среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:48

Актови Петра Добровића

Аутор: Б. Лијескићуторак, 20.12.2011. у 22:00
Слика са изложбе „Акт у сликарству Петра Добровића”

Иако је Петар Добровић (1890–1942), чувени српски сликар, познат по портретима и пејзажима, публика ће овог пута моћи да упозна његове актове као и један аутоакт који готово да никад до сада није био представљен нашој јавности у Београду у простору Галерије која носи уметниково име (Улица краља Петра 36/ IV).

На изложби под називом „Акт у сликарству Петра Добровића”, ауторке и историчарке уметности мр Рајке Бошковић, вишег кустоса Музеја савременe уметности у Београду, која се отвара сутра у 19 часова, биће представљено у наредној години дана 21 Добровићево дело у разноврсним техникама (уља на платну, пастела, акварела, темпера, гвашева и цртежа) из различитих стваралачких периода. Рајка Бошковић је за „Политику” објаснила концепт поставке:

– У времену у коме смо непрекидно и бесомучно затрпани скаредним приказима наготе људског тела, и у штампаним и у електронским медијима, циљ ове изложбе је да предочи и укаже на уметничко виђење и представљање нагости, кроз једно поетизовано схватање нагости – као чедности и непатворене чистоте исконског постојања људског бића. Идеја изложбе је проистекла из схватања нагости као природног (и првобитног) стања човека, без (наслага) одеће, имајући у виду да је превасходна намена одеће, кроз историју људске цивилизације, као заштита од хладноће (или топлоте), често постајала одраз гордости, разметљивости и сујете – као показатељ друштвеног статуса. Појављивање нагог тела је данас често и у уметности срачунато више на шок, а не на уметничко тумачење нагости.

– Изложба је осмишљена у седам целина. Првом се предочава „Нагост као феномен“ , док други сегмент следи митолошке теме као подстицај приказивања акта. Посебност је Добровића у томе што је између осталог сликао и аутоакт. Кроз историју уметности то је била реткост. Како истиче Бошковићева, за разлику од Дирера, који је у стању изнурености након болести приказивао сопствено наго тело, Добровић у пуној зрелости (у 44. години) приказује себе са самодивљењем према свом телу, слично данашњим билдерима. Трећи сегмент, под називом „Акт као полазиште за експресивни израз”, прати зрели период, у оквиру ког су приказани актови који су третирани на исти, експресионистички начин, као и позадина иза њих. У делу под називом „Слика у слици” радови су у којима Добровић слика мртву природу са актом Модиљанија у позадини или цвеће са скулптуром Ристе Стијовића. Сегмент под називом „Интимистички сижеи” обухвата актове из последњег периода, у коме уметник слика нага, углавном женска тела, која су као случајно „затечена“ у свом свакодневном, интимном простору. У серији цртежа под називом „Кубистички одјеци” сва пажња уметника усмерена је на однос маса. Изложба се завршава целином под називом „Смисао и значење акта”, у коме се, и сликом и пропратним текстом, указује на то да акт, као истинско уметничко дело, пре свега побуђује племенитост у доживљају лепоте нагог тела. Сажетим текстовима који се налазе на зиду, који чине саставни део изложбе, Бошковићева упућује на основне идеје сваког сегмента изложбе, чиме изложба добија још једну димензију сагледавања феномена нагости.

Како сазнајемо, током наредне године биће објављен и каталог који ће представити све актове Петра Добровића (око 40 слика и неколико стотина цртежа), поводом обележавања 75 година оснивања ФЛУ, јер је сликар био један од оснивача ове институције. Галерија Петра Добровића је отворена петком, суботом и недељом од 10 до 17 часова, током наредног периода биће организована стручна вођења кроз изложбу, а улаз је бесплатан.


Коментари0
0cac4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља