понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:23

Милошевић је сломио ЈНА

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 25.12.2011. у 22:00
Фото М. Лазански

Средином осамдесетих година прошлог века долази до заоштравања на унутрашњој политичкој сцени у Југославији. ЈНА је имала детаљно разрађен план за државни удар још 1986. године, али односи између Словеније и Србије после Осме седнице ЦК СК Србије као да почињу да дефинишу укупан политички амбијент у земљи

Адмирале, да ли је сукоб српских и словеначких интелектуалаца и прекид српско-словеначке политичке сарадње почетак краја Југославије?

– До отвореног политичког сукоба долази после Осме седнице ЦК СК у Србији, два виђења будућности Југославије, Словенија и Србија постали су оријентири, међусобно непомирљиви. Остали ће се сврставати на једну или другу страну, а СКЈ није више могао да успостави ни привидно јединство у југословенском друштву. Демократизација из Словеније и антибирократска револуција из Србије кренуле су путем разбијања СКЈ и Југославије као заједничке државе. У јесен 1985. у Љубљани је дошло до првог сусрета опозиционих интелектуалаца Србије и Словеније о будућности Југославије. Говорило се о „трећој“ Југославији као конфедеративној држави, а дошло је до расправе о њеној утемељености, међусобним искоришћавањима, неповерењу и мржњи и стварању самосталних националних држава. Добрица Ћосић је рекао да се Југославија одржава на антисрпским основама, да је стварањем Југославије српски народ изгубио све елементе нормалног националног, културног и економског развоја и на себе, политиком Коминтерне, КПЈ, ангажовањем Кардеља и Тита, примио грех великосрпске хегемоније који га је довео у ситуацију да нема своју државу. Решење за Косово видео је у плебисциту и новом разграничењу с Албанијом. Словеначки интелектуалци су тада одговорили да је једино решење за Србе да се залажу за очување Југославије и демократске промене, јер подељена на покрајине и са великим бројем Срба изван Србије, Србија се не може изборити за бољи статус као што то може хомогена Словенија. Заправо, Словенија и Србија покренуле су механизам разбијања Југославије, а проблеми односа са Словенијом нису лежали у војсци, проблеми су били у уређењу државе, а ЈНА је постала полигон судара различитих концепција шта је југословенска држава, и како је треба уредити.

Осма седница ЦК СК Србије?

– Нисмо то у ЈНА посебно пратили, али је било јасно да су носиоци припрема били Милошевић и Љубичић, а они нису били с нама у блиским односима. Милошевић нам је као личност био непознат, али смо после промоције на Косову уочавали његово арогантно наметање Србији и Југославији. У Србији су тада биле две главне личности, Милошевић и Драгиша Павловић као председник Градског комитета СК Београда.

Стамболићи су већ били политички истрошени у Србији, Ивана су сматрали одговорним за продор национализма на српску политичку сцену, после одласка Тита, али били смо спремни да му пружимо подршку као легално изабраном председнику. Павловића смо ценили као модерног, отвореног и образованог политичара. Стамболићева група је изгубила због његове наивности и неспретности, цех је платио Павловић. У Армији је било 60 одсто старешина српске националности, а долазак Милошевића и најаву да ће успоставити ред подржала је већина српског народа. Антибирократска револуција се поистовећивала са реформама које је тражило чланство СКЈ. Пучистичке методе са Осме седнице нису изазвале неки отпор, али лично сам саветовао Ивану Стамболићу да не предаје дужност председника Председништва СР Србије док га не приморају. Очекивао сам да се ствари могу развити на начин да ће ЈНА морати да интервенише и да ће нам он бити потребан. Но, збачено руководство Србије било је изненађено и уплашено, осим часних изузетака, секретар унутрашњих послова Лалевић, генерал Ђорђевић и наравно Павловић.

Како је резултат Осме седнице дочекан у другим републикама?

– Мање-више сви су се сложили са нашим оценама, али од тога није било никакве користи. Нико се није хтео изложити и ризиковати. Словенци су били најјаснији. Рекли су: „Имамо својих проблема и не желимо се мешати у туђе“. Знали су да се отварањем питања Србије намеће и проблем Словеније у контексту опстанка Југославије. Генерал Јовичић, председник СКЈ у ЈНА покренуо је на седници Председништва ЦК СКЈ 16. новембра 1987. питање „комплетне информације о Осмој седници ЦК СК Србије“. Нико га није подржао. Онда је годину дана касније уследио онај прст Винка Хафнера према Милошевићу, када је затражио његову одговорност.

Стижу ратови у Словенији и у Хрватској?

– И пре тога Армију су стално политички и медијски нападали због пучистичких намера, посебно је то медијски било присутно у Словенији и Хрватској, док су нас у Србији медијски сатанизовали због случаја Параћин и убиства војника на спавању, што је урадио војник Албанац. Ми смо настојали да ЈНА задржи свој општејугословенски карактер, јер свака асиметрија према некој републици и народу значила би прихватање разбијања земље. У Србији је народ увек имао поштовање према ЈНА и то се није променило ни после доласка на власт Милошевића.

Мислите ли да до догађаја у Хрватској 1990. и 1991. не би дошло да није било Милошевића у Србији?

– Не, национализам је постојао у Хрватској и пре Милошевића, али је експлодирао после митингашења и покушаја његовог прекрајања Југославије. При томе не спорим да је Србија имала легитимна права да уреди своје односе са покрајинама тако да не штете Србији као целини. Није ни спорно да су комунисти у Хрватској предали власт националистима, као што су то урадили и комунисти у Словенији. Заправо за распад Југославије највише су криви комунисти, који се нису на време реформисали.

И Ви сте били члан те партије.

– Да, али погледајте мој говор на 14. конгресу СКЈ, то је био повод непосредном сукобу са Кадијевићем и догматским ставовима иза којих је била делегација Србије. Одбити 458 амандмана на Декларацију добродошли су онима који су већ одабрали пут напуштања Југославије.

Зашто ЈНА није разоружала све паравојне формације у Хрватској уочи сукобa.

– Уочи мог одласка са функције министра одбране, Кадијевић кога сам ја предложио за новог министра, рекао ми је: „Ништа се крупног у Армији и држави неће учинити без тебе“. Мислим да је у том часу био искрен, али он није био генерал одлуке, већ извршавања. Није веровао у способност ЈНА да изврши своју улогу и сматрао је непотребним да се у Југославији задржавају они народи који то не желе. Нажалост, када сам то спознао – било је касно. Мој је став био да је уставни задатак ЈНА био заштита територијалног интегритета и уставног поретка, све док се народи у Југославији другачије не договоре. Без улажења у расправу ко хоће напоље, а ко хоће да остане у Југославији. Датум 25. јануар 1991. је дан којим је дефинитивно почело рушење Југославије. Трагичан промашај ЈНА са оним филмом о илегалном увозу оружја у Хрватску, снимали су филм уместо да спрече тај увоз.

Под условом да је војска сменила сва политичка руководства у републикама, на кога бисте се ослонили у вршењу власти?

– Изненадили бисте се ко нам се све нудио за ту опцију. Имали смо врло квалитетне људе за то. У свим републикама СФРЈ. Знате, људи иду за одлучнима, иду за победницима. А да је ЈНА постигла неки јачи почетни успех, сви би јој се приклонили. Но, Кадијевић се одлучио за Милошевића. Моја је одговорност што сам га предложио за министра одбране.

Пораз ЈНА у Словенији?

– Војно трапаво планирана и вођена операција. Но, Милошевић и Кучан још су се у јануару 1991. договорили о изласку Словеније из СФРЈ. Генерали Кадијевић, Колшек и Аџић нису били на нивоу задатка, Аџић је издавао конфузна наређења, Кадијевић ми је у тренуцима очаја рекао да је спреман да поднесе оставку и да се убије да би спасио част Армије. Замислите, он као министар одбране у време када се планира нова операција у Словенији, у кабинету у Београду прима телефонске позиве министара спољних послова Немачке и Велике Британије, Геншера и Херда. Шта он има да разговара са њима? Он је са штабом Врховне команде морао да оде на ратно командно место у Коњиц, да изађе из Београда, јер тамо више није било услова за рад, а не да га сваки час зивкају из владе и испирају му мозак, да му родитељи испод кабинета траже „да се деца врате из Словеније“, да му опозиција, али и власт саботирају мобилизацију, да се сваки улазак у зграде Генералштаба и ССНО-а бележи и снима од стране иностраних обавештајних служби, да му се Јовић и Милошевић мешају у изградњу ставова Армије. Милошевић и Јовић сломили су Кадијевића, Јовић о томе и пише у својој књизи. Он и Милошевић затражили су излазак ЈНА из Словеније и после одлуке Председништва СФРЈ од 18. јула 1991. Југославија више не постоји. ЈНА је изгубила свој југословенски карактер и то је био крај и те државе и те армије. Какве је то реперкусије имало онда у Хрватској, па ако хоћете и на Косову, сви знамо.

Вуковар и Дубровник?

– Вуковар се уопште није морао догодити, то је био џеп, као и Осијек, који се морао заобићи. ЈНА је имала сасвим довољно снага да из најмање два правца стигне до Загреба, тамо су се ствари и решавале. Поразна је била политика да ЈНА стане на етничке границе Срба и да се ратује са Хрватима. Дугорочно то није била никаква стратегија, требало је на време деблокирати касарне ЈНА у Хрватској, разоружати све паравојне формације и онда преговарати, што би имало као последицу и одлагање и међународног признања Словеније. Рат ЈНА око Дубровника најмање је јасан и логичан, срамота је шта је све тамо рађено.

Програм југословенске атомске бомбе?

– Пројекат је постојао и ја сам био члан комисије за то. Али не бих о томе детаљније ништа говорио. Били смо некада велика и јака земља и овом приликом желим да на 70. годишњицу ЈНА подсетим све југословенске народе на њихово велико заједничко дело, без обзира на трагичан крај заједничке државе и армије.

-----------------------------------------------------------

Доланчеве упадице

Стане Доланц је приликом Титове посете СССР-у 1978. у разговорима са Брежњевом покушавао да се упадицама надмеће са Титом око критичких ставова према СССР-у. Брежњев је на тренутак прекинуо разговор, погледао Тита и упитао: „Ко је овај човек?“ На повратку у Југославију Долац је Титу рекао да ће сазвати партијски врх да извести о разговорима у Москви и разликама између Тита и њега. Тито му је одбрусио да он неће више ништа сазивати, да је смењен.


Коментари186
0af83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mildovan Prelic
Predlazem da komentatori preslisaju na F B. Franc. Generala o raspadu SFRJ i Nato bombardovanju SRJ, kako bi pojedini imali cistu sliku. Kreiranje dogadjaja preziveli ucesnici maratona~ 92 u SFRJ znaju uzroke i posledice strucnonestrucnog odnosa prema profesiji i Otadzbini. Mnogo je nestalih, povredjenih, raseljenih, unistena materijalna dobra, a pojedini neznaju granice svoje drzave. Kreatori i reziseri svi nisu prirodnom smrucu nestal a reflektori ce se upaliti kada nebude publike.
Nenad Grubjesic
Na razbijanju SFRJ je koriscen tzv. nemacki koncept rasturanja jedne takve zemlje sto je Amerika podrzala, samo nam je to falilo pored svih problema koje smo imali, jer prestali smo kredite da dobijamo, ekomija je dotakla dno i nacionalizam je jos vise dosao do izrazaja(bankrot preko 1000 firmi).Nestankom SSSR , Zapad je odlucio da takvo uredjenje, socijalisticko, je neprihvatljivo i da je potrebno da SFRJ bude uredjena kao zapadne drzave.
Mirko Bajic
Konacno neko da kaze ko je razbio Jugoslaviju - komunisti koji nisu zeleli reforme, ili su vlast predali nacionalistima, a ne Amerika, Nemacka, Vatikan i sl.
Janez Novak
Dr, B. K. | 03/01/2012 20:44 Da Gospodine Novak, primena sile je kostala Srbiju da izgubi Kosovo, dok primena sile u Hrvatskoj protiv Krajine nije kostala nista Hrvatsku. =================================== Upravo Krajina je nastala silom , oružanom pobunom . Dakle primena sile je koštala Krajinu . Kada je reč o zločinima , bilo ih je na obe strane . I žrtava. I suđenja . Sada je vreme povratka i odšteta . I sve to na mirni način . Silom se ne rešava .
pitalica @Janez Novak
Janez budite pošteni, pa zar nije u onoj Jugoslaviji, u onim republikama gde su Srbi bili po ustavu konstitutivni narod silom sve rešeno protiv Srba, Hrvatska, ili pokušano da se reši, BiH. Šta je to ako se jedan narod izbacuje protiv njegove volje iz ustava kao konstitutivni narod? Je li to sila? Ne, to je po Vama verovatno demokratska metoda? Janez budite na tren ozbiljniji, upropastićete sve ovo što ste dosada napisali ako i dalje nastavite sa ovakvim nebulozama Pa sve je u onoj Jugoslaviji i urađeno golom silom ili pravnim nasiljem. Primeri Čehoslovačke i SSSR-a. Česi i Slovaci nisu Srbi i Hrvati, nisu toliko ni pomešani, nemaju takvu prošlost iz Drugog svetskog rata i mogli su zato i da se mirno rastanu. Ni građani bivšeg SSSR-a nisu se u Drugom svetskom ratu toliko međusobno ubijali kao što je to bilo u Jugoslaviji. Nije postojao Jasenovac, niti Jadovno za Ruse. Rusi u novim državama nisu izbacivani iz ustava, osim u nekim baltičkim državama. Janez, Janez...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља