субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:30

Невероватне приче крију се на тајној локацији

Аутор: Јелена Стевановићчетвртак, 04.01.2007. у 22:55
Сигурна кућа (Фото Л. Вулетић)

Станови на скривеним локацијама у Београду у којима су смештене жртве породичног насиља крију невероватне приче. Судбине појединих штићеница припадају најтежем реалистичком жанру, и биле би добра прича за филм, али у стварности више личе на дело изопаченог ума, него на рукопис врсног сценаристе. Иза добро закључаних врата једну собу дели више жена са децом. Имају домаћицу у кући и редовно се чују са канцеларијом Саветовалишта за борбу против насиља у породици. И док у тајним скровиштима клинци упознавају нове другаре, а њихове мајке први пут отворено препричавају своје муке, у Саветовалишту непрестано звоне телефони. Остављени мужеви зову, прете, издиру се, па на крају и плачу, моле и тако у круг. Све због насиља над женама, константе српског друштва.

– У Склоништу сам од 13. децембра са четворогодишњим сином Филипом. Искрали смо се из куће ноћу, искористивши прилику кад је мој невенчани супруг отрчао до аута да потегне из флаше и поврати снагу како би наставио да нас малтретира. Отишла сам да преспавам код сестре, а ујутру сам одмах дошла овде. То је била права одлука, јер кад сам раније одлазила код неке од мојих сестара он би ме пронализио и враћао кући. Бивао би насилан чак и према мојим сестрама и зетовима, а ако му то не би упалило, мењао је тактику и жалио се да му није добро и да не може без мене. Увек сам попуштала … до сада. Немам више снаге да поднесем његову психу. Ни ударце песницима у груди, главу, шутирање, погрдне називе, псовање до зоре –  прича четрдесетједногодишња В. П. из Београда која је мир од мужа насилника после шест година пронашла под кровом Саветовалишта за борбу против насиља у породици.

Њој је ово већ друго кобно искуство заједничког живота. Двапут је пала на истом тесту званом брак са алкохоличарем, силеџијом и посесивцем. В. П. се први пут удала са 18 година из сиромашне породице. Из села у околини Шапца прво је отишла у Швајцарску где је радила као бебиситерка, да би се после три године вратила у земљу.

– Венчала сам се убрзо по повратку. На жалост, испоставило се да је мој први муж био алкохоличар. Његова рођака ми је открила да он држи и по десет пивских флаша поред кревета. Одмах је показао своје право лице. Тукао ме је и кад сам била у седмом месецу трудноће. Тада сам га први пут напустила, али сам се на наговор његове мајке вратила у заједнички стан. Није било ништа боље, није ми дозвољавао да радим после порођаја. На његову несрећу, а моју срећу, доживео је саобраћајку и отишао на боловање. Не бисмо преживели да и ја нисам почела да радим. Тако сам дошла до свог динара – наставља.

Наша саговорница је родила и друго дете у нади да ће бес љубоморног мука ослабити с годинама заједничког живота. Наивно. Нису излазили. Да ли су ишли на море? "Хоћеш да те сви гледају голу?" било је јасно објашњење зашто нису. Њен супруг се чак посвађао и са комшијама и колегама који су им долазили на врата јер је претпостављао да су навраћали само због ње.

– Нисам чак посећивала ни своје родитеље. Деца су гледала како се свађамо и старије је почело да трпи јаке болове у желуцу, а млађа да замуцкује. Дешавало се да њих у налету сруши на под да би дошао до мене. Тек када ми је тата умро, коначно ми је синуло да мој живот узалуд пролази и тада смо се дефинитивно разишли.

Иако годинама нису живели заједно, званично су се развели тек 2000. године када је В. П. већ родила прво дете са другим човеком. Да би њен први супруг потписао папире за развод и како дете не би носило његово презиме, она је морала да му препусти обе старије ћерке. Оне су живеле са оцем, а несрећној мајци је у наручју остао син Ђорђе, болесна беба са тешким оштећењем мозга. Као да су више силе испробавале дебљину њених живаца, па су се њени проблеми умножавали. У болници дете са хидроцефалусом, у кући свекар и свекрва који је терају на улицу и проклињу њено дете.

– Превремено сам га родила у седмом месецу. За шест месеци колико сам са дететом била на Институту, мој муж је само једном дошао да нас посети. Породица мог мужа је називали нашег сина "обележеним" зато што је рођен са маном. У таквој средини није ни чудо што је и мој други муж почео да пије. А кад сам изашла са дететом из болнице, претио ми је да ће са болесним дететом скочити са деветог спрата.

Овакве сцене су јој биле довољне да оде, али не и да заувек напусти  силеџију. Болесном детету није било спаса, а штићеница Саветовалишта је одлучила да и поред свега роди још једно дете.

– Клео се у мртвог Ђолета да неће више пити и да ме неће малтертирати само ако поново родим. У мени се јавио инстикт да поново држим дете у рукама, јер сам болесног сина гајила 22 месеца. Тако сам на свет донела Филипа, али ништа није помогло. Ноћу је будио дете само да би му причао  да сам ја лоша мајка, да ћу га оставити као што сам оставила и старију децу. "Ти си крава, а твоје ћерке су наркоманке", урлао је. Петнаест дана пре него што сам отишла он ми је претио ножевима и тада је долазила и полиција. Када ми је запретио у ноћи између 12. и 13. децембра, нисам више могла да ризикујем и за пет минута сам се спаковала.

Од тада је у Прихватилишту. Два пута недељно може да разговара са психологом који посећује све жене. До сада јој нико није веровао кроз шта пролази. Чак су и њене рођене сестре биле сумњичаве, а лекарима никад није показивала повреде због стида. "Нисам се жалила јер ме је било срам шта сам себи дозволила", каже В. П. Пракса Саветовалишта је да жртве насиље збрине на три месеца, а после тога се жене углавном снађу, добију посао и уселе се у изнајмљене собе. Изградњом Сигурне женске куће све оне ће бити смештене на једном месту.

– Због овога сам узела одмор, али ћу после празника морати на боловање, док се нас двоје не снађемо. Наћи ћемо стан, што јефтинији, уписаћу дете у вртић. Придружиће нам се и моје две ћерке из првог брака, Јелена (21) и Јована (16) које живе са својим оцем већ седам година. Нећу мењати посао, али ћу тражити да ме преместе на другу локацију, пошто моја фирма има више седишта у граду. Гледаћу и да стан буде негде далеко од краја који мој муж познаје. Овде се осећам сигурно, иако ми стижу претеће поруке. Заштићена сам и окружена сапатницама које ми верују. Довољно сам грешила и узалуд опраштала. Од сада нећу дозволити ниједном мушкарцу да ме повреди – сигурна је В. П.


Коментари0
15251
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља