среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Kраљ Петар и Француска

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 18.12.2011. у 22:00

Краљ Петар Први још живи у сећању Француза. У близини Јелисејских поља, у Авенији краља Петра 41, данас у подне, поводом обележавања стогодишњице званичне посете краља ослободиоца Француској, биће свечано постављена табла с рељефом на којој пише: „Краљ Петар Први од Србије (1903–1921). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске, модернизатор Србије, херој ослободилац. У част стогодишњице његове посете Француској (1911–2011)”.

Овај важан догађај је идеја др Душана Т. Батаковића, амбасадора Србије у Паризу и угледног историчара, доктора париске Сорбоне, који за „Политику” објашњава важност улоге Петра Првог Карађорђевића у билатералним односима између Србије и Француске. Батаковић је аутор више књига на француском језику које су цењени приручници на Сорбони и франкофонским универзитетима широм света.

Уз подршку председника општине Осмог париског арондисмана, Франсоа Лебела, спомен-плочу је, преко Друштва за неговање традиција Првог светског рата, израдио вајар Љубиша Манчић.

На наше питање да ли је јавности у Србији познат велики утицај који је краљ Петар имао на развој француско-српских односа и укупни углед Србије у Европи, амбасадор Батаковић одговара да је краљ Петар у Француској једино славно име из Србије пре 1918. године, познато не само елити, преко школа, војске, историографије и споменика. Попут великог споменика краљевима Петру и Александру на почетку Булоњске шуме у Паризу, подигнутог 1936, или спомен-обележја краљу Петру Првом, у Орлеану.

Откривање спомен-плоче краљу Петру подстаћи ће, свакако, сећања на тадашње присне односе. Какву је улогу имало његово учешће у француско-пруском рату и његово касније франкофилство, као владара Србије?

– У изгнанству од 1858. завршио је у Паризу престижну војну школу у Сен Сиру. Још као младић, млади кнез Петар (Пјер Кара), унук Карађорђев, ратовао је за Француску против Пруске 1870, истакавши се неустрашивошћу. Учествовао је затим и у босанском устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а по њему се данас зове Мркоњић Град у БиХ. Преводилац есеја Џ. С. Мила „О слободи”, кнез Петар је, по избору за краља Србије 1903, променио политички курс земље и ослонац, уместо у Аустрији, потражио у Русији и Француској – наглашава Батаковић.

Према његовим речима, Србија је деценијама пре 1903. била на злом гласу у Европи, по разним скандалима, пре свега у владарској кући Обреновића, а затим и државним ударима, укидању Устава, хапшењима и прогонима политичких противника.

– Када је 1903. сео на окрвављени трон, био је то још један у низу страшних скандала. Петар Први је постепено, као краљ демократа и бранилац слобода у парламентарној монархији, обновио пољуљани углед Србије. До краја активне владавине (јуна 1914, вршење краљевске дужности предао је сину, регенту Александру, оставши владар до смрти 1921), Петар Први доследно брани Устав, политичке слободе и парламентарну процедуру. Било је то, како је говорио Милан Грол, тада опозиционар, „Периклова ера Србије”, а коју историчари с правом зову „златно доба Србије”. Петар Први био је посебно цењен у Француској: због оданости демократији, својим саборцима и школским друговима, опирању германском империјализму и преобликовању аграрне Србије у оазу демократије на Балкану. Србија ће, као демократија у снажном културном успону, постати привлачно средиште јужнословенског окупљања – истиче амбасадор Србије у Француској, подсећајући како је француска штампа опширно јављала о свим његовим успесима.

– Краљ Петар је крајем 1911. у Паризу био дочекан са знатно већим почастима него што је то припадало краљевини нашега значаја, као предводник демократије и франкофилства на Балкану. Тада му је француски председник свечано уручио споменицу за учешће у француско-пруском рату, а масе су му одушевљено клицале. Француска је тада била светионик слободе, с политичким и културним престижом без премца – каже наш саговорник.

У Првом светском рату, указује амбасадор, херојски култ Петра Првогу Француској добио је још веће размере: његово храбрење војске на фронту пред Колубарску битку до повлачења кроз Албанију изазивале су дивљење, бројне написе, чак и поетске узлете, јер је краљ био симбол читаве мученичке Србије, тог „херојског савезника Француске“.


Коментари16
77cdf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мика Перић
Текст и истина о Француско - Српском пријатељству. На историју не треба гледати црно белим наочарима, јер у животу ништа није идеално. Све док су Срби бранили српске интересе било нам је боље. Када смо на милост и немилост препуштени Брозу и Кардељу Југославије је нестало. Прво формално, 1974 а затим и фактички 1991.
Петар Јовановић
Одличан текст. Честитке амбасадору Батаковићу на залагању и успеху да се обележи знаменита посета краља Петра из 1911. Француској, и листу Политика што прати промоцију наславнијих тренутака српске историје у Европи.
Marko Tijanic
Francuska je postala nas prijatelj tek onda kad je uvidela snagu srpskog vojnika, koji se sjajno borio na srpskom a kasnije i solunskom frontu. Sto se tice granata, Francuzi nisu proizvodili vise taj kalibar kakav je nama trebao pa su nam poslali bilo sta sto bi pomoglo vojsci. Te granate su sve bile iskoristene i to nam je pomoglo da obijemo Kolubarsku bitku. Na Krf su nas jedino prevozili francuski brodovi iako ih je bilo manje od Italijanskih. Italijani to naravno nisu hteli zbog pretenzija Srbije na Dalmaciju. Tek je ultimatumom ruskog cara i ona se ukljucila.O podrsci na Krvu ne treba trositi reci. Zbrinuli su svu decu i iskolovali ih u najprestiznijim skolama. Solunski front je probijen zahvaljujuci srpsko/francuskom zalaganju. Posle rata smo imali najbolje odnose a Francuzi su posredovali da ne dodje do sukoba izmedju nas i Rumuna oko Banata. Uz njihovo zalaganje stvorena je Mala Antanta. U II sv. ratu su pali pre nas pa nam je pomoc sa te strane izostala. Eto toliko...
ZIVORAD Boskovic
G-sn. Bbranko Mariikovic, i Jagodinac su potpuno u pravu ,i vecina nas Srba casnih i neiskvarenih znamo tu jedinu istinu.Velika Francuska se tesko ogresila on malenu Srbiju, i onda kada je sa kasnjenjem poslala ladje da spasu ostatke ostataka Srpske vojske ,kako napisa veliki Ruski car Nikolaj ili Rusija istupa iz pakta,i kada posle rata goloj i jadnoj Srbiji i pertle naplatise.Verujem u sve sto mnogi napred dadose komentare.Hvala velikoj Francuskoj ali njena pomoc nam se uvek obila o glavu.Sve ovo potvrdjuje i serija humora na tv. za vreme hitlerove vladavine u istoj kako su ziveli u drugom sv. ratu. Opasuljimo se Srbi vec jednom.
pop jovanovic
Kralj Petar Prvi od Srbije je bio Kralj Srbije u kojoj nisu postojale pokrajine Pod strahovladom diktatora Josipa i negove Srpsko Komunisticke bratije izgubili smo Kosovo a kako stvari stoje mozda i Vijvodinu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља