субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Пред крај године

Аутор: Бошко Мијатовићуторак, 27.12.2011. у 22:00

На крају године, а и при крају мандата једне владe природно је правити биланс њеног рада. Ова година је, нема сумње, једна у низу за Србију лоших година на сваком плану: и политичком и економском.

Погледајмо Косово. Политика „и Европа и Косово” дошла је до свог очекиваног краја, и то оног најнеповољнијег: сада немамо ни једно ни друго. Постојала је нада да ће се добити кандидатура са досадашњим уступцима, али је Немачка (и ко зна ко још) тражила више.

То више је, према речима министара Дачића и Јеремића, пуно, формално признање независног Косова. Њихове изјаве, додуше, демантују неки амбасадори, али није посао ових других да говоре истину о суштини политике, већ да износе званично становиште својих влада, па их не треба узимати за озбиљно.

Уколико је тачно да је сада услов кандидатуре признање независности Косова, онда је то, прво, јасан израз дволичности европске политике, пошто су нас целу деценију уверавали да се то никако неће тражити од Србије.

Друго, нејасно је зашто Србија наставља са преговорима око Косова и реализује раније договорено кроз уредбе које доноси у последње време. Просто, ако је кандидатура пропала, не види се зашто би Србија надаље поправљала положај Косова и тако себи одузимала једини аргумент у овој политичкој игри. Зашто да се даје нешто ни за шта? То није мудра политика.

Све ми се чини да се сада наставља неразумно путовање истим правцем, и поред очигледно јасних знакова да је погрешан. Изгледа ми да председник Тадић нема стратегију и да не зна ништа боље него да ради по старом, надајући се да ће од Немачке ипак добити попуст за добро владање. Али у политици попустљивост једне стране не доноси попустљивост друге, већ додатне захтеве.

Стога мислим да наставак преговора и „договора” са Приштином једино има смисла уколико ће власт ипак формално признати државу Косово. Другим речима дилема је следећа: наставак преговора је или неразуман поступак или најава признања.

А признање Косова зарад кандидатуре опет би био неразуман потез. Јер нити је сигурно да ће нас касније ЕУ примити, нити је извесно да ће ЕУ постојати за десет година када бисмо дошли на ред. Просто, за одрицање од Косова нама не нуде улазак у унију, како нас неки пропагандисти убеђују, већ само кандидатуру. А то је лош посао.

Проблем за владајућу коалицију није само Немачка, већ и расположење јавног мњења. Очигледно је да се смањује популарност ЕУ због захтева око Косова, па ни председнику Тадићу никако није лако да га призна, чак и уколико је на то лично спреман. Јер свакако је свестан да ће тако вероватно изгубити изборе.

О економији нема шта лепо да се каже. Предизборна кампања је кренула, са гомилом неистина и полуистина. Тако неки мисле да са „Фијатом” добију изборе по други пут, а да се не појави ниједан аутомобил. Новине су пуне најава производње и слика новог модела, а да се на сајтовима и торинског и српског „Фијата” не може наћи ништа прецизно о моделу који ће се производити у Крагујевцу. Не мисле ваљда оптимисти да између одлуке о моделу и производње може проћи недељу-две или месец-два? Реалније је годину-две, док се набави специфична опрема и обуче радници, а уколико до производње уопште дође.

Јавни дуг прелази законом дозвољену границу, земља је презадужена и прети јој дужничка криза, а влада хладнокрвно ћути. Чак не најављује ни план смањења учешћа јавног дуга у БДП-у, на шта је законом обавезана. Изгледа да се једино бавила методологијом која ће приказати ниже учешће, што је навела Народна банка.

Једини излаз влада види у медијској манипулацији. Последњих недеља се проносе гласине да је свет у другој кризи и да се она, ево, прелива и код нас. Новинари ко новинари: прихватају причу било да су преварени, било да су послушни. А истина је другачија: у свету нема никакве друге кризе! Постоји брига за европске државне дугове и то је све. Овдашње приче о преливању кризе служе само за оправдавање неуспешне власти, која није у стању ништа да учини од онога што би требало. Домаћу кризу ствара Влада Србије. 


Коментари15
64707
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bojan donja mezija
"А истина је другачија: у свету нема никакве друге кризе! Постоји брига за европске државне дугове и то је све." Ако прочитамо претходни чланак истог аутора: http://www.politika.rs/pogledi/Bosko-Mijatovic/Igre-pred-provalijom.sr.html видимо да је тада тврдио да ситуација у ЕУ није нимало безазлена. Да ли г-дин Мијатовић, за потребе става који пласира у овом тексту, мења став изнет у претходном? Ја се 100% слажем са оним што наводи као као наше домаће проблеме, али немојмо негирати спољне околности. То примећујем и код многих других у Србији, тежњу да негирају катастрофалну ситуацију у свету, поготову делу света коме тежимо, зарад акцентирања домаћих слабости (које су, да поновим, апсолутно неспорне). У данашње време интернета и кабловске ТВ, сакрити неке чињенице од "пука" , Сизифов је посао.
Zikica m
Rezultati losi.A kako da budu dobri kada zemlju vode nekvalifikovani kadrovi? Ortoped je Ministar rudarstva i usput gradi stanove. Pravnik je Ministar poljoprivrede,umesto iskusnog inzinjera agronomije. Kljucne privredne grane vode ljudi koji ne poznaju materiju. Kada vlasniku pekare treba neko da pravi burek on zaposli burekdjiju a ne automehanicara. Valjda je drzava vaznija od pekare.
milijarder ............
Pogresno smatrate da cete bolje zivjeti u EU bicete samo zaduzeniji sto je jako neprijatno pa makar sjedeli u baroknom salonu sa lepezom u ruci i kavijarom u tacni...........rjesite stogodisnji problem sa susjedima .ostalo ce doci samo po sebi......
pera peric
Sa prvim delom se neslažem a drugi deo vezan za ekonomiju potpisujem 100%."Dvoličnost evropske politike", ne stoji jer su skoro sve zemlje priznale Kosovo i već tada smo znali šta se traži."Zašto Srbija nastavlja sa pregovorima".Pa to je bar jasno.Treba omogućiti našim ljudima da žive normalno a ne na barikadama a kandidatura ako dodje dodje a ako ne život ide dalje.Potpuno bi bilo pogrešno prekinuti pregovore.Komentator je očigledno ekonomski stručnjak a ne politikolog.
Раде Ковачевић
Косовски конфликт се мора замрзнути на дуже временско раздобље ( дуже него што се мисли, дуже него што се жели !), а за то време Србe на Косову ваља помагати на сваки начин. Сами догађаји одредиће избор средстава за остваривање српских државних циљева на Косову. Замрзавањем конфликта ништа не би престало, напротив, тиме би се показло да се стигло до тачке од које почиње јединствена и посвећена борба за опстанак Србије. Било какво формално признање независности Косова значило би, пак, почетак самораспуштања Србије. У једном тренутку, у оквиру неког новог квалитета у међународним односима, Србија би била спремна да начини значајан корак ка решењу статуса своје јужне покрајине. Албанци су нам, међутим, ни не слутећи, својим примером, у основи којег је историјско насиље, дали оквир за будуће деловање, показујући нам да „ супротстављање пацифизма и милитаризма постаје апсолутно само ако се, апстракцијом, раздвоје политика и историја“. Лекција је научена. Сасвим погрешно је, а то зна сваки либертер, каузално повезивати укључење Србије у ЕУ са реформа, нужним и неопходним, за уздизање Србије. А прави мушкарци, прави Срби, они данас живе на Косову и у Републици Српској. Несумњиво.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља