Скромном, отменом и надасве радосном свечаности, Музеј Николе Тесле је у петак обележио 59 година од оснивања. Када ова установа, јединствена у свету, буде обележавала шест деценија постојања, коначно ће и целокупна заоставштина Николе Тесле у депоима овог музеја бити чувана и заштићена на најбољи могући начин, а богата грађа биће доступна истраживачима из целог света.
Зато је у петак и званично покренута шира акција да целокупна Теслина заоставштина буде дефинисана као културно добро од изузетног значаја, а не само његова лична архива која тај статус ужива од 2005. године. Она је, иначе, 2003. увршћена у Унесков регистар ,,Памћење света”, што подразумева двоструку обавезу –да се Теслина архива чува на најбољи могући начин и да се што већем броју корисника омогући увид у Теслина документа.
Малобројна екипа запослених у овој установи, чијим радом од 2005. руководи Владимир Јеленковић, с разлогом је поносна на оно што је учинила током протеклих година.
Документи из Теслине заоставштине су дигитализовани, развијена је разграната издавачка делатност, постављено је, рачунајући и две овогодишње, чак дванаест изложбених поставки. С њима је музеј обишао многе земље на четири континента, градове у Србији и у региону, и привукао пажњу стотина хиљада посетилаца. Изложбу о Тесли у чикашком Музеју науке и индустрије, највећој установи овог типа у свету, за десетак дана је протеклог јула видело више од 30.000 посетилаца.
Сталну музејску поставку у Београду и ове године ће видети око 25.000 људи, пре свега младих који долазе у овај храм са свих страна света.
Упоредо је музеј, без прекида рада, протеклих година реконструисан, а посебна пажња је поклоњена планској и систематској заштити Теслине заоставштине. Оформљен је и засебан заштитарско-радни блок који је прошлог петка представљен јавности.
У њему су специјално дизајниране коморе и у њих је већ пребачен велики део Теслине заоставштине. Различити материјали (хартија, фотографије, стаклене плоче, текстил, хемикалије, инструменти, предмети и друго) диктирали су потребу да сваки од њих буде чуван у тим коморама под засебним, оптималним микроклиматским условима.
Да би се одговорило на тај сложени заштитарски изазов, у музеју је развијен посебан уређај који у коморама обезбеђује потребне микроклиматске услове, а срце тог уређаја је Теслина модификована ваздушна пумпа (вентилатор), изум који није ни заштитио патентом.
Током давне 1983. и 1984. имао сам задовољство да се у музеју срећем с професором др Вељком Кораћем, који се дужности директора прихватио 5. децембра 1952. године, када је Музеј Николе Тесле основан одлуком владе ФНРЈ. Професор је говорио да музејски фонд треба сачувати по сваку цену и да ће доћи време када ће музеј засветлети светским сјајем.
Током три деценије руковођења музејом, др Кораћ је од разних насртаја одбранио музејске фондове, укључујући и сложено надмудривање с најмоћнијих тајним службама из времена хладног рата. Колико је то прегнуће било важно, показано је ових дана, пошто светски сјај Музеја Николе Тесле, у шта је био уверен Кораћ, постаје стварност.
--------------------------------------------------------------------------
Ексклузивни новогодишњи календар за читаоце ,,Политике”
У оквиру рођенданске свечаности отворена је изложба ,,Честитке Тесли”. На њој је, као што је ,,Политика” већ обавестила, први пут јавности приказан избор илустрованих честитки, писама и телеграма упућених Николи Тесли поводом Нове године, Божића, Ускрса, рођендана, имендана, прослава годишњица или у неким другим поводима.
У сарадњи са Музејом Никола Тесла, ,,Политика” ће своје читаоце 27. децембра обрадовати јединственим поклоном, новогодишњим календаром у коме ће бити ексклузивно објављено 16 новогодшњих и божићних честитки упућених Тесли између 1890. и 1942. године. Захваљујући тим драгоценим сведочанствима, читаоци ће моћи из још једног, до сада непознатог угла, да осмотре Николу Теслу и његово дело.
