понедељак, 20.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:56

Дворци без господара

Аутор: Коста Рајевићпетак, 05.01.2007. у 18:16
Дворац Марцибањи – Карачоњи у Сремској Каменици (фото К. Рајевић)

НОВИ САД – Уз фрушкогорске манастире, велелепни дворци бивших велепоседника, породица Дунђерски, Стратимировић, Шпицер, Ковач, Ингус, Марцибањи – Карачоњи, могли би бити мамац за туристе који долазе у Војводину. Истакнуто је то лане на многим скуповима туристичких посленика у покрајини, али се од реторике даље није одмакло. Туристи у Војводину долазе и пролазе, а на прсте се могу набројати они који сврате да обиђу неки од чувених летњиковаца војвођанске властеле у 19. и 20. веку.

Покрајински Завод за заштиту споменика културе урадио је пре две године запажену културно-историјску студију двораца Војводине. Аутор пројекта академик Војислав Д. Девић обишао је све бивше летњиковце војвођанских велепоседника и племића, саграђене углавном у последња два века. Затечено стање ових архетипских објеката, грађених различитим стиловима – од барока до сецесије, није никога оставило равнодушним. У међувремену, због евидентног пропадања и небриге, њихов положај се још више погоршао.

– Већина од преко 40 двораца у Војводини, услед недомаћинског газдовања и неодговарајућег одржавања, у очајном је стању – каже Наташа Павловић, стручни сарадник у Туристичком савезу Војводине.

– Огромно градитељско наслеђе пропада наочиглед свих нас. Мало шта се, нажалост, предузима да се дворци који имају не само историјску, већ и градитељску вредност, адекватно заштите и сачувају.

Ретки су заиста дворци који би, онако како сада изгледају, могли да послуже за туристичку промоцију. Изузетак је само дворац Фантаст код Бечеја. Ово велелепно здање чувеног велепоседника Богдана Дунђерског, изграђено почетком 20. века, један је од најбоље очуваних објеката ове врсте у Војводини. Дворац је преуређен у хотел који је име добио по чувеном коњу Фантасту, најбољем изданку ергеле Дунђерски, која је са 1.400 коња тада била највећа у Краљевини Југославији. Уз хотел се налазе мало језеро, мини-хиподром, спортски терени, стазе за шетњу...

Како дворац из половине 19. века може бити од велике користи може се видети у Кулпину. Бивши летњиковац племићке породице Стратимировић, па затим Дунђерски, претворен је у јединствен Пољопривредни музеј. Дворац се добро одржава, а у њему се често приређују изложбе, песничке вечери, представе путујућих позоришних група... Ове године (2007), у септембру, у њему ће се одржати Светски конгрес пољопривредних музеја.

Некадашњи летњиковац племићке породице Марцибањи де Пухо, касније у поседу велепоседника Лајоша Карачоњија, на Дунаву, у Сремској Каменици, такође се налази у добром стању. Дворац је сада у поседу ЈП "Војводинаводе", а у њему је смештен комплетан документациони центар о водама.

Многи дворци расути широм Војводине, нажалост, имају тужну судбину. Стари дворац Шлос у Голубинцима, у коме је једно време боравио и вожд Карађорђе Петровић, препуштен је на милост и немилост времену. Разваљен, голих зидова, без прозора и врата, делује заиста тужно и ружно. Дворац породице Ингус у Хајдукову дат је у закуп једном приватном предузећу, а у Риђици некадашњи летњиковац грофа Имра Ковача претворен је у сеоску месну канцеларију. У појединим дворцима (Футог, Растина, Темерин) налазе се основне и средње школе, а у неки (Бочар, Стари  Лец) служе као болнице за смештај душевно оболелих лица.

Тужна судбина задесила је и дворац некадашњих власника Цементаре, породице Шпицер код Беочина. Ова необична грађевина која, како кажу стручњаци, "у архитектонском културном наслеђу Војводине репрезентује јединствен пример еклектичне архитектуре", зарасла је у коров и о њој нико не брине. Поред тога, многе дворце, земљорадничке задруге и комбинати користе за канцеларије, а у некад резиденцијалном објекту породице Карачоњи у Новом Милошеву сместила се хемијска индустрија "Хином"!

У покрајинском Заводу за заштиту споменика културе кажу да они нису овлашћени да воде бригу о власничком статусу двораца, нити имају средства за њихово одржавање.

– Све док не буду решени имовинско правни односи бивших власника, односно њихових потомака и садашњих корисника дворци ће бити у стању оваквом каквом јесу. За њихову ревитализацију и туристичку промоцију потребна су велика средства, али у државним фондовима за њих нема пара, јер се не зна чији су и ко ће им сутра бити господар – каже Душан Видак, помоћник директора Туристичке организације Војводине.

Заиста би била велика штета да се дворци, као грађевинско и историјско наслеђе којим се ретко која држава у Европи може похвалити, до краја препусте зубу времена. Промена статуса и намене бивших летњиковаца сигурно би допринела да се очувају као културно добро и буду, како рече академик Девић, наш историјски излог пред туристима који долазе у Војводину.

Коментари0
9371a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља