уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Наличје тишине код Пикасове завесе

Аутор: Марија Ђорђевићпетак, 23.12.2011. у 22:00

Изложбу нашег сликара Владимира Величковића, академика, носиоца француског Ордена витеза легије части, која је недавно отворена у Музеју савремене уметности у Тулузу, видело је само у једном дану 2.600 посетилаца! Било је то пријатно изненађење и за запослене у овој институцији чији је простор некада припадао кланици, а онда вештом руком архитеката претворен у музејско здање. Владимир Величковић је ових дана боравио у Београду поводом додељивања награде из Фонда „Владимир Величковић” за најбољи цртеж младим ствараоцима, у сарадњи са галеријом „Хаос”.

Величковићева изложба у Тулузу названа је „Наличје тишине”.

У Тулузу сте представили ретроспективу која је компонована на специфичан начин. О чему је реч?

То није класична ретроспектива у смислу хронолошког ређања радова, него је и специфичност самог простора условила тематску организацију мојих радова. То значи да је у оквиру сваке теме направљена хронологија. На пример, тема која се појавила шездесетих година, актуелизовала се деведесетих са свим могућим разликама које су се између тих деценија догодиле. Најстарија слика је из 1958. године. Циклуси су распоређени по салама.

У једној сали су „Распећа”, потом део који се зове „Порекло”, а односи се на радове повезане са темом рађања. Следи тематски циклус фигуре у покрету и тела на ивици смрти. Ту су и велики формати које посебно волим , а то су слике и цртежи са елементима атласа. Постоје три простора са темом ништавила, са главама које сам сликао још шездесетих година, а онда су током деценија доживеле трансформацију. И постоји велика сала са темом пожара који заправо припадају „Ништавилу”.

Занимљиво је да је Музеј савремене уметности у Тулузу настао од некадашње кланице. Као сте Ви доживели тај простор?

После изложбе сам добио много коментара да је простор баш као за мене прављен! Заиста је фасцинантан музеј, на око 3.000 метара квадратних, са сталном поставком на првом спрату.

Поводом моје изложбе изнесена је завеса коју је Пикасо правио за позоришни комад Ромена Ролана „14. јули” 1936. године. Она је изнесена из фундуса Музеја, а онда се испоставило да су се моје слике и цртежи и тематски и хроматски савршено уклопили, као да сам их правио према тој завеси.

Како сте се осећали када сте се „суочили” са оним што сте створили током свих ових година?

Није једноставно погледати се „очи у очи” са оним што сте у животу радили. Може бити стресно и забрињавајуће то да ли сте на висини тог поверења које вам је указано. Изложбу сам припремао од фебруара ове године. У почетку је било речи само о ретроспективи цртежа, али у разговору са комесарком изложбе и директором музеја искристалисала се прича о тематском обрађивању тог занимљивог простора, као и о представљању односа између мојих цртежа и слика.Месецима сам радио, распоређивао, правио макете, схватио да су ми неки радови заувек и нестали. Све је то један испит и увек има сумње да ли сте изабрали праву ствар. Могу да кажем да сам се на крају ипак осећао као да сам положио испит пред самим собом.

Ове године изабрали сте троје младих уметника који су по мишљењу жирија урадили најбоље цртеже и добиће награду из фонда који сте основали. Какав је Ваш утисак након свих пристиглих радова на конкурс?

Не мислим да је ниво опао, чини ми се да смо одржали висок квалитет. Од троје уметника које смо изабрали, двоје – Симонида Радоњић и Вук Вучковић су равноправни, а Немања Николић је добио специјалну награду. Он је реализовао видео-рад на бази цртежа. Намера жирија и фонда и јесте да не ограничимо критеријум на стриктно класичан цртеж.

У једној анкети пре две године рекли сте да вам је утисак године то што не раде два главна музеја у Београду. Да ли је то утисак и сада?

Могло би се рећи да јесте. Био сам у комисији за избор пројекта Владимира Лојанице, али видим да то све иде доста споро. Знамо да је криза, да је за културу тешко у таквим ситуацијама издвајати, али нису то тако велики буџети који не могу да буду обезбеђени. У жирирању је тада учествовао и Небојша Брадић и речено је да ће новац за Народни музеј бити издвојен од продаје „Телекома”. Као што знамо до те продаје није ни дошло. Помишљам да би можда уродио плодом неки апел овдашњим власницима највећег капитала. Ако то уопште неког занима.

Да ли се и како у Француској осећа криза?

Француска је богата земља, са својом стабилном структуром, али све су јачи гласови који упозоравају да ће 2012. бити климава година. Ипак, неке анализе кажу да баш уметност неће превише трпети, јер је улагање у уметност сигурна инвестиција, као улагање у некретнине или злато. Што се нас уметника тиче, вероватно ће бити теже доћи до колекционара.

Када ћете имати изложбу у Београду?

Вероватно крајем септембра 2012. у галерији САНУ. То неће бити ретроспектива него слике настале од прошле године до данас.


Коментари1
5dc60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

navali narode
najbolje je investirati u umetnost,a posebno u velickoviceve crteze! pa dal stvarno neko moze da veruje u to da komad umazane krpe vredi milione dolara i hiljade godina postenog rada!? sve je to amerikansko maslo...kupili su venecijansko bijenale i od slikarstva napravili biznis!izmislili su citavu generaciju slikara(koji su se jadni od iznenadnog uspeha i ogromne kolicine para bacili na drogu i alkohol-mnogi skoncavsi tragicno!) i onoga jevrejina...grinberga da o njima pise ne bi li ubedili papke kako to vredi kamaru para!!!sto jest,jest-u slucaju rata uz malo srece neki lepo obojeni pejzaz mozete zameniti za dzak brasna!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља