Пи­ше и об­ја­вљу­је про­зу за де­цу и од­ра­сле, сце­на­ри­ја, ра­дио дра­ме, мо­но­дра­ме, књи­жев­не при­ка­зе, есе­је. За­сту­пље­на у чи­тан­ка­ма и ан­то­ло­ги­ја­ма, Ли­ди­ја Ни­ко­лић је до­бит­ник на­гра­де деч­јег жи­ри­ја „До­си­теј”. Аутор је збир­ки при­ча за нај­мла­ђе „Не­ћу ви­ше да ла­жем” и „Ани­но жи­во­тињ­ско цар­ство” и књи­га „Би­ти ни­чи­ји”, „Ду­ше ди­вље и са­мот­не” и не­дав­но об­ја­вље­не „Осе­ћа­ња. О. Се­ћа­ња.” о Мар­ги­ти Сте­фа­но­вић.

ДО­ГА­ЂАЈ ГО­ДИ­НЕ

Пам­ти­ћу ову је­сен по ра­стан­ку са зе­маљ­ским об­лич­јем бе­смрт­не Хе­ле­не Ре­бер­ни­шак.

ПЕ­СМА ИЛИ АЛ­БУМ ГО­ДИ­НЕ

Пр­ви ал­бум чу­де­сне Иза­бел Жо­фруа по­зна­те под умет­нич­ким име­ном Заз, ко­ји је об­ја­вљен про­шле го­ди­не, а нај­зад је и код нас у про­да­ји. У љуп­кој пе­ва­чи­ци са ули­ца Мон­мар­тра ви­де­ла сам, чим се по­ја­ви­ла, оте­ло­тво­ре­ње свог де­ти­њег сна. „Кад по­ра­стем”, го­во­ри­ла сам као ма­ла, „ја ћу сви­ра­ти и пе­ва­ти под про­зо­ри­ма, а љу­ди ће ба­ца­ти па­ре!”

КОН­ЦЕРТ ГО­ДИ­НЕ

Мла­ди зе­мун­ски хор „Ви­ва вокс” под ди­ри­гент­ском па­ли­цом Ја­сми­не Ло­врен оча­рао нас је 1. де­цем­бра из­у­зет­ним му­зич­ким спек­та­клом у „Са­ва цен­тру”. Сјај­на еки­па од 30 чла­но­ва при­ре­ди­ла је пу­бли­ци број­на из­не­на­ђе­ња, за­ко­ра­чив­ши зна­лач­ки у свет поп-рок му­зи­ке ко­ју об­ра­ђу­је и из­во­ди у соп­стве­ном аран­жма­ну без ин­стру­мен­тал­не прат­ње, ве­ру­ју­ћи у глас као нај­моћ­ни­ји ин­стру­мент.

РО­МАН ИЛИ КЊИ­ГА ГО­ДИ­НЕ

Ве­ли­ки мај­сто­ри пи­са­не ре­чи и бор­ци про­тив за­бо­ра­ва Пе­тар – Пе­ца По­по­вић и Ми­хај­ло Пан­тић ове­ко­ве­чи­ли су у књи­зи „Би­ти ро­кен­рол” све оне ко­је смо „по­ди­гли на ве­ша­ла сла­ве”. У вре­ме прог­на­них осе­ћа­ња, као и се­ћа­ња, сме­ло су отво­ри­ли сва­ко сво­ју ку­ти­ју са успо­ме­на­ма и по­зва­ли нас да за­ви­ри­мо у њих. С ве­ли­ким за­до­вољ­ством, то смо и учи­ни­ли!

ПО­ЗО­РИ­ШНА ПРЕД­СТА­ВА

Пле­сна хип­хоп пред­ста­ва „Ми де­ца са ста­ни­це Zoo” ко­ре­о­гра­фа Ане Узе­лац и Пле­сног клу­ба „Elyte” пре­ми­јер­но је из­ве­де­на у По­зо­ри­шту „Бо­шко Бу­ха”, а за­тим и на дру­гим бе­о­град­ским сце­на­ма. По­тре­сну при­чу о стра­хо­та­ма хе­ро­ин­ске за­ви­сно­сти опи­са­ним у исто­и­ме­ној књи­зи мла­ди ен­ту­зи­ја­сти ис­при­ча­ли су је­зи­ком му­зи­ке и пле­са, до­ка­зу­ју­ћи да је го­вор те­ла че­сто моћ­ни­ји од ре­чи.

ФИЛМ ГО­ДИ­НЕ

У ауто­би­о­граф­ском фил­му ре­ди­те­ља Ми­ло­ша – Ми­ше Ра­ди­во­је­ви­ћа „Ка­ко су ме укра­ли Нем­ци” као про­ду­цент и из­ван­ред­ни ту­мач глав­не уло­ге по­ја­вио се Све­то­зар Цвет­ко­вић. Оп­чи­ње­ни реч­ју, сли­ком и му­зи­ком, са су­за­ма и се­том пра­ти­мо при­чу о де­тињ­ству, љу­ба­ви и сло­бо­ди ко­ја још јед­ном по­твр­ђу­је Вор­дсвор­тов стих „Де­те је отац чо­ве­ка”.

ШТА ЋЕ ОБЕ­ЛЕ­ЖИ­ТИ 2012.

Бор­ба за оп­ста­нак, у свим ви­до­ви­ма... Тра­га­ње за на­чи­ни­ма да са­чу­ва­мо оно што је нај­дра­го­це­ни­је: жи­вот, здра­вље, зе­мљу, по­ро­ди­цу, при­ја­тељ­ство, по­сао, при­ро­ду, умет­ност, мир, љу­бав... А пре све­га ду­шу...