уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Самохрани родитељ – један, али злата вредан

Аутор: Катарина Ђорђевићсреда, 21.12.2011. у 22:00
Љубав родитеља ништа не може да замени (Фото Богдан Педовић)

Тридесетогодишња Сања М. с тугом констатује да је на болнији начин сазнала да се бајке које почињу са „и живели су срећно и задовољно” не завршавају увек сребрном или златном „свадбом”, већ понекад чине саставни део бракоразводне статистике. Период велике љубави заменило је велико разочарање, а брачну слогу замениле су свађе око новца, живота у заједници и различитих погледа на васпитање детета. Након четири године брака Сања и њен супруг су се разишли, старатељство над кћерком Нином припало је мајци, а судбина је хтела да њен (бивши) супруг први пронађе нову срећу и добије близанце у новом браку, што је у великој мери смањило алиментацију коју даје за своје прво дете.  

Сања већ две године са својом кћерком живи у бившој девојачкој собици у родитељском стану и каже да упркос њиховој великој подршци осећа велики терет самохраног родитељства.

– Одговорност за њено васпитање је искључиво моја и због тога је страх од погрешних одлука већи. С обзиром на то да је моја плата мала, а алиментација симболична, тужна сам зато што не могу својој девојчици да приуштим многе ствари које чине нормални део детињства. Иако Нина није размажено дете, њени прохтеви ће бити све већи како буде расла, а ја ћу моћи све мање да јој пружим. Па ипак, најтеже ми пада самоћа и питање зашто тата није с нама – искрено прича Сања М.   

Истраживање под називом „Један али злата вредан”, које је у Београду реализовала Невладина организација „Иницијатива за развој и сарадњу” на узорку од 87 самохраних родитеља деце из шест врачарских основних школа, показало је да просечна примања по члану самохраног домаћинства износе нешто око 15.000 динaрa – када се одбију режије за стан. Алиментација коју они добијају махом је симболична, нередовна или уопште није изражена у новцу, већ други родитељ повремено купује „крупније” одевне предмете детету. Самохрани родитељи који су учествовали у овом истраживању признали су да им највећу главобољу проузрокују економски проблеми, а потом и организационе тешкоће око чувања малишана, јер се радно време родитеља не поклапа са одласком и враћањем малишана из школа.

Спомена Милачић, психолог и координатор пројекта „Један али злата вредан”, каже да већина самохраних родитеља каже да им највећи проблем задаје друштвена атмосфера у којој одгајају дете и средина која нема благонаклон став према „сингл” родитељству.   

– Стиче се утисак да је друштвено најприхватљивија самохраност настала услед смрти брачног друга, следи самохраност везана за развод, а најмање је прихватљиво потпуно одсуство брачног партнера. Ове предрасуде у потпуности одражавају економски статус породице – деца из породица које су изгубиле оца/мајку најчешће примају његову пензију, деца из разведених породица добијају нешто нижу и нередовнију алиментацију, док деца „са цртом” у крштеници (која значи да је отац „непознат”) нису ни на који начин допунски збринута од шире заједнице – истиче Спомена Милачић.

У нашој земљи не постоје јединствени подаци о броју родитеља који сами одгајају своје дете – док подаци Републичког завода за статистику говоре да готово свака пета жена одлази на порођај без бурме, статистика центара за социјални рад говори да у Србији има око 56.000 самохраних родитеља. Процене стручњака говоре да је бар свака шеста или седма породица у Србији монопарентна, а узроци овакве статистике су бројни – почев од бројних ратова у региону, преко повећане стопе развода, повећане смртности родитеља због пораста малигних и кардиоваскуларних болести, али и приметног повећања самохраности „по избору”, односно жена које планирају трудноћу без партнера.  

----------------------------------------------

Нису подржани као социјална категорија

Наша саговорница истиче да у правном поретку Србије нема посебног закона који би регулисао статус самохраног родитеља, а самохраност, сама по себи, није призната као социјална категорија нити подржана. Закон о раду омогућава самохраном родитељу детета предшколског узраста да одбије прековремени рад и рад недељом (што родитељи махом не чине из економских разлога), али не обавезује послодавца да радно време усклади са радом обданишта и дневног боравка. Самохраност се узима у обзир при упису у вртић и повлачи регресирање школског оброка – у комбинацији са фактором прихода.


Коментари16
827f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

petar matic
Sta znaci nerazumevanje sredine za samohrane roditelje nije mi jasno.Pa samohrani roditelj u nasem drustvu u vecini slucajeva je majka.One su te koje dobijaju starateljsvo nad decom i doticne u vecini slucajeva se ponasaju da su one vladari nad sopstvenom decom,a da pri tome ignorisu oceve,zabranjuju vidanje i svaki kontakt sa rodenim detetom,prave budale od njih,manipulisu i sa njima i sa decom kao da je to dete tasna koja se baca s mesta na mesto.Ocevi su samo da placaju alimentaciju,a za sve ostalo sto im pripada zakonom nikoga nije briga.I ne samo to.Koje traume deca prezivljavaju samo zbog bezobrazluka i tvrdoglavosti pojedinih mama....,prosto moze im se.Porodicni zakon pod hitno menjati,socijalne radnike godisnje proveravati,i imati uvid kako se deca dodeljuju majkama.Izgleda samo u zemlji Srbiji majke radaju samo za sebe dete.Da li se neko zapita kako je ocevima kada im neko otkine deo srca,a na to nema pravo.Ovo je moje licno iskustvo.Izvinjenje savesnim mamama i soc,radnicima.
социјални радник Беспрекорно користите своје речи
..."старатељство над кћерком припало је мајци" Требало би да као новинар беспекорно користитите своје речи... Када мајка каже "дете је припало мени", то је знак да третира дете као да је парче намештаја око којег се свађала са бившим мужем. Дете може да буде поверено мајци или оцу на заједничко, а чешће на самостално вршење родитељског права, и то из једноставног разлога _ што родитељи више неће да живе заједно, па да се установи где ће дете претежно становати. То не искључује права и обавезе оног другог родитеља ( најчешће оца) да своје дете издржава, да га виђа што редовније, да са својим дететом летује, зимује, да га васпитава, да му помаже у учењу, да га негује лкада ј.... И све то може добро да функционише ако родитељи престану да се препуцавају преко детета, да се свете једно другом. Често су деца много зрелија у од својих родитеља.у погледу чистих осећања, беспрекорног коришћења речи и понашања. Деца су прави анђели, док су неке мајке и неки очеви прави демони.
Hanza Razmišljajući
Mnogo je očeva koji bi svojoj deci bili staratelj ali raznorazne službe ( u kojjima su uglavnom žene ) im to ne dozvoljavaju, jer: "dete pripada majci" pa makar "majka" bila i dokazani alkoholičar ili šta drugo.
J. Ivcevic
Pisem opet da bih podcrtala cinjenicu da je nase drustvo nazadno, da je svaki samohrani roditelj, bilo kakvog materijalnog stanja, gradjanin druge kategorije u bukvalnom znacenju tih reci. Neko ko je manje-vise nevidljiv, samim tim i njegovi problemi. Tacno je neko pomenuo da neko ko zivi u tkz. klasicnoj porodici ne moze uopste da razume celu tu problematiku, upravo zato, jer nikave empatije, niti ikakavog minimalnog truda da se razume taj neki covek pored tebe koji zivi drugacije, jer sam podize svoje dete ili decu i ima veci teret, nema. Edukovati decu da budu sirih shvatanja, ma koliko to danas zvuci kao puki idealizam, je jedini izlaz. Cela ta nazadnost upada u istu korpu opsteg pristupa icemu i ikome ko je makar malo drugaciji, verujte mi na rec. Bice satro pristojni, ali vas u svoju kucu nece pozvati uvek i opusteno, kao sto bi udate i ozenjene. Meni je to stanje drustva porazavajuce. A partije niko pominjao nije. Life is a state of mind. Zivot je stanje uma.
дарко малић
Овде се намеће један веома једноставан одговор. Држава формира невладине организације које саверују мајке како да казне бивше мужеве за то што не живе са њима. Зашто су прихватиле старатељство над децом, зашто их нису повериле на чување очевима? Па зато што, у већини случајева се очекује да тај исти грозни бивши муж издржава и бившу жену, а не само децу. У највећем броју случајева за које ја знам баш то је разлог проблема. Једноставно нека дају децу очевима и реше тај проблем.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља