четвртак, 17.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:29

Догодине сахрана кнеза Павла на Опленцу

Аутор: Јелена Чалијасреда, 28.12.2011. у 22:00

Посмртни остаци Павла Карађорђевића могли би следеће године да буду пренети на Опленац, а већ се ради на изградњи породичне гробнице кнеза-намесника који је недавно, одлуком Вишег суда у Београду, рехабилитован. Његов син, Александар Карађорђевић, каже да је са сестром Јелисаветом пре 10 година покренуо иницијативу да посмртни остаци кнеза Павла, његове жене Олге и сина Николе почивају у Србији.

– Показало се да је та жеља неподобна и да наши мртви родитељи и брат нису добродошли на Опленцу. Као што ни ми живи нисмо добродошли на Дедињу. Ипак, надам се да ће следећа година бити година повратка кнеза Павла у отаџбину – истиче Александар Карађорђевић алудирајући на несугласице у породици Карађорђевић.

У саопштењу за јавност које је објавио поводом одлуке о рехабилитацији кнеза Павла, његов син навео је да је одлуком суда исправљена историјска и људска неправда према човеку који је тражио избављење за свој народ у безизлазу Другог светског рата, као и да је у данима када су пред нацистичком Немачком једна за другом падале европске земље, успео да издејствује споразум који ће његову земљу и народ избавити страдања.

„Нажалост, његово постигнуће срушено је већ неколико дана касније, пучем групе официра који су за туђ рачун гурнули свој народ у гротло рата. Иако је већ неколико дана после пуча било очигледно да ће он донети само зло, те да мој отац није издао свој народ и своју земљу, требало је да прође целих седамдесет година да један суд у уморној Србији донесе пресуду о његовој рехабилитацији”, пише у том саопштењу. У разговору за „Политику” Александар Карађорђевић наводи да је био уверен у позитиван исход судског поступка, али додаје да се прибојава да ће се на политичку рехабилитацију чекати још дуго, као и да је рехабилитацијом исправљена само једна у низу неправди учињених према његовом оцу.

– Шта рећи о нама његовим потомцима. Моја сестра Јелисавета на неколико километара од Дедиња, изнајмљује стан у једној вишеспратници у центру, јер јој није дозвољено да борави у Белом двору у којем је рођена и где се још увек налазе и њене ствари. У собу свог детињства може да крочи само као туриста. Наравно да ни мени који сам тамо живео до пуча 27. марта, није дозвољено да крочим на Бели двор, па су моји доласци у отаџбину ређи и краћи него што то, заиста, желим, тако је и са мојом супругом кнегињом Барбаром и сином Душаном. Кућу наше мајке, која је, рекао бих, најнеспорнији део имовине породице Карађорђевић, бахато је присвојила црногорска држава за своју амбасаду не плаћајући годинама српској држави ни динар за то. Српска влада се, ипак, сматра обавезнијом према узурпаторима него према законитим власницима – прича Александар Карађорђевић, који са породицом живи у Паризу.

Александар Карађорђевић и његова сестра Јелисавета воде још један судски процес: од словеначких власти траже повраћај резиденције њиховог оца, дворца Брдо код Крања.

– Процес пред словеначким судовима траје годинама. Право је на страни моје сестре и мене. Међународно право такође, као и судска пракса. Не сумњам да ће на крају правда бити задовољена, као што нисам ни сумњао у рехабилитацију. Треба само довољно дуго живети – напомиње Александар Карађорђевић.

Даље од замисли није се отишло ни са иницијативом коју су покренули Александар, Јелисавета и Душан Карађорђевић, Александров син, да у Београду буде поново отворен Музеј кнеза Павла – да се богата уметничка колекција коју је сакупио врати у зграду где је и била пре Другог светског рата, данашње Председништво Србије. И у приватној колекцији кнез Павле је имао бројна вредна уметничка дела, од којих су многа после 27. марта 1941. године остала у различитим институцијама и приватним резиденцијама Карађорђевића.

– Током протеклих шест и по деценија према драгоценој колекцији мога оца поступало се као према плену. У доброј мери упознати смо са стањем уметничке колекције мог оца. О највреднијим делима смо читали на страницама светских каталога и монографија. Ипак за тачно утврђивање стања сваког предмета појединачно потребно је услова и времена. Надам се да ће и то ускоро бити омогућено – каже Александар Карађорђевић.


Коментари17
d7c31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Алекса Звездарац
Забрињавајуће је и тужно да више од 3 деценије после смрти Броза,више од деценије од победе демократских снага у Србији захтев за рехабилитацијом великог кнеза Павла чекао више од 3 године у судској процедури,иако је тешко осуђен без икакве кривице! Србија се,мада спорије него што би то требало, враћа својим правим вредностима:Да у Новој 2О12. години учинимо даље кораке на ром путу ,најсрдачније желим нашој драгој отаџбини!
aleksa aleksa
voleo bih da se svi karadjordjevici vrate u srbiju
стрпљен -спасен
Подршка у свему! Даће Бог да превладају разум и право, и да Србија добије и постави на право место још један део своје прошлости.
Lj K-Taylor
Srpska tragedija je odpocela Kosovskim bojem. Da se knez Lazar nije suprotstavio mnogo jacoj Turskoj vojsci, danas bi Srbi imali po cetiri zene, hareme, pusili nargile i uzivali sve blagodeti islama. A tek Pasic, sta mu je pa trebalo da Srbiju uvuce u privi svetski rat protiv mocne Austro-Ugarske imperije. Doduse, ispunio je sve uslove ultimatum, osim sto nije mogao da dozvoli da Austriski istrazitelji dodju u Beograd i istrazuju atentat. U to vreme to se smatralo narusavanje drzavnog suvereniteta. Da se nije desio 27 mart Nemacka bi opet napala, okupirala Srbiju. Hitler je bio veroloman. Potpisan je pakt Ribentrop-Molotov, ali ih to nije sprecilo da mucki napadnu Sovjetski Savez. Hitler je hteo savez sa Britanijom, smatrao ih je sebi ravnim, arijevcima. Rudolf Hes je leteo u Britaniju da trazi saveznike, da sklopi savez sa njima. Englezi su ga zatvorili i posle rata izveli na sud u Nirnbergu. Umro je u Spandau. Englezi su na vreme prozreli Hitlera i odbacili Minhenski sporazum, smenili Cemberlena i poslali ga u istoriski zaborav. Britanci, koje Srbi okrivljuju za sve i svasta sto ih je snaslo, imaju jasno definisan nacionalni interes i brane ga beskompromisno, diplomatijom i oruzjem. ’U trijumfu velikodusan u porazu nepokoran’. Verovatno da su zbog toga tu gde su.
Zasto Bojkotujete
Moje komentare??

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља