четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 16.12.2011. у 22:00 А. Петровић

Атентат на Ђинђића – ко је шта знао

После атентата на премијера Ђинђића: скуп у влади Србије

„Феномен нечисте савести је опасна ствар и нико неће са мном делити одговорност за оно што је урадио или није урадио”, каже Жарко Кораћ, потпредседник у влади Зорана Ђинђића, који је после атентата био на челу Комисије за испитивање система обезбеђења покојног премијера.

– Гнушам се изјаве да је цела влада знала да ће Ђинђић бити убијен. Да ли сам за то можда знао и ја, или на пример Кори Удовички? Зашто Милорад Улемек Легија није писао мени него баш Велимиру Илићу? Тек за време ванредног стања сам сазнао за то писмо. Сада се и Илић и Човић позивају на разговоре са Ђинђићем, који не може да каже шта је било и како је било – рекао је Кораћ јуче за „Политику”.

Изјавом да је цела влада знала да ће премијер бити убијен, каже Кораћ, оптужује се 20 људи који „појма нису имали” и који би због такве изјаве могли да поднесу кривичну пријаву.

– То је блаћење људи који су дубоко ожалили смрт премијера и који су га волели и поштовали – додао је Жарко Кораћ.

Он је рекао да је кривична пријава против Велимира Илића и Небојше Човића „врло јасна” и нагласио да то није пријава адвоката Срђе Поповића, већ мајке и сестре Зорана Ђинђића.

Небојша Човић је јуче за „Политику” казао да се зна како се праве наслови у новинама:

– Рекао сам да смо сви знали да је угрожена безбедност премијера и целе владе. То сам рекао, а не оно што пише у наслову. Нека Кораћ каже до каквих информација је дошла комисија на чијем је челу био.

Жарко Кораћ упућује и на изјаве сведока сарадника у процесу оптуженима за атентат. Он каже да су потпуно подударне изјаве Дејана Миленковића Багзија и „оног који је ухапшен у Хрватској”.

Багзи је на суђењу рекао да је Човић знао да се спрема убиство премијера и да су организатори атентата имали његову подршку. Иако је био предложен као сведок, Човић никада није био позван на суђење у Специјалном суду.

Он је 13. марта 2003. године, дан после атентата, именован за вршиоца дужности председника Владе Србије и на тој функцији је остао до 17. марта, када функцију вршиоца дужности премијера преузима Жарко Кораћ, али само на два дана, до 18. марта, када је за председника владе изабран Зоран Живковић.

Небојша Човић је, као потпредседник владе, 12. марта 2003. године саопштио грађанима Србије да је Зоран Ђинђић подлегао повредама.

– Премијер је рањен у груди и стомак. Приликом пријема у Ургентни центар констатовано је да је без пулса, притиска и свести. Одмах је започета реанимација, а затим и сложена хируршка интервенција у којој су учествовале кардиохируршка и екипа стручњака за абдомен – рекао је Човић пред камерама, у присуству свих чланова владе.

Затим је саопштио одлуку владе да вршиоцу дужности председника Републике Србије упути захтев да уведе ванредно стање у земљи „јер су убиством премијера угрожени безбедност и уставни поредак, слобода грађана и рад државних органа”.

– Атентат на премијера Ђинђића је криминално дело и потпуно јасан покушај оних који су и претходних година убиствима покушавали да зауставе развој Србије и њену демократизацију, да промене ток историје и Србију поново изолују и претворе у царство група криминалаца. Начин извршења овог атентата је познат и уследио је посредно после покушаја атентата на аутопуту. У међувремену, покренута је опсежна истрага у земљи и иностранству која је ових дана резултирала хапшењима. Данашњи атентат се не може сагледати изван контекста ових догађаја. Влада Републике Србије учиниће све што је у њеној моћи да заштити мир и демократски поредак у Србији – гласило је саопштење владе које је прочитао Небојша Човић 12. марта после подне.

Писмо Милорада Улемека Легије, осуђеног на 40 година затвора за атентат, које се наводи у кривичној пријави против Небојше Човића и Велимира Илића, само је два-три пута узгред споменуто на суђењу оптуженима за убиство премијера, али том писму судско веће није придавало нарочиту пажњу.

Коментари11
c791d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Ratković
@N.Petrović,gospodine nisam nikakav istoričar,ali mi je poznato da su četiri CCCC bili na zastavama i grbovima srpskih država i prije više od 2000.godina.A što se tiče uporedbe sa nekim drugim zemljama,to nije dobro,jer je Srbija speccifična država,sa vlastitom kulturom,državnošću.vjerom,pismom,itd.ali da je,kako u prošlosti,tako i u sadašnjosti činjeno bezbroj ubistava i drugih zločina radi vlasti,moći i prestiža,to je tačno.I nikako se nebih složio ni sa kime ko iz toga ne izvlači ispravne pouke,i opšte korisne.Pozdrav,S.R.
Nenad Petrović:
@Slobodan Ratković: Kad bi ste bar malo poznavali istoriju videli biste da to o čemu govorite nije nikakva specifičnost pravoslavnih Srba, niti su oni po tome na prvom mestu.
milan drobac
Атентат на Ђинђића – ко је шта знао??? Ne treba biti ekspert nego samo analizirati snimak ubistva. po onome što je na zapadu pokazano,se tačno vidi snimak iz kojeg se može zaključiti da je kamera bila stacionirana (ne na ramenu).drogo po fokusu ista nije bila na ulici nego u objektu.znači samo treba znati ko je snimao i pitati ga od koga je dobio tip,pa nijde valda da je snimao ccn???
Слободан Арсић
Политичка позадина свакако постоји, па, зар "политика" није свуда и стално?! Али, када човек ишчите поново интервјуе покојног Ђинђића "Новостима" и Телевизији Бања Лука пред саму погибију, онда схвати да та политичка позадина није она коју би да нађу. Оба интервјуа из фебруара и марта 2003. су доступне на интернету.
Slobodan Ratković
Ubistva i sakaćenja u doba Nemanjića,ubistvo Karadjordja,ubistvo Obrenovića,ubistvo Miloševića,Djindjića i ko zna koga sve ne.ne priliči pravoslavnoj etici,kulturi i pogledima na čovjeka i svijet.A pošto je to tako,upitajmo se,koliko je zaista srpski narod istinski privržen hrišćanskom moralu i etici,i da li njegov pad u zlo i nesreću iko pokušava da zaustavi? Mutna matica nesreće i nemara gura srpski narod u propast.S.R.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља