субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Супермен је супер јер брзо чита

Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 18.12.2011. у 22:00
Борислав Станковић (Фото З. Кршљанин)

Малобројни могу да кажу да се умало нису родили у фирми у којој ће провести радни век. Била је то хиљаду деветсто педесет и нека, биоскопски мрак у Кинотеци, на платну „Одлука пред зору”, и трудови мајке Боре Станојевића, одакле ће се из истих стопа запутити у Железничку болницу. Отац Петар, сниматељ у „Звезда филму” и „Застава филму”, радио је у Кинотеци као стручњак за односе са телевизијом, и сина Борислава често је, касније, водио са собом у свет покретних слика. А Борина жеља целог живота била је да ради у Кинотеци. Завршио је београдски Факултет драмских уметности, потом и Музичку академију у Румунији. Постао филмски архивиста, данас управник Библиотеке Кинотеке. Однедавно и аутор графичке новеле инспирисане нитратним филмом „Капетан Нитрат”, што га чини првим стрипом који је финансирало наше Министарство културе.

– Кинотека је за мене била прави бајковити свет. Статисти су ми поклоњали мачеве и стреле из филмова, а ја као сваки мали радозналко упијао све око себе. Учио да мислим, читајући „Политикин забавник”, загњурен у стрипове и опчињен радиом – прича нам Борислав Станојевић.

Јасно се сећа тог времена пре покретних слика. Старих великих радио-апарата, лампаша, иза којих је залазио, и који су му доцније личиле на сцене из „Метрополиса” Фрица Ланга. Прислушкивао је у њему људе који се крећу. Слушао радио-драме, које је звао „филм минус слика”, уживао у звуцима и шумовима, тим претечама специјалних ефеката, и ако би затворио очи – видео би оно што треба да се види. Наслућивао је још тада галиматијас медија који ће изродити 21. век:Интернет, компјутерске игрице, дигиталне филмове. Суперхероји већ су летели у свету стрипа, кљукајући људе својим порукама и грађанском непослушношћу.

– Били смо васпитани тако да човек себе мора да превазиђе. Ако је снажан, није довољно снажан, ако је образован, мора да буде још образованији. И суперхероји, од принца Валијанта до Бетмена, стално су прекорачивали своје границе, не само као снажнији од других, већ због тога што су читали и учили. Моју генерацију више је импресионирала могућност Супермена да невероватном брзином чита књиге и да их меморише него његова сопствена брзина да путује између планета и галаксија. Двојни идентитет суперхероја, који од буце кога сви малтретирају, када стави маску постане херој, представљао је за нас оно ничеанско немирење са неправдом, као и борца за људске слободе у тоталитарном друштву – каже наш саговорник.

Његова идеја била је да осмисли суперхероја који ће радити за филмску архивистику. Првог „Капетан Нитрата” објавио је 1996. на стогодишњицу светског филма, нацртао је Синиша Радовић, другог, и сада актуелне, трећег и четвртог, Александар Сотировски. Намењен је свим људима које „нешто сврби на дну мозга”, али и онима којима ће можда изазвати ту „срамну болест мишљења”. Биће ту етичких и филозофских дилема, цитата од Св. Павла до Шекспира, феномени савременог доба, и догодовштина овог Капетана, сасвим модерног заштитника грађана.

– Нитратна или запаљива трака (нитроцелулоза је састојак барута) била је идеална да прикаже тадашњу слику света испред камере. То је била прва филмска трака, врло прозирна, и два и по пута боље резолуције него ова данашња. Чува се у бункеру испод земље, али знамо да ће се запалити једног дана, објашњава Станојевић и наглашава да Берлински филмски архив на посебан начин чува нитратне филмове, о чему ми, са нашим бункерима у Кошутњаку, 10. 000 филмова и најбоље очуваним копијама на свету, можемо само да сањамо. О таквим стварима треба, каже, да мисли држава, будући да ће свашта бити ако се филмови запале, а и то ће се десити једног дана.

– Од почетка рада Кинотеке, ми о томе пишемо српској држави. У Мексико ситију читава архива отишла је у ваздух, исто се десило у Француској. До сада смо имали срећу, и сви пожари били су локални. Наш Фестивал нитратног филма потпуно је безбедан, траке се стално премотавају, и пуштају само оне очуване.

Од 1996. Станојевић је управник Кинотекине библиотеке. Ту је 30.000 наслова, богат фонд новинских исечака, збирка домаћих и светских часописа. Долазе ту Швајцарци, Руси и Американци и пишу радове углавном о „црном таласу”. Запослених је двоје. Данска библиотека, мања од наше, има њих двадесет троје ...

– Неко дође у библиотеку и каже: Добар дан, ја сам редитељ, а ја му одговорим:Ниси, пријатељу, никада те нисам видео у Библиотеци Кинотеке, како ћеш ти бити редитељ! Овде су сате и сате провели:Макавејев, Павловић, Вучићевић, Туцаковић, Бокан, Пајкић... Срећем студенте који не читају баш много, а нарочито не воле књиге које имају више од 100 страна. А знања нам нису важна само због пуког меморисања. Није поента да је први српски филм направљен 1911. него да је први филм био „Карађорђе”, дечак који није допустио Турчину да га малтретира него извадио кубуру и убио га, иако је имао само 11 година. Ако нечему образовање треба да вас научи, то је ставу да можете да се побуните, да стварате критички однос према ономе што вас окружује. Да знате да има наде. Нису бајке истините зато што кажу да змајеви постоје, већ што показују да се змајеви могу победити.


Коментари0
b564e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља