уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:20

Загонетка грчких монаха у Банату

Аутор: Александра Исаковчетвртак, 29.12.2011. у 22:00
Неда Димовски на археолошком налазишту Фото А. Исаков и МЗЗСК

Суботица – Ноћ пред битку на северу Баната у мочварном и магловитом подручју војсковођа Чанад уснио је лава. Био је то, по средњовековним мерилима, сигуран знак да ће победити великаша Ајтоња, који је постао византијски вазал и тако наљутио угарског краља Стефана Првог. У свитање новог миленијума, Чанад је победио одметнутог великаша и у знак захвалности на месту где је уснио подигао манастир.

Овако о манастиру Оросланош (орослан – мађарски лав) говори Велика Гелертова легенда, а како је реч о времену око 1030. године, легенда остаје један од ретких путоказа у прошлост. Речи легенде попримиле су обрисе истинске цркве када је 1996. године Међуопштински завод за заштиту културе из Суботице отпочео ископавања у селу Мајдан, недалеко од Новог Кнежевца, а на тромеђи Румуније, Мађарске и Србије. Од почетка је било јасно да локалитет Манастириште завређује пажњу, па су ископавања под руководством археолога Звонка Недељковића настављена од 2003. године.

– На локалитету су пронађене три цркве на истој локацији, прва романичка која се налази на већ формираној некрополи из средњег века, на истом месту касније је подигнута друга већа романичка црква са четвороугаоним кулама-звоницима. На рушевинама ове друге касније је саграђена још једна мања – објашњава нам Недељковић.

Археолози још нису успели да одреде границе овог манастирског комплекса, али по ономе што су за сада открили, овај локалитет донекле мења до сада познате представе о начину, а могло би се рећи и о квалитету живота с почетка 11. века. Локалитет Манастиришта може се повезати са манастиром Светог Ђорђа који је, такође према Великој Гелертовој легенди, овде основао Чанад 1030. године са грчким монасима. То јесте време пре раскола у хришћанској цркви, али је значајно сведочење о ширењу византијског хришћанства и присуству византијских мисионара на овим просторима. Овај сада помало привредно замрли „ћошак” државе у прошлости је био изузетно прометна станица на путу соли која је доношена из Ердеља.

Зато је ка овом месту гравитирала велика популација и само уз темеље цркава до сада су пронађена 523 скелета, и још неколико јама у којима су сабрани скелети претходних генерација. Отуда је на овом локалитету неопходна била и помоћ Неде Димовски, антрополога из суботичког Градског музеја.

– Ови скелети су јединствени извор података за проучавање живота људи у односу на природно и социокултурно окружење. Оно што је при првом прегледу уочљиво јесте то да је велики број скелета на којима се препознају инфекције, повреде, од којих неке веома масивне и тешке, аномалије скелета, што све може да упућује на закључак да је и у овом манастиру постојало неко прихватилиште за болесне и пракса да самоуки монаси, травари или врачеви лече људе. Чињеница да су инфекције излечене, или тешке повреде, рецимо главе, где је напрсла чеона кост, такође залечене говори у прилог ставу да су познавали дејство лековитих биљака и знали да их користе – каже Неда Димовски за „Политику”.

Ипак, за овог антрополога посебно откриће представља лобања старије жене над којом је извршена трепанација – операција током које јој је одстрањен део кости на темену. Прилично правилан круг обима око пет центиметара начињен је постепеним стругањем, а остаће тајна шта је био повод овом тешком захвату. Тек, пацијент је преживео. Када су археолози извадили лобању из земље, било је видљиво да је одстрањени део кости лобање делом поново срастао. Откривање лобање са оваквом хируршком интервенцијом изузетно је ретко.

– Све ово указује на присуство приученог, односно народног лекара са одређеним вештинама. Можемо само да закључимо да су људи и тада налазили начина, макар и ограниченог, да се носе са болестима, инфекцијама, повредама – истиче Неда Димовски.

Будућа ископавања у Манастиришту могла би да открију где се налазила просторија за оболеле и податке који би више осветлили знање и вештине средњовековних монаха „лекара“.


Коментари0
217da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља