петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 15.12.2011. у 22:00 Александар Апостоловски

Фотографија као доказ „заборављеног геноцида”

Фотографија стигла у Србију захваљујући анонимном колекционару

Једна стара, црно-бела, избледела фотографија, на чијој полеђини је на немачком језику написано „Цигани копају свој гроб док становништво и војници гледају, Србија 1941. године”, сведочи о „заборављеном геноциду” – геноциду над Ромима, почињеном у Другом светском рату.

У питању је потресна фотографија која се први пут објављује и описује један од многобројних злочина над цивилима почињен на територији окупиране Србије, током крваве јесени 1941. године. Снимио ју је негде Србији непознати припадник Вермахта. Та фотографија недавно је доспела у нашу земљу у електронском облику, захваљујући ангажовању нашег сународника, колекционара који живи у иностранству.

– Сам потпис на фотографији говори о изопаченој потреби злочинаца да забележе своје недело – каже историчар Дејан Ристић, са којим разговарамо о геноциду почињеном над Ромима, поводом 16. децембра – Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Ристић наглашава да је наша потреба да се сећамо невино пострадалих заснована на људском саосећању, емпатији према великом броју појединаца који су трагично окончали живот између 1941. и 1945. године.У том контексту, геноцид над Ромима остао је донекле у сенци нашег колективног сећања услед неколико разлога, међу којима се посебно истиче ограничен број сачуваних историјских извора, архивских докумената, сведочења и фото-материјала.

– Стога је ова фотографија видан допринос очувању сећања на трагично настрадале Роме, али и својеврсни подстицај за систематско, стручно и континуирано истраживање „заборављеног геноцида”.

Повод за обележавање овог датума јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау, до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме Цигојнерлагер.

Заточени Роми потицали су са територија Немачке, као и из окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза.

– У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Цигојнерлагера налазио се злогласни „лекар” Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом.Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла – подсећа Ристић.

Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском  рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима, налазио се и велики број Рома.

Међутим, наглашава Ристић, страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату није било ограничено само на ова два трагична догађаја. Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст” у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу, само су нека од њих.

Систематско уништавање припадника ромског народаје геноцид који је као своју последицу имао страдање између 220.000 и 500.000 Рома који су потицали из више европских држава.

Међу њима су и безимени Роми са фотографије. Двојица њих ашовима копају раку, чекајући смртну пресуду. Хоће ли се, после 70 година, открити и остали детаљи њихове смрти?

Коментари0
e19aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља