недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

У земљи разореној политиком

Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 26.12.2011. у 22:00
Петар Зец (фото приватна архива)

Петар Зец (1950), редитељ, писац, универзитетски професор, оснивач или суоснивач пет позоришних сцена, јединствена је уметничка појава у српском позоришту. Урадио је стотинак позоришних представа у Србији и широм бивше Југославије. Режирао је и написао сценарије за десет телевизијских филмова. Објавио је велики број студија, есеја, путописа, монографија, уџбеника, дневничких бележака, фељтона... О делу Петра Зеца објављене су три књиге. Мање је познато да је Петар Зец објавио и два романа: „Отровани Балканом” („Лагуна”, 2010) и недавно „Сунце се рађа на истоку, а и где би” (београдска „Просвета”, 2011). О преводу овог романа на енглески аутор преговара с једном од највећих светских издавачких кућа „Макмилан” из Њујорка. Приводи крају писање свог најновијег романа „Хи-Стерија”, који се бави европском револуцијом из 1848.

Ваш романескни првенац добро је примљен и код читалаца и код књижевне критике. Шта очекујете од другог романа?

Надам се да ћу и с другим романом „Сунце се рађа на истоку, а и где би” потврдити и оправдати стечено поверење. Једном положени испит треба изнова полагати, а то представља стрепњу, муку, проклетство, али, уједно, изазов, драж и страст.

Роман прати доживљаје младог београдског студента, који таксира да би зарадио за своју школарину. Али, ово је и роман о „распамећеном велеграду”?

У основи ове љубавне приче јесте распамећени велеград, с читавом галеријом ишчашених представника свих друштвених слојева слуђених свеколиким животним проблемима. Београд је за неког место где лети комарци гризу, а зими дува хладна кошава. По Ле Корбизјеу, наша престоница представља најружнији град са најлепшим положајем. Иво Андрић каже да је то варош добрих надахнућа и смелих одлука у часовима своје и светске историје. Таксиста, главни јунак романа, верује да је Београд град са карактером. Он је мистерија између два света, у сталном покрету, коју није лако ухватити и схватити. Београд, зато, прижељкује да га волимо.

Роман говори о нашем времену, а јунаци су људи које сваки дан срећемо на улици?

Моји јунаци су заљубљени, разочарани, весели, тужни, храбри, кукавице, паметни, пометени, великодушни, бездушни, срећни, несрећни, неки су са више страсти него разума, а неки, опет, воде двоструки живот, док други немају ни свој један једини. Има и оних који су скептици и циници, али и таксиста и шанкерица, свеједно, верују да се свет може начинити и бољим и лепшим, укратко казано, сви су врло слични осталим Србима и уопште људским бићима широм земљиног шара. Роман оваплоћује мит о Еросу као и онај о Хроносу. Љубав и време су доминантне силе које конструишу и деконструишу причу о људском бићу.

Роман је и, својеврсна, модерна реплика на Бокачов „Декамерон”?

Млади и лепи таксиста десет дана пише дневник и развозећи муштерије учествује у разрешавању њихових изукрштаних љубавних судбина, а при томе и сам трага за својом изгубљеном драгом. Роман се бави низом најзначајнијих тема које окупирају суновраћеног, отуђеног и очајног савременог човека: од политике, еротике, неурозе, психозе, економије, религије, уметности, медија, ријалитија, интернета, до личних и породичних драма. А ту је и прича о социјалној криза свих друштвених слојева, у шизофреном добу транзиције, глобализације и неолибералног капитализма. Живимо у земљи разореној политиком, у којој се преживљава од умећа како извући и потрошити паре које се налазе у туђем новчанику.

У роману има хумора, сатире, гротеске?

Хуморно-трагично-гротескно-сатирично-лирски елементи су у структури романа дати филмском техником динамичне акције, брзе монтаже и кратких резова кроз трагикомичне ситуације препуне неочекиваних обрта и врцавих дијалога.

Шта вас је подстакло да се, после толико успешних позоришних представа, окренете роману?

Пол Остер за писање каже да је болест, нешто налик зарази или упали духа. Сиоран тврди да је свака написана књига одлагање самоубиства. Бекет пише јер му не преостаје ништа друго. Писање је призивање и обнова заљубљивања. Писање је и враћање дуга оним писцима које сам са задовољством читао и од којих сам учио. Пишем, измишљајући истину, да бих запамтио, али и заборавио. Писање ме као молитва издиже и ојачава у вери према животу. Пишући као да корачам стазом здравља. Моје илузије су једина стварност као што је и сама стварност један облик сна.

Књига је све више, читалаца све мање?

Култура читања је процес размишљања, приближавања и сједињавања са свешћу другог људског бића. Пуни смисао написаном делу свакако даје читалац. Данас су техника читања као и култура речи угрожене и изумиру. Не могу да прихватим да ће технологија да убије књижевност. Интернет информише, а књижевност култивише. Нажалост, врхунска књижевност је изгубила свој друштвени значај, све мање допире до људи.

Не верујете да електронски медији и Интернет могу да униште књигу?

Медији се прожимају. Бришу се јасне границе између популарне културе и високе уметности. Јављају се визуелни нараштаји стасали на Интернету, филму, телевизији, стрипу, графитима... Данас се комуницира сликама, а све се мање разумеју апстрактни појмови. Савремени читалац је уједно и гледалац. Ефекат стварности који изазива филмска слика – изузетне је привлачности и то је оно чега сам дубоко свестан у свом роману. Музиком сам, такође, подстакао перцептивно богатство романескног.

Живимо на Балкану, на вечитој ветрометини. Шта нас очекује?

Балкански народи су народи привремених судбина, како је приметио Сиоран. Мали народи, по вољи неба, осуђени су на пропаст у историји. Ми мајсторски усавршавамо своју несрећу срљајући из неуспеха у неуспех, из пораза у пораз. Из дана у дан грешимо све боље и боље, постајући еклатантан пример научене беспомоћности, што би психолози рекли. На једном графиту у граду је исписана дијагноза: „Ко овде није полудео, тај није нормалан”! Наши животи, привидне слободе, све више личе на ријалити шоу. Флобер је још давно рекао: „Земља има својих граница, али је људска глупост бескрајна.”
.........

ЕУ као мегамаркет

Има ли Европска унија алтернативу?

Европска идеја која треба да нас спаја – личи на све огољенију идеју мегамаркета у којем нема одговора на савремену кризу. Уствари, да зло буде веће, она је сама и генерише. Покрет незадовољних, осиромашених, огорчених и гневних шири се целом планетом. Терет кризе пребачен је на 99 одсто грађанства, док један одсто привилегованих профитира на својим милијардама. Политичари и банкари су без икаквих скрупула прокоцкали наше животе. Друштвену кризу најдубље осећају млади. Без наде су, без мотива: 70 одсто младе генерације у Србији не иде у позориште, 60 одсто не посећује биоскоп, запањујући број је функционално неписмених, 70 одсто студената жарко жели да оде у иностранство, а из села у град сви би побегли. Шта рећи, а не заплакати!


Коментари6
9afea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Little Big Serb
Vracam se se jer nema mesta u 1000 karaktera za jos ovo : mali narodi su osudjeni na propast, njihova privremenost im sluzi da sve bolje i bolje grese, kaze Petar i poziva se na Ciorana, sto se tice balkanskih naroda. Najpre: ko su to mali narodi? Malobrojni? Grci, naprimer! Kako su oni prolazni? Jesu ali su u prolazu i to za stalno u vecnosti! Srbi? Staz od malo vise od milenijuma nije baz znak brzog propadanja. Onaj isti grafit koji Petar citira kao znak da smo zdravi za ludnicu, je ustvari bas suprotno, anti-doza psihijatriskim opasnostima. Nije kod Flobera resenje niti u njegovim citatima, premda citirani nije bas njegov, nego kod Dostojevskog. Ne znam da li se intervjuisani vracaju da bi videli komentare. Ovako: Noc, prva tvoja noc u Beogradu, Petre. Slucajni susret. Obecao si da ces osvojiti Beograd. Odlazeci, poverio sam ti ga na cuvanje. Napili smo se! Mamurluk traje !
Little Big Serb
Delim pogled na EU i cudi me da intelektualci ne govore vise, glasnije i cesce o tome. Alternativa uvek postoji. Pitanje je postoji li neka vizija o buducnosti Srbije? Njeno postojanje je uslovljeno postojanjem neke ideologije. Toga nema. Sve se svodi na pitanje kako se docepati nakIh kredita da se malo pokrene privreda pa da se ustolicimo na vlasti. Niko ne negira potrebu poboljsanja privredne aktivnosti, ali ne moze se zbog neke love od Evrope, sklapati neprirodan, nemoralan brak sa partnerom koji ti je juce lomio sve po kuci, odcepio ti parce zemje i ucenjuje te da to prihvatas. Ne moze se na EU gledati kao na ekonomsku, kulturnu i socijalnu organizaciju zemalja naseg kontinenta. Petar kaze istinu : EU je postala bezobzirna bankarska masina velikog kapitala koja i same sefove vlada pretvara u bodygards sistema, koji nas, bez ikakve sumnje vodu direkno u ZID! 2011 je najtoplija godina od kako se to meri. Idemo dalje tako? U zid! Ok, onda idemo u EU!
Ljubisa Vukosavljevic
Pozdrav g. Zecu i hvala na lepom intervju-u. Ne mogu da verujem da ima toliko cinizma kod citalaca. Svi smo nesto nacitani a sadasnjost nam nije bas ruzicasta. Neko je ipak glasao za neke stranke, odnosno mnogi nece licno da se angazuju i promene stvari. Jos jednom hvala g. Zecu. Ljubisa, Irska.
mimi moraca
Da niste Vi gopodine Zec pozajmili ideju iz filma Taksista. No sve jedno interesantno i apsolutno se slazem sa vasim gledanjem na stanje koje se odnosi na citaoce knjiga. Hocu da dodam da se navika citanja knjiga stice u porodici a ponajlakse kada deca vide od roditelja koji su stalno sa knjigom u ruci. Pozdrav Mimi sa N Zelanda.
poucno poucno
Naucio sam sta rekli ili misli Andric, Kurbezije, Bokaco, Beket, Sioran, Flober...jedino fali grafit " ja posejah bosiljak , a fridrih mi nice". Jedino mi fali ono skolsko "sta je pisac hteo da kaze" .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља