@dva pitanja: U tom slucaju bih se ja zvao Johun, vi verovatno Nikolaos ili Markus. Kako bi bilo da vi ostavite pitanje jezika lingvistima a pitanje kalendara teolozima?
milana m
Nadam se da imaju cuvara muzeja i ugradjen sistem sigurnosnog obezbjedjenja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља