Од врата до повереника
Кампања странака од врата до врата је почела, а са њом и притужбе појединих грађана због узнемиравања
Предизборна кампања је почела и политичке странке су кренуле да обилазе грађане не би ли прикупиле још гласова, а нарочито оних неопредељених којих, како се тврди, има доста. Акција од врата до врата није нова, код нас је почела деведесетих година са вишестраначјем. Али Србија сада има повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића коме стижу жалбе грађана на активисте партија. Грађане углавном узнемирава то, како тврде, што странке располажу њиховим личним подацима. Али узнемирава их и то што им долазе на врата, а незваних посетилаца је много – од продаваца разне робе па до секти. Многи се плаше и за своју сигурност.
Шабић каже да су у последње време учестале жалбе грађана који неке акције активиста политичких странака доживљавају као непријатност, повреду приватности, па и кршење Закона о заштити података о личности. Он додаје да употреба збирки података о личности, поготово оних које поседују органи власти, као што су бирачки спискови и слично, у сврхе због којих нису успостављене, представља недопуштену обраду података, кажњив прекршај, чак и кривично дело.
„У кампањи од врата до врата нема пријатеља, родбине или комшија, па да се крене од њих. Полазна основа и циљна група је целокупно бирачко тело. Бирачима се иде на ноге, односно на врата и нико се не прескаче. Заузврат се добија мишљење бирача уживо, као и њихово тренутно опредељење. Веома драгоцена информација у сваком смислу”, објашњава Милан Д. Стевановић Пиксел, у књизи „Како да победите на изборима”.
Стевановић каже да тим за десет дана може да обиђе хиљаду домова, па чак и више. Тим мора да направи план обиласка, да има јасна идентификациона обележја (мајице, качкете, беџеве), да не улази у дискусију и свађу са бирачима, све записује по процедури и да уради класификацију одговора. Ако је бирач неодлучан и несигуран за кога ће гласати постоји разлог да чује кандидатову поруку у неколико реченица. И никада не треба улазити у стан јер то може другачије да се схвати, губи се време и сви бирачи се не третирају исто. Оваква кампања има и мане јер бирачи нису увек најискренији у одговорима. Ипак, на овај начин штаб има гласаче који ће гласати за њихову странку и њихове бројеве телефона, па ће их два-три дана пред гласање подсетити, можда организовати и превоз до бирачког места.
Стевановићеву препоруку да се никада не улази у стан, активисти неких странака можда не поштују, поготово ако их грађани позову у стан. На западу, нарочито у Великој Британији, која има већински изборни систем, грађанима је најважније да виде кандидате и да са њима разговарају. Ни телевизијске емисије, ни плакати, ни друштвена мрежа, не може им заменити разговор уживо, показују истраживања.
Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а, каже да је кампања од врата до врата уобичајена пред изборе и да су је они радили годинама, па чак и између избора да би чули проблеме или жеље грађана и да што више прилагоде своју политику бирачима.
„Немамо податке грађана, а они који желе да их имамо сами их оставе. Најбољи је жив контакт, и ми смо то почели први да радимо још деведесетих година. Грађанима на врата долазе кандидати за различите функције и објашњавају им каква је наша политика. Жива реч је незаменљива и врло је значајна када се бирају локални органи, мада се то ради и на парламентарним изборима. У највећој мери људи позитивно реагују на посете страначких активиста, а они које то не занима не морају отворити врата. И друге странке имају кампању од врата до врата и не знам да је било проблема”, објашњава Ђуришић.
Жељко Ивањи члан, Управе УРС-а, каже да је општинска препорука да се пред изборе ради кампања од врата до врата и да се активисти едукују за ову акцију. „Ова кампања је имала ефекта за нашу странку на изборима за београдску општину Стари град који су одржани по већинском систему. Људи су врло радо примали наше активисте. И у Бору где смо освојили 24 одсто гласова сви грађани којима су активисти дошли на врата хтели су да разговарају. Људи воле да приме представнике странке и да разговарају. Али могуће је да неке странке злоупотребљавају податке, па се огласио повереник. То је једини недостатак ове кампање. Учествовао сам и на тридесетак трибина у месним заједницама и схватио да људи воле да се окупе и разговарају. Они желе да се врати живот месне заједнице јер се боље осећају у групи, а добије се и квалитетна расправа. Можда се људи плаше и не желе да отворе врата активистима странака јер их не познају. Али то је добар начин да упознају политику странке”.
